Postoji velika razlika između bezopasne laži i takvog laganja koje stvara složenu mrežu obmana koju nije moguće razmrsiti. Istina je da ljudi koji osećaju potrebu da lažu o svemu, laži ne samo da izgovaraju – oni ih žive. A iza tih konstantnih neistina često su dublje, toksične osobine koje mogu zatrovati odnose i narušiti poverenje.
Toksične osobine, česte kod ljudi koji jednostavno ne mogu da prestanu da lažu, teško je ne primetiti. One samo mogu da promene način na koji pristupamo određenim ljudima u našem životu.
1. Stalno prebacivanje krivice
U svetu uobičajenih lažova, postoji poznata osobina koja se često pojavljuje: nesposobnost preuzimanja odgovornosti. Ovi ljudi su stručnjaci u prebacivanju krivice. Ovladali su veštinom skretanja i odvraćanja pažnje od sopstvenih nedostataka ili grešaka. Jer, priznavanje greške zahteva iskrenost, nešto što nije prirodno za stalne lažove. Umesto toga, lakše im je da izmisle narativ koji prebacuje krivicu na nekoga ili na nešto drugo. To je jednostavno, kao da krivite saobraćaj zato što kasnite, umesto da priznate da ste se uspavali. Ili tako složeno, kao što je pletenje mreže obmana oko neuspelog projekta na poslu.
Ova osobina ne samo da ih štiti od odgovornosti, već i stvara toksičnu atmosferu nepoverenja i sumnje.
2. Stvaranje grandioznih priča
Ima ljudi koji imaju urođenu sposobnost da stvaraju grandiozne priče. Oni mogu da ispričaju priču tako živopisno i opsežno da mogu da nas ostave bez daha, da nas zapanje, zadive, ili im je barem to cilj.
Ljudi koji po navici lažu često koriste ove grandiozne priče da impresioniraju druge ili da traže pažnju. To je još jedna toksična osobina koja seje nepoverenje i razočaranje u odnosima.
3. Česta upotreba samoobmane
Kada su hronični lažovi u pitanju, samoobmana je osobina koja često ide ruku podruku sa njihovim lažima. Ovo je više od pukog iskrivljavanja istine za druge, više je reč o iskrivljavanju istine za sebe samog.
Psihologija otkriva da hronični lažovi vremenom počinju da veruju u sopstvene laži. To je kognitivni proces poznat kao konfabulacija. Ovaj termin odnosi se na iskrivljavanje, izmišljanje ili pogrešno tumačenje sećanja o sebi ili svetu, bez svesne namere da se obmane. Drugim rečima, hronični lažovi možda nisu uvek svesni svoje laži. Mogu da obmanu sebe verujući u sopstvene lažne priče, brišući granice između stvarnosti i fikcije.
Ova osobina čini još težim suočavanje sa hroničnim lažovima, jer oni sami možda ne prepoznaju svoju nepoštenost. To je toksična osobina koja može dovesti do konfuzije, frustracije i sukoba u odnosima.
4. Manipulativne sklonosti
Uobičajeni lažovi su često majstori manipulacije. Ova osobina im omogućava da kontrolišu situacije u svoju korist, koristeći laž kao svoj primarni alat. Manipulativni pojedinci koriste svoje obmanjivačke načine da utiču ili kontrolišu tuđe postupke ili emocije. Mogu da lažu o svojim osećanjima, da kreiraju lažne scenarije ili izvrću činjenice kako bi odgovarale njihovom narativu.
Svrha svega ovoga jeste da dobiju ono što žele, bez obzira na to kako to utiče na druge.
Ovo manipulativno ponašanje nije samo nepošteno već i duboko toksično. To narušava poverenje, stvara nesigurnost i može emocionalno da naudi.
5. Bore se sa iskrenom empatijom
U srcu svake značajne veze leži uzajamno razumevanje – sposobnost da saosećamo sa emocijama i iskustvima drugih. Međutim, ova osobina izgleda da je pravi izazov za hronične lažove.
Kontinuirano laganje o svemu može stvoriti prepreku za istinsku empatiju. Toliko su upleteni u svoj svet iluzija da često ne uspevaju da razumeju ili da dele osećanja drugih. To je tužna stvarnost, ali je važno da je prepoznamo. Ovaj nedostatak empatije može dovesti do emocionalne nepovezanosti i čak do zaoštravanja odnosa.
6. Nesigurnost i nizak nivo samopoštovanja
Hronično laganje često može biti paravan za duboko ukorenjene nesigurnosti i nizak nivo samopoštovanja. Ove osobe žive u laži, stalno pod pritiskom da drže korak sa svojim lažnim narativima. Njihovo hronično laganje manifestacija je njihove nesigurnosti i niskog nivoa samopoštovanja.
7. Dosledna potreba za validacijom
Još jedna osobina koja je često prisutna kod hroničnih lažova dosledna je potreba za validacijom. Oni teže da od drugih traže stalnu potvrdu da bi se osećali dobro u vezi sa sobom.
Ova potreba za validacijom često ih navodi da lažu o svojim dostignućima, iskustvima ili veštinama. Slikajući privlačniju sliku o sebi, nadaju se da će obezbediti odobravanje i divljenje drugih.
Ovo je, međutim, toksična osobina jer ne samo da uključuje prevaru, već stvara i nezdravu zavisnost od spoljne validacije. Umesto da pronađu vrednost u sebi, hronični lažovi obično svoju sopstvenu vrednost zasnivaju na tome kako ih drugi doživljavaju.
8. Nedostatak kajanja ili krivice
Osobina hroničnih lažova koja možda najviše uznemiruje možda je njihov nedostatak kajanja ili krivice za njihove nepoštene postupke. Oni često ne shvataju emocionalni i psihološki uticaj koje njihove laži mogu imati na druge. Ovaj nedostatak krivice nije samo znak neosetljivosti, već i glavni znak upozorenja na postojanje dubljih poremećaja ličnosti.
Treba znati da ovde nije reč o samo o povremenim bezazlenim lažima. Radi se o hroničnom, namernom nepoštenju bez obzira na posledice.
Poziv na empatiju
Psihologija ljudskog ponašanja složena je i slojevita, posebno kada je u pitanju uobičajeno laganje. Istraživanja ukazuju na to da hronični lažovi imaju više bele i manje sive mase u svojim prefrontalnim korteksima, oblastima mozga koji su uključeni u donošenje odluka i regulaciju ponašanja. Ovo bi potencijalno moglo da objasni zašto im je lakše da lažu.
Nije svako ko govori laži hronični lažov, i nije nemoguće pomoći svakom hroničnom lažovu. Prepoznavanje ovih toksičnih osobina prvi je korak ka rešavanju ovog problema. Razumevanje ovih osobina može nas dovesti do toga da se efikasnije nosimo sa hroničnim lažovima u našim životima. To nam takođe može pomoći da negujemo empatiju prema onima koji su zarobljeni u ciklusu obmane, možda zbog osnovnih psiholoških ili neurobioloških problema.
U našim međusobnim odnosima ne smemo da zaboravimo da treba da promovišemo iskrenost, podstičemo transparentnost i negujemo okruženja u kojima ljudi ne osećaju potrebu da se kriju iza vela laži.
