Većina ljudi je svesna svojih štetnih navika, ipak jedan deo ne želi da ih promeni i nalazi više argumenata za nego protiv takvog ponašanja. Štetne navike zaista imaju nešto što ih održava a to je psihološka ili fiziološka “nagrada” koju osoba dobija od takve vrste ponašanja. S druge strane, postoje i oni ljudi koji žele da promene svoje štetne navike ali misle da to nije moguće ili ne znaju pravi način kako to da sprovedu u praksi
Neke štetne navike nam pružaju osećaj zadovoljstva
Navika predstavlja naučeni obrazac ponašanja koji vremenom postaje automatski i ponavlja se određenom dinamikom bez velike potrebe za mentalnim naporom. Određene navike mogu biti korisne, a najbolji primer su higijenske navike poput pranja ruku pre obroka što može značajno doprineti zdravlju. Mnoge navike su štetne, poput prekomernog korišćenja pametnog telefona uz takozvani „sedeći način života“ i nedostatak fizičke aktivnosti.
– Štetne navike i bolesti zavisnosti imaju određene sličnosti i preklapanja, a glavna razlika prema nekim autorima je ta što kod zavisnosti postoji gubitak kontrole. Štetne navike su same po sebi kompleksan i multidimenzionalni psihološki fenomen. Ljudski mozak funkcioniše na način da je rutina odnosno ponavljanje nekog oblika ponašanja često povezano sa osećajem zadovoljstva i smanjenjem anksioznosti. Sa druge strane, izostanak rutine i nove, neočekivane situacije i događaji često izazivaju osećaj nelagode, neizvesnosti i napetosti čak i kada su korisni po čoveka. Element ponavljanja i rutine koji je karakterističan za sve štetne navike čini da se navika održava i pored svesti o njenoj štetnosti i negativnih posledica po fizičko i mentalno zdravlje. Konačno, često postoji i specifičan emocionalni odnos prema nekoj navici koji je dodatno potkrepljuje i održava – objašnjava za eKlinika portal prof. dr Igor Pantić, specijalista psihijatrije i vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Duvan kao zavisnost ili štetna navika
Pušenje duvana je jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastanak velikog broja hroničnih nezaraznih bolesti, i upravo je ovo faktor koji se u najvećoj meri može kontrolisati, za razliku od, na primer, genetike.
– Jedna od najboljih odluka koju pušač može da donese za svoje zdravlje je da odmah i u potpunosti prestane da puši svaki oblik duvana. Slično, jedna od najboljih odluka u smislu prevencije teških bolesti i produženja životnog veka koju nepušač može da donese je da nikada ne počne da puši. Ne postoji minimalna količina duvana ili nikotina koja se može smatrati bezbednom ili zdravom. Ali ukoliko nije moguće osloboditi se štetne navike istog trenutka, postoje i manje štetne alternative – kaže prof. dr Igor Pantić.
Zavisnost od telefona, interneta i društvenih mreža
Prekomerna upotreba pametnog telefona, društvenih mreža i uopšte interneta predstavlja štetnu naviku koja je danas prisutna kod velikog broja mladih ljudi.
– U mnogim slučajevima možemo govoriti o pravoj zavisnosti iako ona zvanično nije uvedena u savremene međunarodne klasifikacije mentalnih poremećaja. Zavisnost od interneta i društvenih mreža, pored gubitka kontrole se manifestuje i zanemarivanjem poslovnih, porodičnih i školskih obaveza kao i potencijalno ozbiljnim posledicama po mentalno zdravlje. Neki psihijatri smatraju da je ova zavisnost povezana sa razvojem depresije, smanjenim samopoštovanjem i povišenom anksioznošću – ističe prof. dr Igor Pantić.
Motivacija za promenu je ključni faktor za prevazilaženje štetnih navika
Borba protiv štetnih navika, slično kao i lečenje bolesti zavisnosti, je često izuzetno kompleksna i povezana sa brojnim izazovima.
– Danas postoje mnogobrojne psihoterapijske metode pomoću kojih se može uticati na postepenu izmenu štetnih obrazaca ponašanja i tranziciju ka zdravim životnim stilovima. Primeri bi bili određeni modaliteti kognitivno-bihejvioralne terapije gde psihijatar i psihoterapeut pokušavaju da izvrše takozvano kognitivno restrukturiranje kod klijenta i da mu omoguće da identifikuje negativne i maladaptivne misaone obrasce koji potkrepljuju određeno štetno ponašanje. Ovom metodom se takođe identifikuju određene kognitivne distorzije, emocije i situacije koje imaju ulogu okidača u pokretanju štetne aktivnosti. Uspeh terapije zavisi jednim delom od sposobnosti psihoterapeuta, ali i od prirode same navike ili zavisnosti, kao i motivisanosti klijenta za promenom – kaže na kraju našeg razgovora prof. dr Igor Pantić.
