Upravo takvo razmišljanje, da je odustanjanje znak slabosti ili neuspeha, je verovatno najveća zabluda u vezi odustajanja od nečega ili nekoga.
Odustajanje, zapravo, nije tako retko. Recimo, jedna studija u SAD je pokazala da čak 30% studenata koji upišu univerzitet, za tri godine studiranja, promene glavni predmet koji slušaju, odnosno odustanu od onoga što su želeli kada su počeli da studiraju. Podaci pokazuju da je u istoj zemlji, tokom, 2023. godine, čak 3 miliona radnika svakog meseca napuštalo posao koji su do tada radili.
Osim što nije retko, ono može da bude i vrlo poželjno. Možemo da uzmemo banalan primer. Recimo, prestanak pušenja zapravo može biti vrlo zdrava i poželjna odluka. A u pitanju je odustajanje. Naravno, kada govorimo o odustajanju, obično ne mislimo na ostavljanje cigareta. Nekada, kada želimo da odustanemo od nečega, možemo da govorimo o „tihom odustajanju“, odnosno obavljanju posla na najnižem nivou i izbegavanju obaveza u najvećoj mogućoj meri.
Međutim, u jednom trenutku donosimo odluku o tome kada zapravo potpuno odustati od nečega. To se često svodi na prepoznavanje znakova upozorenja o sagorevanju (burn-out), anksioznosti ili depresiji. Uvek treba paziti na simptome kao što su uporni nemir, emocionalna iscrpljenost i osećaj bezvrednosti. Kada ih prepoznamo, onda je to krajnje vreme da odustanemo od nečega i krenemo dalje. Ignorisanje ovih znakova može biti štetno za mentalno i fizičko zdravlje, ukoliko traju duže vremena.
Šta je najvažnije ispoštovati ako želimo da odustanemo i da li ako jednom od nečega odustanemo to treba da bude zauvek, pročitajte u nastavku teksta na Vitality.rs.