Sociopata može biti šarmantna i harizmatična osoba, koja često može da proživi život bez dijagnoze poremećaja. To je čovek, koji skriva u sebi tamnu senku, koja mu ne dopušta da iskreno zaplače ili da se oseća loše kada nekom naudi. Sociopata je termin, koji se koristi da opiše nekoga ko ima antisocijalni poremećaj ličnosti (ASPD).
„Igre uma“
Smatra se da 4 odsto muškaraca i jedan odsto žena imaju ovaj poremećaj ličnosti. Ove osobe nemaju empatiju, ne osećaju kako je u tuđim cipelama, nemaju saosećanja i razumevanja za druge ljude i njihova osećanja. Sociopate često ruše pravila, impulsivno reaguju i ne osećaju krivcu. Ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti, koriste „igre uma“ da kontrolišu prijatelje, članove porodice, saradnike, pa čak i strance. Sociopate se često doživljavaju kao harizmatični ili šarmantni ljudi.
Sociopate se ne žale
Antisocijalni poremećaj ličnosti deo je kategorije poremećaja ličnosti koje karakteriše uporno negativno ponašanje. Novo američko izdanje Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders) kaže da osoba s ovim poremećajem dosledno pokazuje nedostatak poštovanja prema osećanjima drugih. Sociopate misle da je s njima sve u redu, ne shvataju svoje ponašanje, ne žale se, pa se dešava da prožive ceo život bez dijagnoze.
Osobine sociopate
Da bi dijagnostikovao poremećaj osoba mora imati više od 18 godina, a njeno ponašanje mora da ima bar tri od sledećih sedam osobina:
- Ne poštuje društvene norme ili zakone. Dosledno krši zakone ili prekoračuje društvene granice
- Laže, obmanjuje druge, koristi lažne identitete ili nadimke i druge ljude za ličnu korist
- Ne pravi nikakve dugoročne planove, ne razmišlja o posledicama svog ponašanja
- Agresivno se ponašana, stalno se svađa ili fizički povređuje druge ljude
- Ne uzima u obzir ni svoju ni bezbednost drugih
- Nije lično ili profesionalno odgovorna osoba, ne razmišlja o obavezama, može često da posuđuje novac i da ga nikad ne vrati
- Sociopate ne osećaju krivicu ili kajanje zbog toga što je povredila ili maltretirala druge ljude ili životinje
Sociopate veliki manipulatori
Neki od simptoma ovog poremećaja su i „hladnoća“ ne ispoljavanje emocija ili interesa za živote drugih osoba. Često koristi humor, harizmu i inteligenciju za manipulaciji ljudima. Oseća se superiornim i jakim u odnosu na ostale, ne uči iz grešaka, nije u stanju da ima prijatelje i veze na duge staze.
Pribegava zastrašivanju i pretnjama kako bi kontrolisao druge, često je u sukobu sa zakonom, učestvuje u kriminalnim radnjama. Sociopata ne preza od velikog rizika, ume da preti da će se ubiti, često je zavisnik od opijata. Ovaj poremećaj ličnosti se dijagnostikuje na osnovu procene osećanja, načina razmišljanja, obrazaca ponašanja osobe. Bitno je i mišljenje najbližih osoba o ponašanju osobe za koju se sumnja da ima poremećaj. Preispituje se istorija i drugih bolesti.
Sociopata i psihopata u čemu je razlika?
Novo američko izdanje Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje, smatra da ne postoji bitna razlika između sociopate i psihopate. Oba termina, koriste se da označe osobu sa antisocijalnim poremećajem ličnosti. Bilo je pokušaja da se sociopata i psihopata razlikuju na osnovu težine simptoma. Sociopata, može biti neko ko čini samo manje prestupe i ne izaziva ozbiljnu štetu, ili uznemirenost. Psihopata se može, s druge strane, opisati kao fizički nasilna osoba, neko ko dovodi druge u opasnost. Ipak, na osnovu najnovijih kriterijuma sve ovi simptomi se mogu primeniti i na sociopatu.
Često ispoljavanje bezobzirnog i sebičnog ponašanja samo po sebi nije dovoljno da se neko dijagnostikuje kao sociopata. Dijagnostika antisocijalnog poremećaja ličnosti postavlja se, kada se ti simptomi javljaju tokom dužeg perioda, i ne menjaju ni posle neke kazne ili promene načina života. Sebična osoba, može da pokaže neke odlike sociopatske ličnosti, ali na kratke staze. Sebična osoba, može, da bude svesna svojih postupaka i da se oseća zbog njih loše i promeni svoje ponašanje.
Terapija
Generalno, osobe sa antisocijalnim poremećajem ličnosti, misle da je sa njima sve u najboljem redu i da ne postoji nikakav problem. Često je potrebno privoleti osobu na terapiju, koja ume da bude dugotrajna. Lečenje uglavnom nije uspešno, ako osoba nije voljna da sarađuje.
Mogući tretman uključuje psihoterapiju, terapiju upravljanja besom, ili lečenje od zavisnosti od opijata. Kognitivno bihejvioralna terapija, neće izlečiti poremećaj, ali može razviti pozitivnije ponašanje. Ne postoji poseban lek za ovaj poremećaj, nekad je moguća primena lekova koji se koriste za lečenje depresije i anksioznosti. Lek klozapin pokazao se kao obećavajući za muškarce sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.
Kako se izboriti sa sociopatom?
Ukoliko ste u blizini sociopate koja vas povređuje, udaljavanje od te osobe, pa i potpuni prekid, bilo kakvih kontakata, neki su od načina zaštite. U mnogim slučajevima to nije lako, posebno, ako poremećaj ima neko ko je blizak član porodice, prijatelj, ili partner.
Kako biste pokušali, ipak da, imate neku vrstu veze sa sociopatom i maksimalno se zaštite, prihvatite da ta osoba neće moći u potpunosti da razume vaše emocije. Pokušajte da objasnite osobi, kako njeno ponašanje utiče na druge i nanosi im štetu. Postavite jasne granice. Sociopata se ne može izlečiti, terapija se limitira na kontrolu agresivnog ponašanja.
