Psihologija

Ako ste više usredsređeni na druge nego na sebe, možete postati brod koji plovi bez sidra

Priredio/la: I. N.

Dopustite sebi i slobodno vežbajte "male sebičluke" kojima ćete pokazati poštovanje prema sebi, svojim potrebama, željama i osećanjima

Zavisnim tipovima ličnosti je, takođe, teško da znaju šta žele i da svoje želje razlikuju od partnerovih. U zavisno-povezanim odnosima, dobrobit vašeg partnera iz temelja se prepliće sa vašom. Možda ćete biti zbunjeni dok pokušavate sami da donosite odluke. Zavisnost od drugih karakteriše usmeravanje pažnje na stvarne ili zamišljene reakcije, a odgovori partnera deluju sigurnije i lakše nego fokusiranje na sebe, posebno tokom nekih ključnih, prelomnih trenutaka. Ovo može da bude razlog tome da se od drugih teško stiče poštovanje, ali i samopoštovanje, samopouzdanje i prepoznavanje sopstvenih granica i mogućnosti.

Zavisnost od drugih ruši samopouzdanje

Kratkoročno gledano, zavisnost može da se zamaskira i da ne bude tako očigledna. Zavisne osobe se čak donekle ponižavaju, i postaju nezadovoljne zbog žrtava koje, iako nesvesno, podnose na svoj račun. Ovo neretko stvara nezadovoljstvo i kod osobe kojoj se pokušava udovoljiliti, koja je stalno zaštićena, negovana i podržavana. Zdravi delovi nas žude za partnerima sa integritetom, koji znaju kako da budu svoji, iako je uvek fleksibilnost donekle potrebna. Svako želi partnera koji se ponaša u skladu sa sopstvenim vrednostima i postavlja granice.

Kako funkcioniše zavisnost

Navešćemo jedan primer iz svakodnevnog žiota zavisnog tipa ličnosti. Bliski prijatelj kaže: „Moramo da pobegnemo odavde. Rezervišimo let za Rim, zajedno. Pronašao sam savršeni smeštaj. Kupiću karte, a ako tranutno nisi u prilici da platiš, vratićeš mi kasnije“. Osećate se usamljeno i zahvalni ste što misli na vas. Istovremeno, ne želite trenutno da putujete. Prijatelj insistira, kaže da se nećete pokajati. Letovi su jeftini i sve zvuči sjajno. Vi oklevate, ali pristajete.

Ipak, nakon razgovora sa prijateljem, osećate se dezorijentisano. Pokušavate da ubedite sebe da ste doneli pravu odluku. Možda vam je stvarno potreban predah od svakodnevnice. Razmišljate… Ali, sad, nakon što ste pristali, ni ne možete da povučete reč. Ideja da svom prijatelju kažete da ne želite da idete vam čak ni ne pada na pamet.

Ako ste hronično ili uobičajeno više usredsređeni na druge nego na sebe, možete da postanete poput broda koji plovi bez sidra. Nošeni ste strujama i povetarcima tuđih potreba, zahteva i želja. Kada se brinete o drugima, a njihove potrebe nisu u ravnoteži sa snažnim osećajem ko ste, možda se previše oslanjate na kompase drugih, umesto na sopstveni „poveterac“.

Ne zanemarujte svoje potrebe

Ališa Munoz, savetnik i bračni terapeut i autor knjiga No More Fighting i A Year of Us preporučuje onima koji se bore sa ovim problemom da probaju da saosećaju sa samim sobom kada spoznaju da su u zavisnom odnosu sa prema petljama.

– Kolektivističke kulture imaju tendenciju da podržavaju osobine koje individualističke kulture smatraju „zavisnim“. Na primer, stavljanje drugih na prvo mesto, samopožrtvovanje radi višeg dobra i nijansirano prilagođavanje svojih potreba drugima. Zavisnost ne znači da ste slabi ili da imate manu ili da niste sposobni da se starate o sebi, iako ponekad zavisno ponašanje može da dovede do tog osećaja, već da ponekad svoje potrebe zanemarujete na račun tuđih. Zavisnost od drugih takođe ima psihološku funkciju. Često se razvija u ranom detinjstvu, kada nastaje ovaj obrazac „spajanja“ sa drugima. Ispunjavanje tuđih zahteva i fokus na tuđim potrebama u tom periodu su se pokazali kao najsigurniji i najbolji način da ostanete povezani sa bližnjima, najčešće roditeljima, koji, i pored dobrih namera, nisu bili u stanju da vas i vaše potrebame postave za prioritet – kaže terapeut Ališa Munoz i savetuje da potražite načine za potpunije poznavanje vrednosti u sebi.

