Nije slučajno što naš želudac odmah odreaguje na neki stres, bez obzira na to kakvo nam je varenje i koliko smo psihički stabilni. Statistika kaže da je sindrom nervoznih creva (IBS) najčešći razlog zbog kojeg pacijenti dolaze kod psihoterapeuta, a slede Kronova bolest i ulcerozni kolitis.
Tajna dva mozga u našem telu: Poremećaji u crevnoj flori mogu da izazovu depresiju i anksioznost, šta su psihobiotici?
U kakvoj su uzročno-posledičnoj vezi problemi sa gastrointestinalnim traktom i mentalnim zdravljem?
– Ljudsko telo i psiha nisu odvojeni delovi, već je u pitanju prožimajuća, neodvojiva celina. Na ovo nas podseća promena mentalnog zdravlja pri pojavi poremećaja u funkcionisanju gastrointestinalnog trakta, ali i obratno. Pored svima poznatog mozga koji se nalazi u lobanji imamo i drugi, koji se nalazi u našim crevima i naziva se enterički nervni sistem sastavljen od miliona nervnih ćelija. Crevna flora je od velikog značaja u održavanju zdravlja, uključujući uticaj na mentalno. Poslednjih decenija javljaju se takozvani psihobiotici – probiotici čiji je zadatak da povrate balans dopamina i serotonina i amortizuju stres. Poremećaj u crevnoj flori može uticati na mentalno zdravlje, pojavu depresije, anksioznosti i stresa, dok oko 60 odsto osoba koje imaju anksioznost i depresiju imaju gastrointestalne tegobe – odgovara u razgovoru za eKlinika portal Uroš Rajaković, psiholog i psihoterapeut.
Zašto je želudac tako senzitivan: Začarani krug nedovoljnog „sažvakavanja“ emocija
Želudac važi za jedan od senzitivnijih receptora u našem telu koji reaguju na stres. Prema rečima sagovornika našeg portala, ovaj organ ima jednu od protektivnih uloga kojima organizam štiti od pategona iz spoljašnje sredine. Praktično, on je na prvoj liniji odbrane.
– U psihološkom smislu, želudac je mesto na kome se očitavaju strah, briga kao i težnja za kontrolom. Baš kao kada prethodno ne sažvaćemo hranu nego je neusitnjenu gutamo čime ostavljamo želucu da uradi veći deo posla, tako radimo i sa emocijama. Umesto da ih obradimo mi ih somatizujemo – sebe razbolimo jer se na nesvesnom nivou kreira uverenje da je opasnost od suočavanja sa traumom veća od trenutnog bola i bolesti. Ovakvo stanje zahteva da se bavimo telom koje pati. Ponovljeni problemi upućuju nas na uzroke problema – odnosno narušeno mentalno zdravlje. Tek kada se pobrinemo za svoje unutrašnje biće, zatvaramo ovaj „začarani krug“ – detaljno objašnjava Rajaković.
Najčešće bolesti creva i veza sa bolestima mentalnog zdravlja
Sagovornik eKlinika portala aktivno se u svojoj prihoterapijskoj praksi bavi pacijentima sa zapaljenskim bolestima creva. Inače, sindrom nervoznih creva (IBS) najčešći je razlog zbog kojeg pacijenti dolaze kod psihoterapeuta. Slede Kronova bolest i Ulcerozni koliis. Ranije je put do dobijanja ovih dijagnoza trajao i po dve godine, usled čega su neretko pacijenti bili upućivani na psihijatrijski pregled, podseća Rajaković.
Kada bi se ustanovilo da ne pate ni od kakve mentalne bolesti ili pak kada prepisana terapija ne bi dala rezultate, a simptomi primarne bolesti ponovo postali aktivni, gastroenterolozi bi daljim pretragama uspevali da dođu do dijagnoze i da odrede dalji pravac lečenja.
Psihoterapeut nabraja i moguće posledice psiholoških „komplikacija“:
1. kao posledica zapaljenskog procesa:
• depresija i anksioznost;
• manjak energije i zamor.
2. kao posledica antiinflamatorne terapije:
• nedostatak volje, otežanost, umor i nesanica
• promene raspoloženja, agresivnost ili netrpeljivost, depresija.
