Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Preporuke kako detetu da objasnite seksualno zlostavljanje i nasilje, a da ga ne uplašite

Piše: Lj. Račić
10:00 - 23. 01. 2021.

Nasilnici „brižljivo“ koriste slabost i greške dece da ga ucene

nasilje nad decom

Žrtve su izložene vrlo inteligentnoj i podloj manipulaciji Foto: Shutterstock

Seksualno nasilje uopšte i zloupotreba dece, nepojmljiva su iskustva za najveći broj odraslih ljudi. Roditeljima je teško da o tome misle, ne shvataju kako i zašto do toga dolazi, a jezivost narušavanja integriteta detetovog tela i psihe izaziva u svakom roditelju najdublje strahove. Ovakva osećanja parališu, pa najveći broj roditelja o tome ne razgovara, nadajući se da se tako nešto nikada neće dogoditi kaže u razgovoru za eKliniku Irena Korićanac, psioholog i psihoterapeut Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj ulici.

Važnost razgovora

A, u razgovoru je ključ. U razgovoru je prevencija. Jer, mehanizmi manipulacije koje koriste nasilnici su veoma zli, inteligentni i suptilni. Deca ne shvataju posledice ovakvih dela i ona im mogu biti predstavljena kao igra ili kao nešto što je normalno i prirodno ili što su dužna da urade.

Roditelji se, s druge strane, kako kaže naša sagovornica, pitaju kako da objasne deci seksualno nasilje, a da ih ne zastraše.

Dete na svakom koraku treba da uči da ono odlučuje

-Zbog toga je važno razumeti da priča o nasilju i seksualnoj zloupotrebi nije jedan razgovor sa detetom već proces u kome se ono uči važnim životnim lekcijama koje ga opremaju zaštitnom mrežom, a da nije previše rano izloženo sadržajima koje ne može da razume i koji će ga preterano uplašiti. Ključno je odrediti dobru meru da dete informišete, pripremite ga da reaguje na najpovoljniji način, a da ga ne preplašite i ne predstavite mu svet kao mračno mesto. Dete treba da bude podstaknuto da istražuje i prati svoju radoznalost, i da na tom putu ne bude osujećeno – kaže Irena Korićanac.

Kako o temi nasilja, a posebno seksualnog razgovarati sa decom, zavisi od uzrasta i drugih faktora, a postoje neke opšte preporuke.

„Moje telo je samo moje“

– Učite dete da njegovo telo pripada njemu i da niko ne sme da ga dodiruje na način koji njemu ne prija. Posebno je važno da dete zna da imenuje svoje intimne delove tela, da razume da samo ono sme da istražuje svoje telo i senzacije koje dodiri proizvode, i da ukoliko neko drugi pokaže bilo kakvo interesovanje za njegove intimne delove ili ga dodiruje na način koji se njemu ne dopada, to treba odmah i da vam ispriča. Detetu ne treba da bude zabranjeno da istražuje svoje telo, ali mu treba objasniti šta je intima i da su dodiri sopstvenog tela nešto što se ne radi pred drugim ljudima. Važno je objasniti i da je seksualnost odraslih koju vidi na filmovima, kada u parku uoči strastven poljubac mladog para ili u razmenama nežnosti roditelja, rezervisana za odrasle i da predstavlja uživanje – objašnjava sagovornica eKlinike:

„U redu je da kažem neću“

– Učite dete da nije u redu da ono nekog dodiruje ili zadirkuje. Da i kada želi da poljubi i zagrli nekog mora da prihvati ako ta osoba nije raspoložena i to ne želi. Takođe, ukoliko vaše dete na porodičnim skupovima ne želi da poljubi rođaka koga dugo nije videlo, uvažite detetovo „ne“ i podržite ga. Većina rođaka ima dobru nameru i voli dete, ali dete na svakom koraku treba da uči da ono odlučuje da li će se nekom zaleteti u naručje ili se skloniti iza vaših nogu. To ne znači ništa osim da ono tada to ne želi i da odrasli to treba da uvaže. Morate razumeti da time dete ne iskazuje nepoštovanje prema drugima već čuva granicu svog tela. Ukoliko je dete primorano da probije ovu svoju blokadu, ono uči da je u redu da trpi neprijatnosti i toleriše tuđ ulazak u svoj lični prostor mimo svoje želje – navodi sagovornica.

Prema njenim rečima, intima deteta treba da se poštuje i čuva od njegovih malih nogu. Osim što ćete o njoj razgovarati, bitno je i čuvati je jer tako dete stiče poverenje da ispriča i velike stvari.

Seksualnost je važna i zanimljiva

–  Seksualnost se razvija od samog rođenja. Dečja seksualnost nije nalik zreloj ali ona osećaju senzacije i dodire. U svakom uzrastu deca pređu po nekoliko stepenika do svoje pune, zrele seksualnosti. Razgovarajte sa decom o seksu. Koristite filmove, knjige da započnete temu. Informišite se kako da razgovarate i reagujete na interesovanje deteta za takve sadržaje i podržite zdravi razvoj. Poštujte stid svog deteta i plasirajte sadržaje tako da to ne naruši ovo važno osećanje. Nemojte zadirkivati dete pred drugima i prepričavati zanimljive priče na tu temu ukoliko se vaše dete stidi. Poštujte njegovu intimu od malih nogu i čuvajte njegove male tajne jer će tako steći poverenje u vas da vam ispriča one velike.

