Toksični porodični odnosi često su u senci partnerskih, o kojima se neuporedivo češće govori. Međutim, partnerski život nije dovoljan da biste imali zadovoljstvo, podršku i uporište kao ličnost. Osim toga, ako ste u statusu samca, prvi oslonac trebalo bi da bude ako ne stabilna, a ono funkcionalna porodica.
Zašto su toliko često toksični porodični odnosi
Odnosi unutar porodica tema su od davnina. Neke poznate mudre misli koje ih opisuju ponekad zaista možemo da identifikujemo sa realnim životom. One o srećnim i nesrećim porodicama su ipak individualne. Sigurno je da ne postoji savršena porodica i da bi ono čemu treba stremiti ipak bio izraz funkcionalna. Ni to uglavnom nije jednostavno. Svakodnevna iskušenja traže mnogo tolerancije, odricanja, kompromisa, razumevanja.
Ponekad sve to, nažalost, nećemo dobiti u užoj ni u široj porodici, a poremećeni porodični odnosi mogu da nam naprave grdne psihofizičke nevolje. Često se posle porodičnih okupljanja jednostavno osećamo kao da je neko iz nas izvukao i poslednju kap krvi i energije.
Toksični porodični odnosi počinju ogovaranjem
Ogovaranje je sveprisutno u našem životnom ambijentu. Ni porodica nije izuzetak. Kada rodbina priča o vama „iza leđa“, to ne mora uvek biti nužno zlonamerno. Ukoliko osoba iz naše porodice to radi sa namerom da pomogne i pronađe način da pomogne nama ili rođaku u problemu, to je sasvim u redu, iako bi uvek bilo bolje stvari rešavati licem u lice. Međutim, ako članovi porodice o nama pričaju na ružan način i sa namerom da nas unize u tuđim očima, to je jedan od prvih znakova toksične porodice.
Nepristojna pitanja i zajedljive primedbe su na vrhu liste kada su porodični odnosi toksični
Trebalo bi da svaka osoba živi svoj život onako kako želi i donosi odluke kako misli i kada misli da treba. Pitanja o školi, fakultetu, udaji, ženidbi, deci, nezaobilazan su „folklor“ porodičnih okupljanja. I u ovom slučaju namera ne mora da bude loša. Međutim, takvi komentari i pitanja često su zlonamerni, motivisani „guranjem nosa tamo gde mu nije mesto“.
Ovakve stvari mogu da izazovu veliki stres i uznemirenje, posebno ako se u odgovorima kriju ozbiljni razlozi iliu problemi koji se tiču samo vas, eventualno partnera. Stručnjaci preporučuju da se onima koji ovakve stvari pitaju pristojno odgovori da su to sasvim lične stvari koje ne bi trebalo da se tiču drugih.
Neočekivano reaguju kada primete promenu u vašem ponašanju
Psiholozi se sa ovakvim situacijama često susreću u praksi kada se osobe na psihoterapiji žale na negativne komentare rodbine, koje ne uspevaju da obrade adekvatno. Tanka je granica između želje da se neka promena suštinski podrži i reakcije koja govori da nekome baš i nije drago što se nešto u vašem životu menja. Dobronamerne osobe će, ako primete da se nešto sa vama događa izraziti zabrinutost. Ali, ima i onih koji su grubi i netaktični. Ako su u pitanju toksični rođaci, to obično zvuči kao: „Baš si se promenio/la“, „Nešto si čudan, da nisi bolestan“, „Što si toliko smršala“, „Loše izgledaš“…
Izostanak podrške kada prolazite kroz teško razdoblje
Ako znaju da ste u nekoj teškoj situaciji ili imate životni lom, neće im biti potrebno mnogo da pokažu svoje pravo, toksično lice. Često nećete naići na podršku i razumevanje, kao ni toplu reč. Suprotno od rođaka koji nisu toksični, ovi će vas ubeđivati da ima mnogo onih kojima je gore, da nije baš sve tako crno ili da mnogo toga umišljate. Izvrtaće činjenice u svoju korist čak i kada su svesni da se ne osećate dobro i neće uvažiti vaše argumente.
Projektovani rivalitet između dece
Najčešće je zasluga roditelja, koji imaju preterana očekivanja od dece. Kada postavljaju zahteve pred decu tako da samo oni koji ispunjavaju očekivanja dobijaju adekvatnu pažnju, podršku i divljenje, inicira se borba između dece za roditeljsku naklonost. Posledica je ne samo ljubomora već i trajnije i dublje remećenje međusobnih odnosa.
Sveprisutno nasilje u različitim oblicima
Nasilje koje prema svakom od nas mogu da emituju članovi uže i šire porodice može da bude i fizičko i psihičko (emocionalno). Najčešće se o postojećem konceptu nasilja ne priča jer na tome zlostavljači insistiraju koristeći čak i pretnje. Ako se uše u matricu zlostavljanja, posledice po psihofizičko zdravlje mogu da budu nesagledive.
Porodično okruženje jeste i najčešći ambijent u kome se nasilje odigrava. Ujedno, to je i jedan od najtoksičnijih oblika međusobnih odnosa. Izuzetno je važno smoći snagu i prijaviti nasilnika iako će to naverovatnije nepovratno urušiti porodične odnose. No, niko ne zaslužuje niti treba da trpi nasilje a ćutanjem ili neprijavljivanjem postajemo saučesnici.
Lična nestabilnost koja se prenosi i u porodične odnose
Statistike kažu da su osobe koje su u odraslom dobu toksične u ogromnom procentu iskusile neki vid porodičnog nasilja ili zanemarivanja od strane bliskih ljudi iz okruženja. Stres, strah, neizvesnost i beznađe od njih stvaraju nestabilne ličnosti bez samopouzdanja, često anksiozne, depresivne, manično-psihotične, bez razumevanja i empatije za druge ljude, čak i bliske. Veoma često takve osobine prenose i na porodične odnose, ukoliko ne zaleče traumu.
Toksične porodične odnose opisuje sve ono što je u suprotnosti sa normalnim, funkcionalnim modelima ponašanja.