Zašto su zapaljenske bolesti creva bolesti nevidiljivog invaliditeta
Koje su najčešće psihičke poteškoće zbog kojih se stručnim licima za bolesti i stanja mentalnog zdravlja obraćaju pacijenti sa ovim dijagnozama?
– Pacijenti se često javljaju terapeutu u trenucima kada su tek saznali dijagnozu, dok se još jednim delom nalaze u početnim fazama suočavanja sa dijagnozom, odnosno gubitkom zdravlja. Često se pitaju na koji su način oni doprineli tome da se razbole, da dobiju baš tu bolest i zašto baš sada. Vremenom postaju svesni potencijalnih ograničenja. Zbog njih svoje stanje dodatno doživljavaju negativno. Dodatno su izloženi nerazumevanju okoline, beskorisnim savetima… Ono što im je posebno bolno su situacije u kojima okolina ne prepoznaje njihove potrebe i poteškoće. Prijatelji i rodbina se distanciraju što ih ponovo dovodi do zaključka da oni rade nešto pogrešno, loše i da je u njima problem. Bolest nije spolja vidljiva pa pacijenti drugima izgledaju da su zdravi. Zato bolesti gastrinestalnog trakta nazivamo nevidljivim invaliditetom. Njihova periodična odsustva radi kontrola i primanja terapija mogu naići na nerazumevanje poslodavaca i kolega – objašnjava Uroš Rajaković.
Trenutak za stručnu pomoć: Ko je za psihologa, ko za psihijatra, a ko za psihoterapeuta
Stručna pomoć se preporučuje kada tegobe ometaju svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života. Osobe koje se suočavaju sa povišenim stresom, anksioznošću ili depresijom usled dijagnoze somatske bolesti trebalo bi da potraže podršku stručnjaka, podseća Rajaković. Naš sagovornik naglašava da kada se javi problem sa snom, apetitom, nedostatak volje, uznemirenost, crne misli ili samopovređivanje, pacijenti treba da se jave psihijatru. Kada im je potrebno da razreše konflikte unutar sebe ili sa svojim okruženjem, treba da se jave psihoterapeutu. U slučaju da žele da dobiju informacije na koji način mogu da unaprede svoje trenutno mentalno zdravlje i funkcionisanje, pacijenti se mogu obratiti psihologu, razjašnjava čestu dilemu psiholog i psihoterapeut.
Značaj prepoznavanja pozicije psihologa i psihoterapeuta u ustanovama tercijarnog tipa
Šta bi trebalo u smislu sistemske podrške obezbediti za pacijente sa zapaljenskim bolestima creva?
– Osim individualne terapije, važno je obezbediti podršku porodice, edukaciju o bolesti i prilagoditi okruženje kako bi se olakšalo suočavanje sa simptomima. Mali je broj psihoterapeuta koji rade sa osobama koje imaju hronične bolesti. U državnom zdravstvenom sistemu, nije prepoznato kao značajno mesto psihologa, odnosno psihoterapeuta na tercijarnom nivou. Istraživanja pokazuju da će na primer pacijent koji blagovremeno dobije stručnu psihološku podršku imati bolji ishod hirurškog zahvata, da će oporavak biti brži i lakši.
Umesto izbegavanja stresa, treba da naučimo kako da njime upravljamo: Ne „gutajte“ emocije
Iako ne postoje brzi saveti za rešavanje ovakvih problema, postoje saveti za pacijente koji često upadaju u stanja straha ili panike:
– Udruženja pacijenata mogu biti od pomoći po pitanju informisanja, pružanja vršnjačke podrške i grupne psihoterapije. Umesto da sledimo parolu „izbegavajte stres“ smislenije je da stres na vreme prepoznamo, da naučimo kako njime da upravljamo i adekvatno na njega reagujemo. Ovladavanje emocinalnom pismenošću pružiće nam mogućnost da napravimo distancu između problemske situacije i nas, a time i našeg tela. Umesto da „gutamo“ ili potiskujemo emocije, možemo ih ispoljiti ili im se prepustiti – savetuje Uroš Rajaković, psiholog i psihoterapeut.
