Za neodlučnost u donošenju važnih ili manje važnih odluka ima mnogo uzroka, kažu psiholozi. Međutim, vežbom i vremenom možete postati bolji i efikasniji u donošenju pravih odluka, bilo da su one velike ili male.
Neodlučnost: Nedostatak samopouzdanja, simptom nekih stanja mentalnog zdravlja, ili…?
Bilo da je reč o važnim odlukama, poput izbora životnog partnera, ili manjim, poput toga šta jesti za doručak, neodlučnost može značajno uticati na vaš život. Teškoće u donošenju odluka mogu biti uzrokovane raznim faktorima, među kojima su i strah od neuspeha, nedostatak samopouzdanja ili informacija.
Ipak, neodlučnost može biti i simptom zdravstvenih stanja mentalnog zdravlja, poput poremećaja pažnje s hiperaktivnošću (ADHD), depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Ako vas neodlučnost opterećuje i izaziva stres i anksioznost, niste sami. Postoje efikasne metode koje vam mogu pomoći u donošenju odluka.
Šta izaziva neodlučnost?
Evo nekoliko okolnosti ili situacija koje mogu uzrokovati neodlučnost kao deo koncepta razmišljanja.
Strah od neuspeha
Neki ljudi su prirodno oprezniji pri donošenju odluka. Neodlučnost svakako može biti naučeno ponašanje.
– Osobe koje su odrastale u sredinama u kojima se donošenje odluka posmatra kao prilika za učenje i razvoj osećaju se ugodnije pri donošenju odluka – kaže dr Carla Marie Manly, klinički psiholog. Ako se, međutim, donošenje odluka povezuje s pravljenjem grešaka ili ‘lošim izborima’, neodlučnost je česta posledica – naglašava stručnjak.
Na primer, ako roditelj kritikuje dete zbog loše odluke, dete će izbegavati donošenje odluka iz straha da će biti smatrano neuspešnim.
– Ovi strahovi se mogu preneti u odraslo doba, a stres i anksioznost povezani s odlukama često vode ka izbegavanju donošenja odluka. Efikasno sagledavanje situacije i donošenje dobrih odluka povećava lično vrednovanje, suprotno može da odvede prevelikoj samokritici – objašnjava Manly.
Uticaj roditelja
Koreni naše neodlučnosti mogu poticati iz porodičnog vaspitanja.
– Ako je neko odrastao s dominantnim roditeljima, možda nije imao priliku da samostalno donosi odluke – kaže psiholog Haley Perlus.
Perfekcionizam i želja da udovoljite drugima
Perfekcionizam u prevelikim razmerama može izazvati probleme kao što su anksioznost, depresija i burnout. Ako ste osoba koja želi da ugodi svima, možda ćete se stalno lomiti između svojih želja i želja drugih.
Gubitak šire perspektive, nedostatak samopouzdanja i informacija
Ljudi se često izgube u kritičnim situacijam i osećaju se preplavljeno. Samopouzdanje je ključni faktor u donošenju odluka. Ponekad problem nije lični, već uticaj ima i nedostatak znanja o nečemu u vezi sa čim treba da odlučimo.
Aboulomanija i simptomi drugih stanja mentalnog zdravlja
Postoji i mentalni poremećaj koji se manifestuje kao patološka neodlučnost. Uz to, neodlučnost je čest simptom velikih depresivnih poremećaja, ADHD-a, anksioznosti, stresa, traume iz detinjstva…
10 metoda koje vam mogu pomoći da postanete odlučniji
Donesite odluke za sebe
Ako pitate više ljudi za mišljenje o jednoj stvari, samo ćete se dodatno zbuniti. Na kraju, ako verujete svojoj intuiciji, znaćete šta je prava odluka za vas.
– Niko vam ne može dati tačan odgovor o tome šta je najbolje za vas osim vas samih. Pokušajte da ne dozvolite drugima da odlučuju između vas i vaših ciljeva – savetuje dr Perlus.
Razvijajte samopouzdanje
Kada donesete odluku, verujte svojoj intuiciji da ste izabrali ono što je najbolje za vas.
– Izbegavajte preispitivanje. Ako imate dovoljno samopouzdanja da verujete sebi, donošenje dluka biće mnogo lakše – kaže psiholog.
Naučite da pustite stvari
Strah od donošenja „pogrešnih“ odluka može biti parališući.
– Pokušajte da se ne opterećujete greškama – one su deo života. Kada prihvatite da ne možete kontrolisati baš sve, donošenje odluka će postati mnogo manje zastrašujuće – objašnjava Perlus.
Izaberite jednu osobu koja će vam biti oslonac
Postoje situacije kada ste zaista zbunjeni i treba vam podrška.
– Kada se osećate zaglavljeno, zamolite prijatelja ili partnera koji vas podržava da iznese svoje mišljenje, ali to ne sme da preuzme primat nad vašim mišljenjem – predlaže dr Carla Manly.
Razgovarajte naglas sa sobom, bolje ćete „čuti“ svoje misli
Jednostavan čin izgovaranja svojih misli naglas može pomoći u smanjenju unutrašnjeg konflikta i neodlučnosti.
– Ako vam prija, podelite svoje misli s prijateljem ili partnerom. Kada verbalizujete svoje strahove i izbore, odluke postaju manje zbunjujuće i zabrinjavajuće – savetuje Manly.
Smanjite izbor na nekoliko opcija
Ako se suočavate s mnoštvom opcija, primenite praktičan pristup.
– Sužite svoj izbor na tri opcije uz pomoć ‘hirurškog preseka’. Ne preispitujte sebe. Zatim analizirajte te tri opcije i odaberite jednu – predlaže psiholog.
Napravite listu za i protiv
Ako „zapnete“, napravite jednostavnu listu prednosti i mana. Važno je da je zapišete i da to bude vizuelno jasno, jer mentalno vaganje prednosti i mana samo povećava neodlučnost.
– Liste za i protiv pomažu objektivnom i temeljnijem donošenju odluka – potvrđuje dr Calra Manly.
Bacite novčić
Ova metoda nije za velike odluke, ali može biti korisna za sitne odluke, poput naručivanja hrane u restoranu.
– Ova jednostavna tehnika (koju često koristim) samo naizgled donosi odluku umesto vas. Čak će vam i reakcija na ishod bacanja novčića otkriti šta zaista želite ako vam se rezultat ne svidi – otkriva stručnjak.
Izbegavajte preispitivanje konačne odluke
Jednom kada donesete odluku, trudite se da se ne vraćate i ne preispitujete je.
– Jednostavno prihvatite svoj izbor i krenite napred – kaže Manly.
Prepoznajte i proslavite svoje odluke
Pohvalite sebe za svaku odluku koju donesete
– Vežbajte ljubazne i podržavajuće afirmacije. „Na primer, možete reći: ‘Doneo/la sam sjajnu odluku. Postajem sve bolji/a u određivanju izbora! Ovo je dobar osećaj!’ Ako se pojavi negativan glas koji pokušava da izazove sumnju, jednostavno ponovite svoje ljubazne i pozitivne reči – kaže dr Carla Marie Manly, klinički psiholog.
