Kad ljubav spava u odvojenim sobama: Zašto neki parovi imaju bolji brak ako ne dele krevet

Danas sve više parova svesno bira da spava odvojeno i to ne zato što se udaljavaju, već zato što žele da sačuvaju ono najvrednije u odnosu: mir, razumevanje i zdravlje

Oduvek je spavanje u istoj postelji važilo za simbol bliskosti, lojalnosti i bračne stabilnosti. Prosto, podrazumevalo se, a sada više nije tako.  Jesmo li i u tome žrtve novog vremena ili mu se samo prilagođavamo i mi i naš brak?

Loše posledice bračne nesanice: Kako odvojenost može da učvrsti brak i da li je hrkanje jedini razlog?

Preporučujemo

Savremena istraživanja pokazuju da gotovo jedan od četiri para u razvijenim zemljama povremeno ili trajno spava u odvojenim krevetima ili sobama. Razlozi su različiti: hrkanje, nemirno spavanje, različiti bioritmovi, stres. Ali, zaključak je gotovo uvek isti: parovi koji se kvalitetno odmaraju ređe se svađaju i zadovoljniji su brakom.

Prema studiji Univerziteta u Torontu, manjak sna direktno utiče na sposobnost empatije i tolerancije. Kada smo neispavani, centri u mozgu koji regulišu emocije reaguju impulsivnije, a prag za frustraciju se spušta. Zbog toga i najbezazleniji razgovor može da preraste u raspravu. Ako oba partnera trpe nesanicu odnos se polako puni sitnim tenzijama, koje se, ako se ne prepoznaju na vreme, pretvaraju brak u hroničnu distancu i veće probleme.

Tada kod nekih na scenu stupa racionalna odluka: spavati odvojeno.

Psiholozi: Ako ne spavate zajedno, ne znači da nešto nije u redu

Iako i dalje postoji stigma da to znači „nešto nije u redu“, psiholozi sve češće ističu da je odvojeno spavanje oblik emocionalne inteligencije, a ne znak zahlađenja. To je način da se fizičke potrebe i ritmovi prilagode bez žrtvovanja povezanosti.

Stručnjaci savetuju da partneri koji odluče da spavaju odvojeno zadrže male rituale bliskosti: razgovor pre spavanja, zajednički čaj, poljubac za laku noć, doručak ujutru. Na taj način, fizička distanca postaje samo tehnička, dok emocionalna povezanost ostaje netaknuta.

Hrkanje i brak - najčešći kamen spoticanja

Jedan od čestih problema, naravno, jeste hrkanje. Ono izuzetno utiče na partnera, koji često godinama trpi iscrpljenost i razdražljivost. U mnogim slučajevima upravo hrkanje stoji iza hronične napetosti u braku, pa i, kako navode statistike, svakog desetog razvoda. Stručnjaci kažu da je u stvarnosti procenat i viši.

Kada se, međutim, situacija reši dogovorom a ne tišinom i besom, parovi često otkriju da su zapravo samo dobili više prostora za ljubav a eliminisali hrkanje kao seme razdora.

Odvojeno spavanje ne sme biti beg od problema

Psihoterapeut dr.Barbara L. Fredrikson sa Univerziteta u Severnoj Karolini objašnjava da „bliskost nije stvar prostora, već emocionalnog angažmana“. Ako partneri neguju komunikaciju, pažnju i toplinu, spavaće sobe ne postaju zidovi između njih, već mostovi ka odmoru i stabilnosti.

Takođe, parovi koji se odmaraju kvalitetno imaju i bolje fizičko zdravlje (niži nivo kortizola-hormona stresa), stabilniji krvni pritisak i više energije za zajedničke aktivnosti. Time se jača i osećaj povezanosti tokom dana, što dodatno doprinosi dugovečnosti veze.

Naravno, odvojeno spavanje ne sme biti bekstvo od problema. Ako partner izbegava bliskost i ne traži fizički kontakt ni u drugim trenucima, to može ukazivati na dublju emotivnu udaljenost ili nerazrešene konflikte. U tom slučaju, otvoren razgovor ili zajednički odlazak kod terapeuta može pomoći da se razjasni da li se iza „različitih kreveta“ krije potreba za snom ili potreba za slobodom.

Zajednička odluka je put ka stabilnosti i poverenju

Ako je odluka zajednička, svesna i donesena iz brige i međusobnog poštovanja, nema ničeg neobičnog u tome što se ljubav ponekad odmara u dve sobe.

Jer bliskost ne zavisi od toga koliko jorgana delimo, već koliko smo spremni da razumemo tuđe potrebe i poštujemo sopstvene granice. A parovi koji to nauče spavaju mirnije, vole duže i traju duže.