U partneru često tražimo oca čak i kada nije bio primer idealnog ponašanja Foto: Shutterstock
Nije mali broj žena kojima je otac bio alkoholičar ili nasilnik, pa se udaju za isti tip muškarca. Nekome je majka dominantna ili narcisoidna, pa isto to radi svojoj deci. Primera je mnogo, a postoji i psihološko objašnjenje zašto činimo ovakve stvari i šta nas tera da ponavljamo loše porodične obrasce.
– Svaka moja veza kao da je ponavljanje odnosa s nekim iz moje porodice. Kao da nesvesno ulazim u sve ono što sam želela da napustim. Moj muž je nestalne naravi kakva je bila moja majka, najbolja prijateljica ne oseća empatiju za mene već se samo žali na svoje probeme kako je to radila moja sestra, na poslu se osećam nesigurno i neprimetno. Kolege se šefovima nametnu lako, ja sam u zapećku, deca su mi besna. Kako sam dospela ovde? – prenosi iskustvo jedne svoje pacijentkinje Esther Goldstein iz Njujorka, socijalni radnik i psihoterapeut, specijalizovana za saniranje posledica trauma.
Kaže da je ove reči ta mlada žena izgovorila u dahu, pre nego što je i sela na stolicu. Mogao se osetiti očaj u njenom glasu i intenzitet psihičkog bola i pritiska. Inače, pacijentkinja Vanesa je grafički dizajner i oduvek je bila kreativna. Umetnost joj je pomogla da prebrodi haos u kojem je odrasla – crtala je, sanjala, stvarala. Ali danas, kao 40-godišnja majka, supruga i zaposlena žena, pati i njena bol vapi za tim da bude lečena.
Svi imamo nadu, želje i snove za kasniji život: zdravu i uspešnu porodicu, poslovne uspehe i ljubavne odnose. Ali, baš kao Vanesa, svi nosimo i nevidljive terete, uloge i obrasce iz mlađih godina u koje lako skliznemo. Evo pitanja koja je sasvim logično postaviti…
Zašto ponavljamo disfunkcionalne obrasce odnosa, kada nas uvek ostavljaju povređenim? Zašto žena koja je imala dominantnu majku radi isto svojoj deci? Zašto deca zavisnika (alkohol, droga, hrana) često ulaze u veze s osobama sa sličnim problemima? Zašto muškarci koji su imali emocionalno distancirane očeve postaju hladni i distancirani prema svojoj deci? Zašto neki ljudi stalno biraju nezdrave odnose ili one u kojima su zavisni od drugih? Zašto ljudi koji su bili okruženi promenljivim, emotivno nestabilnim članovima porodice biraju slične odnose bilo na poslu sa šefom, hladnim komšijom ili prijateljima koji ih iznova izdaju?
Ako se prepoznajete u ovim rečenicama, niste ni „ludi“ ni jedini. Postoje razlozi zbog kojih ulazimo u takve odnose, kažu psiholozi. Fenomen „ono što se zajedno aktivira, zajedno se povezuje“, koji se odnosi na to da što više praktikujemo neko doživljeno ponašanje, praktično znači da naši neuroni u mozgu snažnije povezuju slike, ponašanja, uverenja, senzacije i emocije sa nekim doživljenim iskustvom.
Evo četiri najvažnija razloga zašto ponavljano loše porodične obrasce prema saznanjima psihologa.
Naši umovi, tela i psiha privlače ono što je poznato i prijatno, ali i ono što smo iskusili u prošlosti a nije bilo toliko prijatno. Ako ste imali disfunkcionalne odnose u mlađim godinama, možda se vraćate tome jer se radi o „poznatoj teritoriji“.
Svi imamo to dete u sebi, mlađu verziju nas samih koja je doživela svet kada smo bili mali na svoj način. U terapiji se često suočavamo sa ovakvim izazovima: ne treba potiskivati dete, već treba inicirati da odrasli razgovara sa njim. Kada se ti delovi integrišu, lakše ćemo se suočiti sa onim što je u kasnijoj životnoj dobi loše.
Kada prođemo kroz traumatično iskustvo, osećamo se zbunjeno. Kako starimo, prirodno je da nesvesno pokušavamo da ponovimo traumatično iskustvo da bismo ga razumeli i konačno stekli kontrolu. Na primer, ako smo imali iskustva u kojima smo se osećali nemoćno, nesvesno ćemo tražiti odnose u kojima osećamo slične emocije, ali sa snažnom željom da promenimo ishod.
Naša osnovna uverenja o sebi i tome koliko vredimo utiču na sve aspekte naših života. Na primer, ako smo imali disfunkcionalnu porodicu, možemo razviti uverenje da nismo bili dovoljno dobri ili da smo previše zahtevni. Važno je osvestiti koliko vredimo, jer je to osnova samopouzdanja.