Sigurno u svom okruženju imate osobe koje tvrde da najbolje rezultate postižu u radu pod pritiskom, ili možda i sami spadate u takve. Ali, da li pritisci na nas stvarno deluju motivišuće ili nam prekomerni stres zapravo šteti?
Da li je i pozitivan stres stres: Šta dobro, a šta loše donosi funkcionisanje pod pritiskom
„Najbolje radim pod pritiskom.“
„Ne mogu da se fokusiram ako nemam rok koji me pritiska.“
„Napredujem u stresnim situacijama.“
Mnogi ljudi veruju da su stres i pritisak neophodni za obavljanje kvalitetnog posla. Ako ste među onima koji tako misle, psiholozi za vas imaju loše vesti: pritisak nikoga ne čini boljim. Štaviše, stres, što pritisak svakako jeste, ima posledice koje gotovo sigurno nisu ono što želite. Moguće da nam u trenutku da neku dodatnu motivaciju kroz porast adrenalina, ali moramo imati u vidu da je i pozitivan stres – stres.
Razlike i sličnosti: Biti pod stresom i biti pod pritiskom
Najpre bi trebalo pojasniti razliku između funkcionisanja pod pritiskom i pod stresom.
Pritisak je osećaj da su rezultati u nekoj situaciji izuzetno važni, neizvesni i da zavise od nas (tj. od naših postupaka i da ćemo biti ocenjeni na osnovu ishoda). Stres je osećaj da nemamo dovoljno resursa (vremena, novca, druge vrste pomoći…) ili sposobnosti (veština, znanja, talenta…) da bismo uspeli u nekoj situaciji.
Postoji jasna povezanost između ove dve pojave. Što je situacija važnija, pritisak raste. A kako situaciju smatramo sve značajnijom, mentalno podižemo lestvicu uspeha, što povećava i stres.
Uticaj hormona stresa koji se luče kad smo pod pritiskom
Istraživanja o biološkim efektima hormona stresa na kognitivne funkcije ukazuju na sledeće probleme:
- ometanje dugoročnog pamćenja: ako pokušavate da učite i pamtite pod stresom, velika je verovatnoća da se nećete dugo sećati naučenog
- slabljenje kratkoročnog pamćenja: da li vam se dogodilo da radite više stvari odjednom, odete u sledeću prostoriju da nešto uradite, a zatim zaboravite zašto ste uopšte tu – ako je odgovor da, uzrok su verovatno hormoni stresa
- oštećenje deklarativnog pamćenja: odnosi se na pamćenje činjenica ili reči; kada ste pod stresom manje je verovatno da ćete zapamtiti ono što čitate ili slušate
- pojačano emocionalno pamćenje: stres čini da više pamtimo emocionalno naelektrisane događaje, što često nije korisno ako pokušavamo da posao radimo bolje
- smanjenje ukupne kognitivne funkcije: ako radite na zadatku koji zahteva razmišljanje, stres vam neće biti saveznik.
Pritisak kao neprijatelj uspeha
Istraživanja performansi pod pritiskom takođe donose jasne zaključke: pritisak ne pospešuje uspeh, već radi protiv njega. Ne samo da nas ne čini boljima, već direktno doprinosi slabijem učinku i povećava šanse za neuspeh. Takođe, iako ljudi često osećaju da su kreativniji pod pritiskom, studije pokazuju da su rezultati njihovog rada manje kreativni nego u opuštenim uslovima.
Strategije za bolje rezultate ako se opustimo i ne namećemo sebi ekstremni pritisak
Savet pre svih bio bi da se opustimo. Jedan od glavnih uzroka stresa i pritiska jeste naša percepcija važnosti situacije. Kada mentalno preuveličavamo značaj situacije, povećavamo i stres i pritisak. S druge strane, ako smanjimo ili umanjimo značaj situacije, stres i pritisak se smanjuju.
Kada osećamo stres ili namećemo sebi pritisak, može nam pomoći da se podsetimo svojih prošlih uspeha. Razmišljanje o postignućima povećava osećaj kompetencije i smanjuje stres.
Sportisti često ekstremno stresne situacije opisuju kao izazov, a ne kao pretnju. Kada ih pitaju kako ćete se nositi sa porazima ili kako će igrati protiv jednog od najboljih igrača na svetu gotovo uvek odgovaraju da će se radovati izazovu. Ako situaciju posmatramo kao izazov umesto da je vidimo kao pretnju, smanjujemo pritisak i prelazimo na model učenja, čak i kada stvari ne idu po planu.
Ako verujete da najbolje radite pod pritiskom ili ako se često osećate pod pritiskom, isprobajte ove strategije. S vremenom ćete primetiti da se vaši rezultati poboljšavaju i bez nametanja ekstremnog stresa i da više uživate u onome što radite.
