Loše navike su štetni obrazac ponašanja koji se ponavlja sa određenom učestalošću i koji ima tendenciju da se makar jednim delom odvijaju podsvesno. Loše navike i zavisnost su usko povezane, a osnovna razlika je što kod zavisnosti postoji gubitak kontrole, odnosno nedostatak volje da se kontroliše štetni obrazac ponašanja.
Naš mozak „voli“ rutinu
Loše navike, kao i adiktivne oblike ponašanja je često veoma teško iskoreniti, a proces odvikavanja ponekad traje dugo, udružen je sa brojnim izazovima i sa neizvesnim je ishodom.
– U osnovi, problem sa kojim se osoba sa štetnim obrascem ponašanja suočava je kompleksan i multidimenzionalan. Pored komponente zavisnosti, tu je i činjenica da je naš mozak tako napravljen da mu „ponavljanje“ odnosno rutina često odgovaraju, jer to u život unosi jedan stepen izvesnosti i predvidljivosti.
S druge strane neizvesnost i nagli, neočekivani događaji su često udruženi sa nelagodom i anksioznošću. Takođe, još jedna komponenta koja doprinosi veličini problema je specifičan emocionalni odnos koji tokom vremena osoba ponekad izgradi prema svojoj štetnoj navici – kaže za portal eKlinika prof. dr Igor Pantić, specijalista psihijatrije, vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu.
Koliko traje proces odvikavanja od štetnih navika
Dužina i verovatnoća uspeha procesa odvikavanja zavisi od mnogih faktora. Neke osobe uspeju da za veoma kratko vreme u potpunosti iskorene štetnu naviku i usvoje potpuno zdrave životne stilove.
– S druge strane, kod velikog broja ljudi odvikavanje je često neuspešno, dugo traje, ili se nikad ni ne započne. Da li će i u kojoj meri odvikavanje biti uspešno, zavisi pored ostalog i od toga u kom perodu života smo usvojili štetan obrazac ponašanja (npr. u detinjstvu, adolescenciji ili adultnom dobu), koliko ovakvo ponašanje traje (npr. meseci, godine, decenije) kao i brojnih udruženih bihejvioralnih činilaca koji mogu da pomognu ili odmognu. Porodica, prijatelji i uopšte socijalna podrška su često veoma važni u ovoj borbi – ističe dr Igor Pantić.
Uzrok štete se ne može iskoreniti preko noći
Kod koncepta smanjenja štetnosti, mi prihvatamo da se uzrok štete ne može preko noći da se iskoreni, pa je prevashodno usmeren ka ublažavanju posledica.
– U medicini se ovaj koncept često primenjuje u psihijatriji kroz takozvane „harm reduction“ programe u bolestima zavisnosti. Na primer, kroz edukaciju intravenskih zavisnika o krvlju prenosivim bolestima i izbacivanjem iz upotrebe nesterilnih igala možemo značajno smanjiti transmisiju opasnih virusa poput HIV-a i hepatitisa. Na ovaj način možda nećemo rešiti problem narkomanije, ali možemo da smanjimo njene javno-zdravstvene posledice.
Koncept smanjenja štetnosti i u drugim životnim oblastima
Poslednjih godina postoje pokušaji da se ovaj koncept primeni i u drugim oblastima, na primer u ishrani, kroz zamenu štetnih namirnica manje štetnim, sa smanjenim sadržajem masti i šećera.
– Takođe, postoje inicijative da se primenom savremenih i inovativnih tehnologija stvore proizvodi koji smanjuju ili potpuno eliminišu sagorevanje duvana.
Konačno, postoje pokušaji da se ovaj koncept primeni i u cilju smanjenja posledica nekih drugih visoko rizičnih navika i obrazaca ponašanja poput preterane konzumacije alkoholnih pića i vožnje pod uticajem alkohola.
Koncept smanjenja štete treba primenjivati oprezno, i strogo u skladu sa postojećim naučnim dokazima, jer u suprotnom postoji opasnost da se on pretvori u svoju suprotnost i da dovede čak i do povećanja štete – ističe za portal eKlinika prof. dr Pantić.
Koliko se pacijenti pridržavaju saveta lekara?
Postoje pacijenti kojima je dovoljan jedan iskren razgovor sa lekarom da radikalno promene svoje ponašanje, u potpunosti iskorene štetne navike i usvoje zdrav životni stil.
– Nažalost, postoji i veliki broj pacijenata koji i pored svih upozorenja, kritika i posledica nastavljaju da svojim delovanjem ugrožavaju zdravlje i povećavaju rizik od razvoja i napredovanja mnogih hroničnih bolesti i stanja.
Preterana rigidnost i nefleksibilnost lekara prilikom davanja saveta, kao i suviše kritički odnos prema pacijentu ponekad dovodi do izostanka efekta, pa čak i do kontraefekta.
U nekim slučajevima je poželjnije uspostaviti sa pacijentom jedan prijateljski odnos sa puno empatije i pokušati smanjiti štetu tamo gde se ona može smanjiti. Sa druge strane, ponekad je neophodno da lekar preuzme lidersku ulogu i da insistira na trenutnoj i suštinskoj promeni štetnog obrasca ponašanja – kaže dr Pantić Igor.
Šta može svako od nas da uradi za svoje mentalno zdravlje
Mentalno zdravlje nije nešto što je sudbinski određeno već je to proces u koji treba ulagati puno truda i energije tokom celog života.
– Fizička aktivnost, kao i zdrava, uravnotežena i raznovrsna ishrana pored toga što su neophodni za prevenciju somatskih bolesti i stanja, veoma su važni i za sprečavanje razvoja brojnih mentalnih poremećaja.
Iskorenjivanje štetnih navika, borba protiv svih oblika zavisnosti, kao i redukcija izloženosti štetnim materijama i toksinima su takođe veoma važni za očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja.
Konačno, u slučaju mentalnih problema, razgovor sa stručnim licem poput psihijatra ili psihoterapeuta ne bi trebalo da bude tabu tema. Ponekad je samo jedan ovakav razgovor dovoljan da se veliki deo problema reši i značajno poboljša funkcionalnost – kaže specijalista psihijatrije prof. dr Igor Pantić.
Najveći problem je nedostatak kvalitetnog osoblja (lekara specijaliste)i da se promeni način dobijanja terapije(konkretno mislim na funkcionalne narkomane koji rade i privređuju).Još smo mi u zaostatku vezano za to i mentalitet nam je pun predrasuda na žalost.Treba se OZBILJNO pozabaviti ovom temom jer narkomanija i narkotici će uvek biti prisutni u društvu homosapiensa..pozz