Male navike koje nam mogu pomoći da ne osećamo usamljenost i neraspoloženje

U našem životu usamljenost je kao najtvrdokornija mrlja. Imamo osećaj kao da smo zaglavljeni u beskrajnom lošem raspoloženju. A onda, kada usvojimo neke nove jednostavne navike, sve počne da se menja.

Vođenje dnevnika naših misli

Nekada nam je vođenje dnevnika zvučalo kao kliše, ali stavljanje olovke na papir (ili prstiju na tastaturu) postalo je naše tajno oružje. Svako jutro treba da beležimo naše nasumične misli, brige, pa čak i snove od prethodne noći.

Psiholog James Pennebaker otkrio je da pisanje o emocionalnim iskustvima može značajno poboljšati naše mentalno blagostanje. Izlivajući naš unutrašnji monolog na stranicu, shvatamo šta nas zaista muči, i to je prvi korak da se osećamo manje izolovano.

Planiranje vremena za sebe

Svojevremeno smo smatrali da je vreme posvećeno sebi luksuz, a ne potreba. Ali ako vodimo brigu o sebi to ne znači da smo sebični. Ona je ključna. Doslovno treba u svom kalendaru da upišemo „vreme koje posvećujem sebi”. Tokom tog perioda treba da radimo nešto samo za sebe (kupka sa mehurićima, čitanje ljubavnog romana ili vežbanje joge ili bilo ta drugo što nas čini srećnim).

Carl Rogers, pionir humanističke psihologije, verovao je u važnost brige o sebi za lični rast. Kada prema sebi pokažemo malo ljubavi, na kraju imamo više da damo i pružimo drugima.

Povezivanje (čak i ako je neprijatno) smanjuje usamljenost

Izgradnja i održavanje veza od suštinskog je značaja za emocionalno zdravlje. Trebalo bi da pozovemo barem jednog prijatelja ili člana porodice svake nedelje.

Aristotel je govorio: „Čovek je po prirodi društvena životinja.” Napredujemo kada delimo život sa drugima. Čak i kratak petominutni razgovor može promeniti naše celokupno raspoloženje.

Svakodnevno vežbanje zahvalnosti

To zaista funkcioniše i ima smisla. Svake večeri treba da zapišemo tri stvari na kojima smo zahvalni. To može biti nešto malo, kao savršena šoljice kafe.

Ova jednostavna praksa reprogramira naš mozak da se fokusira na pozitivne stvari. Istraživač pozitivne psihologije Martin Seligman kaže da zahvalnost može značajno povećati nivo sreće. I nije potrebno mnogo truda – samo doslednost.

Uključivanje u trenutke svesnosti

„Budi prisutan.” Nekada ovo nema nikakvog smisla, ali kada pokušamo sa tehnikom svesnosti, primetićemo da ne razmišljamo toliko o onome što se dogodilo juče ili da brinemo o sutra kao ranije. Zastanemo na minut i samo udahnemo. A jedan minut može učiniti čuda.

Vežbajući svesnost učimo kako da se prilagodimo svom telu i umu. Ovaj pristup pomaže da uhvatimo negativne misli pre nego što izmaknu kontroli.

Kretanje, bez obzira na to koliko se lenjo osećamo

Redovno kretanje, čak i 10-minutna šetnja, čini da se osećamo življe. A tek puštanje omiljene muzike i privatna plesna zabava u našoj dnevnoj sobi! Kako navodi American Psychological Association, vežbanje oslobađa endorfine, supstance za dobar osećaj u našem mozgu. Osetićemo odjednom kako nas trenuci pokreta čine manje anksioznim i energičnijim.

Prihvatanje novog hobija sprečava usamljenost

Dobro je kada pronađemo neki nov hobi. Kada se izgubimo u kreativnom hobiju, to nam omogućava da pobegnemo od svoje usamljenosti.

Psiholog Mihaly Csikszentmihalyi ovo opisuje kao tok – onaj osećaj da nas potpuno apsorbuje ono što radimo. Pronalaženje hobija koji izaziva radost može nam pomoći da dostignemo stanje protoka, koje trenutno podiže raspoloženje.

Češće treba da kažemo „ne”

Često ugađamo drugima i zbog toga se osećamo iscrpljeno i ogorčeno. I tako naučimo rečcu koja menja život: ne.

I zanimljivo – svet nije stao. U stvari, naši odnosi se poboljšaju, jer se više ne osećamo iscrpljeno i samleveno. Psiholozi naglašavaju da je postavljanje zdravih granica ključno za dobrobit. Ako se konstantno preopterećujemo, može da se pojavi usamljenost, jer nam ne preostaje nimalo energije za autentičnu povezanost.

Traženje stručne pomoći kada je potrebna

Uvreženo je bilo mišljenje da traženje pomoći terapeuta znači da nam nešto fali. Ali nakon nekoliko sesija, shvatimo da je to najbolji poklon koji sebi možemo da priuštimo. Terapeut nudi objektivan pogled i alate za suočavanje sa izazovima.

Otvaranje terapeutu zahteva ranjivost i dovodi nas do pozitivnih promena koje nikada ne bismo uspeli sami da ostvarimo.

Ništa se ne dešava preko noći, ali iz dana u dan, osećaćemo se lakše, sa više nade i povezanosti kako sa sobom, tako i sa ljudima oko nas. Nikad ne znamo koji će nas mali korak dovesti na potpuno drugačije (i srećnije) mesto u životu.

I nikada ne smemo da zaboravimo da nismo sami, ako ništa drugo, tu je uvek dobra muzika, topla kupka ili dobar prijatelj koji čeka na drugoj strani telefonskog poziva.