Sprovodite „male sebičluke“

Zapamtite da zavisnost od drugih postaje karakterna crta ličnosti. Ipak, ona nije fiksna, apsolutna kategorija. Mnoga ponašanja koja bi se mogla da potpadnu pod zavisna, takođe su pro-socijalna, i promišljena, potpadaju pod ljubaznost. Osobe na drugom kraju spektra zavisnosti, one koji su „kontra zavisne“ ili zatvoreni u narcisoidni način razmišljanja, verovatno su već razvile veštine u kojima su veoma dobre – relaciono prilagođavanje i neosetljivost na tuđe potrebe.

– Uočite obrasce u svom ponašanju prema ljudima sa kojima ste bliski. Da li biste mogli da odgovorite drugačije i da pomognete sebi da se dugoročno osećate bolje? Dopustite sebi da vežbate „male sebičluke“, kojima ćete pokazati poštovanje prema svojim potrebama, željama i osećanjima. Oni će pomoći lično vama, a istovremeno će učiniti dugoročno dobrobit po vaše odnose sa drugima. Osvestite trenutke kad ste predaleko postavili granice u korist drugoga, a zatim pokušajte nešto novo. Ne osuđujte sebe i ne oklevajte – savetuje Munoz.

Jedno su potrebe, a drugo strah

Razlikujte istinske potrebe od straha i izbegavanja. Da li treba da izbegnete nečije neodobravanje po svaku cenu ili treba da budete sigurni da nećete sagoreti, jer previše dajete? Da li treba da izbegnete grešku ili da pokažete milost prema sebi? Usporite, umirite se i preispitujte se, kako biste spoznali šta je ono što vam je zaista potrebno.

Naučite da se fokusirate na načine na koje komunicirate sa drugima, ostavljajući što manje prostora za razmišljanje i tumačenje rezultata sopstvenih postupaka. Ako vas pitaju da li ste slobodni večeras, a vi, recimo, želite veče da provedete kod kuće, u osami, kratko i jasno kažite da niste slobodni. Jasna komunikacija započinje jasnom komunikacijom sa samim sobom. Omogućite ljudima da vide više od samo onoga što bi moglo da im se dopadne i učinite da vas ne doživljavaju samo kao dobrog diplomatu.

Ostanite „na svojoj strani ulice“ i volite sebe

Dok se brinete o tome kako vas drugi doživljavaju ili šta misle o nečemu što ste rekli ili učinili, podsetite se da nemate kontrolu nad onim što se dešava u umovima drugih ljudi. Budite sigurni da će oni i bez vaše pomoći, pronaći svoj put i rešiti svoje izazove. Vaša sopstvena dobrota blista, čak i kad razočarate ljude.

Samoprekor podriva našu sposobnost da volimo sebe i druge. Vežbajte samoodobravanje. Recite sebi: Odobravam sebi ova bolna osećanja. One su deo mog bića. Odobravam sopstvenu zbunjenost, jer imam pravo na to da budem zbunjen. Odobravam svoje unutrašnje borbe, jer su one deo mojeg putovanja. Dozolite sebi da želite da stvari budu drugačije. Uvek pronađite radost u sebi, posebno u teškim trenucima – kaže terapeut Ališa Munoz.

Razočarajte druge

Prepoznajte priče iz najgorih scenarija dok vam se pojavljuju u mislima. One vas drže u bolnoj petlji pokušaja da kontrolišete druge onda kad bi vaše vreme i energija mogli da budu bolje utrošeni, i to na povezivanje sa sopstvenim osećanjima, potrebama, željama i vrednostima.

Oslobađanje vezanosti za ishod zahteva spremnost da se toleriše nepoznato i živi sa neizvesnošću. Nije jednostavno, ali je veoma važno da ovo uvežbavate, dok pokušavate da prevaziđete zavisnost od drugih. Deo onoga što održava ciklus zavisnog ponašanja je strah od razočaranja u vas od strane osobe do čijeg mišljenja vam je stalo. Potrebno je da naučite da živite sa mogućnošću razočaranja vama bliskih osoba. Da, možda ćete razočarati ljude. Da, oni mogu privremeno da imaju negativna osećanja prema vama. Ovo vas neće učiniti srećnim, ali ćete postati tolerantniji prema sebi i postaćete više „vi“ – savet je terapeuta.

Oslobodite se straha

Negujte ponašanja koja vas smeštaju u šire polje postojanja, tako da vas ne opterećuje strah od napuštanja ili egzistencijalne usamljenosti. Dajte prioritet radosti. Podsetite se da vaša sreća i vrednost ne počivaju na tome da usrećite druge. Meditirajte, molite se, pišite, povezujte se sa drugima. Ove vežbe mogu da pomognu da iskusite više, da sebe bolje upoznate i da prevaziđete osećaj straha za budućnost.