Dismorfofobija je mentalno oboljenje u kome osoba provodi mnogo vremena u brizi u vezi „nedostataka“ u svom fizičkom izgledu, koje ili ne postoje ili su tako male da ih druge osobe ne primećuju. Može da se pojavi u bilo kom uzrastu, ali je najčešća kod tinejdžera i mladih odraslih osoba.
Jednako su pogođeni i muškarci i žene. Simptomi, često, odgovaraju onima koji postoje kod obsesivno-kompulzivnog poremećaja. Vrlo je važno prepoznati ga na vreme i započeti lečenje s obzirom na probleme u funkcionisanju, loš kvalitet života i visok rizik od samoubistva.
Iako bismo mogli da smatramo da je dismorfofobija bolest modernog društva i da su glavni krivci za nju društvene mreže, to nije tako.
Nju je prvi opisao italijanski lekar Enriko Morseli, još 1891. godine. Iako može postojati nezadovoljstvo obolelih bilo kojim delom tela, ono se, najčešće, odnosi na kožu (akne, ožiljci, boja) u čak 73% slučajeva. Nezadovoljstvo kosom (ćelavost, prevelika dlakavost) se sreće u 56% slučajeva, a nosom (oblik, veličina) u 37% slučajeva.
Često postoji i preokupacija veličinom grudi kod žena, mišićavošću pa i izgledom i veličinom polnog organa. Prosečno, tokom života, osobe koje boluju od telesne dismorfije su preokupirani sa 5 do 7 različitih delova tela. Statistika pokazuje da telesnu dismorfiju ima 0,7 do 2,4% populacije.
Skoro 40% obolelih od telesne dismorfije aktivno razmišlja o svojim „fizičkim nedostacima“ čak 3 do 8 sati tokom dana, dok njih 25% razmišlja duže od 8 časova svakog dana.
Koji su načini lečenja i da li postoji genetska predispozicija za dismorfofobiju pričitajte u nastavku teksta na Vitality.rs.