Irena Korićanac, psiholog i psihoterapeut Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj

Seks mora biti obostrana želja od prvog do poslednjeg sekunda odnosa

–  Za manju decu sve u vezi sa seksom može izgledati nasilno, zato je važno o tome da seks i nasilje ne idu „ruku pod ruku“ pričati na svakom uzrastu. Sa adolescentima razgovarajte o svim formama seksualnog nasilja, pa i silovanju. Recite im da je „ne“ znači „ne“. Ma koliko velika želja bila, da onog momenta kad neko kaže „ne“, sve staje. Bez obzira na to da li im je neko dao znak da nešto želi, važno je da svako u bilo kom momentu može da zaustavi čin i da se predomisli. Pristanak osobe i poverenje u onoga sa kim se upušta u svoje prve seksualne razmene, dodire i poljupce, a kasnije i seks su važni za pravilan razvoj u ovom uzrastu.

Kad pogrešim, kažem mami i tati

– Budite otvoreni da čujete da je dete možda poslalo neprikladnu sliku nekome, da ga je neko izmanipulisao da nešto kaže ili uradi, ili da je bilo znatiželjno i napravilo grešku. Naučite dete da se greške ispravljaju, ali da mora odmah da priča sa vama, čim uoči svoju grešku. Ukoliko odreagujete burno na saznanje o tome, izvinite se detetu i objasnite mu da ste se uplašili i zato neadekvatno odreagovali. Nemojte kažnjavati dete zbog toga, objasnite mu opasnosti i zahvalite mu se na poverenju da vam to ispriča. Mlađa deca pokušavaju da se predstave kao zrela, imitiraju starije i mogu da naprave pogrešne procene. Mladi ljudi istražuju i treba im orijentir šta je u redu, a šta ne. Svaka vaša umerena reakcija povećava verovatnoću da će vam dete sve pričati i da ćete probleme sanirati u korenu i sprečiti ozbiljnije posledice  – objašnjava Korićanac.

Kako navodi, devojčicama treba objasniti da ako ih neko zadirkuje da to nije lepo ponašanje. I njih, kao i dečake treba učiti da roditeljima odmah kažu ako im neko pokazuje neprikladne slike, pokušava na nešto da ih nagovori…

„Ko se bije, taj se NE voli“

– Učite devojčice da ako ih neko zadirkuje i nije fin prema njima da to nije lepo ponašanje i da to ne treba da trpe. Nekada su devojčice učene da to znači da se dečaku dopadaju ali da se on stidi pa se tako glupira. I dečak i devojčica treba i mogu da nauče da pokazuju emocije, prihvataju odbijanja i da poštuju drugare.

„Ja tajne pričam mami i tati“

Objasnite deci na jednostavnim primerima šta je ucena, i tražite da vam ispričaju događaje ako ih neko ubeđuje da nešto treba da sakriju od vas. Recite da ćete to zajedno rešiti ma kakvu „glupost“ oni napravili. Nasilnici brižljivo koriste slabost deteta i greške da ga ucene. Dete pristaje na sve što neko od njih traži bojeći se kazne, da nekog mogu da razočaraju ili da bi neko mogao da ugrozi njihove roditelje …

„Čika priča ružne reči“

– Recite detetu da je važno da vam kaže ukoliko neko pokušava na nešto da ga nagovori, pokazuje mu neprikladne slike ili mu govori neke uznemirujuće reči, bez obzira na to da li je u pitanju vršnjak, poznati ili nepoznati odrasli. Ukoliko to radi vršnjak, razgovarajte sa stručnjakom i roditeljima deteta koje se ponaša neadekvatno imajući u vidu da je u pitanju dete i da mu treba pomoć i usmerenje. Kada deca pređu jedna drugoj granice, pokazuju intimne delove tela jedni drugima, dodirnu se, to je najčešće istraživanje i ne ugrožava dete. Obično prestane onog trenutka kada se postave granice, i deci objasne pravila.

Važno je da i ovde ne odreagujete burno jer se dete može previše postideti i poslati mu poruku da je sve vezano za seksualnost prljavo i zabranjeno. Ovakva uverenja iz detinjstva vezana za stid i krivicu kasnije ometaju psiho-seksualni razvoj. Strpljivo objasnite detetu kao kad mu objašnjavate bilo koje pravilo.

Deca prebacuju krivicu na sebe

-„Kako neko koga ja volim…“ Mehanizmi manipulacije koje koriste nasilnici su veoma zli, inteligentni i suptilni. Deca ne shvataju posledice ovakvih dela i ona im mogu biti predstavljena kao igra ili kao nešto što je normalno i prirodno, ili da su dužna da urade. Kada ih ugrožavaju poznate osobe, osobe od poverenja za dete, deca ćute iz straha, iz lojalnosti ili iz ljubavi. Deca mogu misliti da su ona sigurno kriva i da je u njima problem. Dete ne može da razume kako neko koga voli može da uradi nešto tako strašno, te krivicu i teško breme koje nose prebacuju na sebe.

„Ovo je neprijatna tema, stid je u redu“

– Slušajte decu šta su o takvim događajima čula i uvažite njihove perspektive. Objasnite im ukoliko su u zabludi u vezi sa nečim sto smatrate važnim. Priznajte detetu da je i vama teško da o tome mislite i pričate ali da ćete zajedno tražiti odgovore.

„Uvek postoji izlaz, uvek“

– Umirite strah deteta tako sto ćete mu objasniti da možete mnogo toga da uradite i u veoma teškim situacijama u životu koje se nekada dogode, i da će sve biti u redu.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend