Funkcionalna porodica i funkcionalan partnerski odnos podrazumevaju uspešno uspostavljanje balansa između stabilnosti i promena koje se dešavaju kroz razne okolnosti i životne faze.
Faze promene su normalne i treba ih prihvatati
– Zdrava (funkcionalna) veza je ona u kojoj su izbalansirane potrebe i očekivanja, uspostavljene stabilne granice, postoje jasna pravila, otvorena i nedvosmislena komunikacija – kaže za naš portal bračni i porodični psihoterapeut Sanja Đurđević.
– Porodica je takođe jedan sistem koji se kreće kroz vreme a život porodice se odvija kroz kontinuirane faze razvoja, takozvane životne cikluse. Tokom života se smenjuju faze stabilnosti i promene, a svaka promena se odražava na funkcionisanje porodice i neophodno je da se u određenim periodima pojedini odnosi i komunikacijski obrasci i ponašanja rebalansiraju i redefinišu. Partnerski odnos se takođe menja kroz vreme. Do skoka anksioznosti u porodici ili partnerskom odnosu dolazi najčešće u tranzitornim tačkama prelaska iz jedne faze životnog ciklusa u drugi. To je zato što svaka nova životna faza zahteva novu adaptaciju na određene promene. Ukoliko partneri ne razreše neke teškoće iz prethodnih faza životnog ciklusa, oni ih prenose u naredni i anksioznost raste – objašnjava.
Uvek otvoren razgovor, posebno u krizama
Moguće krize u partnerskom odnosu javljaju se kada par ne uspeva da se izbori sa aktuelnim izazovima.
Dr Đurđević kaže da se neretko već ulaskom u brak i pored dugogodišnjeg “zabavljanja” par suočava sa krizom i takozvanim “krajem medenog meseca” i dodaje:
– Ulazak u brak jednostavno zahteva da se reše neki praktični zadaci kao što su finansijska nezavisnost i zajednička briga o domaćinstvu. Zatim određeni emocionalni zadaci kao što su: uspostavljanje ravnoteže između onoga što su stvarne potrebe partnera i očekivanja kako onaj drugi može da odgovori na ta očekivanja. Važno je da odnos između partnera bude stabilan, da oni osećaju da pripadaju jedan drugom, da postoji međusobno poverenje, da im je način komunikacije zadovoljavajući, da su im sistemi vrednosti slični. Kod krize u partnerskom odnosu sve ovo su teme o kojima treba razgovarati, a u slučaju da to partneri ne mogu sami preporuka je da posete bračnog savetnika.
Zašto se neke veze više puta prekidaju i nastavljaju
– Ovakve veze su dokaz da se nije došlo do rešenja pravog problema koji postoji u odnosu – pojašnjava naša sagovornica i kaže da su takvi parovi najčešće zaglavljeni u jednom nefunkcionalnom obrascu koji ponavljaju, naravno, bez prepoznavanja da je taj obrazac pogrešan. To mogu da budu različita ponašanja (npr. kriviti drugog za problem, pokušaji da se partner promeni, nejasna očekivanja, neizgovorene potrebe, igranje uloge žrtve, dvosmislena komunikacija itd). U svaki partnerski odnos pojedinac unosi sopstvene predstave o ljubavi i partnerstvu, koje uopšte ne moraju da budu podudarne sa partnerovim. Takođe, svaki pojedinac iz svoje porodice nosi modele ponašanja, načine rešavanja problema, obrasce komunikacije. Potrebno je dosta vremena, truda, strpljenja i ljubavi da dvoje ljudi sve ovo usklade.
Do koje granice vredi „krpiti“ partnerski odnos
Dr Đurđević upozorava da kad god ljudi ponavljaju iste greške, to vodi u još veću nefunkcionalnost.
– Ukoliko dvoje ljudi koji su raskinuli vezu, nakon nekog vremena uvide gde su grešili i koji segment odnosa je bio nezadovoljavajući i imaju novi osećaj i znanje vezano za to šta i kako bi mogli da promene, ta ponovno uspostavljena veza može da bude funkcionalna. Međutim, kada se veza ponovo nastavlja, a stari problemi ostanu, svakako će se u nekom trenutku ponovo javiti nezadovoljstvo i neadekvatno funkcionisanje. Odnos se može popraviti samo ako je partnerima jasno koji su to loši aspekti u vezi i ako svako od partnera preuzme odgovornost za svoje ponašanje i svoju ulogu u vezi. Ljubav nije dovoljna da bi veza trajala. Neophodno je da postoje odgovornost i trud, da se drugi prihvati kao realna osoba (sa svim manama i vrlinama), a ne kao idealan “princ na belom konju” ili “princeza na zrnu graška” – kaže naša sagovornica koja je i predavač na Visokoj školi socijalnog rada.
