Mnogi ljudi osećaju nelagodu u skučenim prostorima, ali kada taj strah postane intenzivan i počne da remeti svakodnevni život, tada možemo reći da je problem klaustrofobija – jedan od najčešćih anksioznih poremećaja. Dobra vest je da se, uz odgovarajuće metode i stručnu pomoć, može uspešno kontrolisati i prevazići.
Strahovi i fobije: Koje su ključne razlike
Važno je razumeti razliku između uobičajenog straha i fobije. Strah je prirodna reakcija na percipiranu opasnost i često nas štiti od realnih pretnji. Fobija, s druge strane, predstavlja iracionalan i preteran strah koji izaziva snažnu anksioznost, čak i kada ne postoji realna opasnost. Klaustrofobija, kao specifična fobija, odnosi se na preteran strah od zatvorenih prostora – liftova, aviona, tunela, čak i prepunih prostorija.
Kada strah od zatvorenih prostora postane toliko jak da izaziva paniku i izbegavanje određenih situacija, neophodno je potražiti pomoć. Psihoterapija, tehnike opuštanja i, u nekim slučajevima, lekovi, mogu značajno poboljšati kvalitet života osoba koje se bore sa klaustrofobijom.
Klaustrofobija: Ko joj je skloniji i zašto, muškarci ili žene?
Istraživanja pokazuju da žene češće pate od klaustrofobije nego muškarci. Studije o specifičnim fobijama ukazuju na to da žene imaju dvostruko veću verovatnoću da razviju ovu vrstu anksioznosti. Razlog može biti kombinacija bioloških, hormonalnih i psihosocijalnih faktora.
Jedno istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Anxiety Disorders pokazalo je da su žene sklonije izraženijim simptomima anksioznosti i fobija, što može biti posledica hormonalnih promena, ali i načina na koji se društveno oblikuju obrasci suočavanja sa strahom.
Klaustrofobija i terapijski pristupi: Put ka oslobađanju od prekomernog straha
Jedan od najefikasnijih načina lečenja klaustrofobije jeste terapija izloženosti (desenzibilizacija). Osoba se postepeno suočava sa situacijama koje izazivaju strah, najpre kroz vizuelizaciju, zatim putem virtuelne stvarnosti ili gledanja slika, a kasnije i kroz realne situacije. Cilj je postepeno smanjenje anksiozne reakcije i jačanje osećaja kontrole.
Pored toga, kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT) pomaže u promeni načina razmišljanja i ponašanja povezanih sa fobijom. Kroz razgovor i različite tehnike, osoba uči da prepozna iracionalne misli, preispita svoja osećanja i zameni strah racionalnijim reakcijama. U nekim slučajevima, lekari mogu preporučiti kratkotrajnu upotrebu lekova za smanjenje anksioznosti, posebno u situacijama poput letenja avionom. Najčešće se koriste benzodiazepini i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI).
Možemo li sami sebi da pomognemo ako imamo klaustrofobiju
Pored stručne pomoći, postoje i metode koje sami možemo primeniti kako bismo smanjili anksioznost. Među njima su:
- razgovor sa bliskim osobama (deljenje strahova sa nekim kome verujete može doneti olakšanje)
- tehnike opuštanja (vežbe disanja, progresivna relaksacija mišića i meditacija pomažu u kontroli anksioznosti)
- postepeno suočavanje sa strahom (ako se izlažemo situacijama koje izazivaju nelagodu u kontrolisanim uslovima, vremenom ćemo steći veću sigurnost)
- što zdraviji način života (pravilna – izbalansirana ishrana, fizička aktivnost i dobar san pozitivno utiču na upravljanje stresom i anksioznošću).
Ukoliko simptomi ne prestaju ili se intenziviraju, nemojte oklevati da potražite stručnu pomoć.
