Imati samouverenu i pametnu decu nije samo stvar sreće. To zavisi od određenih osobina koje roditelji dosledno pokazuju u načinu na koji komuniciraju sa svojom decom. Svaki roditelj želi da vaspita decu da budu samouverena, pametna i spremna da se suoče sa svetom. Roditeljstvo nije u poštovanju striktnog skupa pravila, već u stvaranju pravog okruženja za decu da izrastu u najbolje verzije sebe, da veruju u sebe i misle svojom glavom.
Roditelji podstiču radoznalost
Radoznala deca izrastaju u pametne odrasle osobe. Psiholozi su otkrili da je radoznalost jedan od najvećih faktora u intelektualnom razvoju deteta. Kada deca postavljaju pitanja, istražuju nove ideje i preispituju pretpostavke, grade veštine kritičkog razmišljanja koje im pomažu da uspeju kasnije u životu.
Pametni roditelji ne odgovaraju samo na pitanja svoje dece – oni ih ohrabruju da nastave da pitaju više. Umesto da guše beskrajna „zašto” pitanja, oni ih pretvaraju u prilike za učenje i otkrivanje. Podstičući radoznalost, roditelji pomažu svojoj deci da razviju prirodnu ljubav prema učenju, koja vremenom gradi i samopouzdanje i inteligenciju.
Dozvoljavaju deci da prave greške
Sprečavajući greške, sprečavamo decu da uče. Psiholozi kažu da dopuštanje deci da dožive neuspehe na male, bezbedne načine pomaže da razviju veštine rešavanja problema i otpornost. Kada deca dožive neuspehe i nauče kako da se oporave, grade poverenje u sopstvene sposobnosti. Tako postaju nezavisnija, spremnija da isprobaju nove stvari i mnogo manje se plaše neuspeha.
Hvale trud, a ne samo talenat
Kada deca veruju da je inteligencija nešto s čim se jednostavno rađa, manje je verovatno da će se truditi. Ali kada shvate da trud dovodi do rasta, postaju otpornija i motivisanija.
Istraživanje psihološkinje Carol Dweck o mentalnom sklopu pokazuje da deca koja su hvaljena za svoj trud – a ne samo za svoje prirodne sposobnosti – razvijaju „rast mentalnog sklopa”. To znači da izazove vide kao priliku za poboljšanje, a ne kao znak neuspeha.
Umesto da kažu: „Tako si pametan”, roditelji koji odgajaju samouverenu i pametnu decu kažu stvari poput: „Sviđa mi se koliko si se oko toga potrudio”.. Ova mala promena pomaže deci da prihvate izazove, istraju kroz teškoće i veruju u svoju sposobnost da napreduju.
Deci daju da preuzimaju odgovornost i obaveze
Deca koja preuzimaju obaveze i odgovornost od malih nogu obično odrastaju samouverenije i sposobnije. Zadaci koje treba da obave – bilo da se radi o postavljanju stola, hranjenju kućnog ljubimca ili pomoći sa mlađom braćom i sestrama – uče decu da je njihov doprinos važan.
Istraživanja su pokazala da deca koja rade kućne poslove razvijaju jači osećaj odgovornosti i samopouzdanja. Oni uče veštine rešavanja problema, upravljanje vremenom i važnost ispunjavanja obaveza.
Roditelji koji odgajaju samouverenu i pametnu decu ne rade sve umesto njih. Umesto toga, ukazuju poverenje svojoj deci odgovornostima prilagođenim uzrastu, pomažući im da izgrade nezavisnost i snažnu radnu etiku.
Roditelji potvrđuju emocije umesto da ih odbacuju
Lako je reći „Sve je u redu” ili „Nije to ništa strašno” kada je dete uznemireno. Ali kada se emocije odbacuju, deca uče da ignorišu svoja osećanja umesto da ih razumeju.
Kada se dete suočava sa izazovima, često mu rešenje nije potrebno odmah – potrebno mu je da ga neko sasluša. Kada mu roditelj kaže nešto tako jednostavno, kako što je „Vidim da si stvarno besan”, „Vidim da si tužan”, to detetu pomaže da obradi svoje emocije na zdrav način.
Roditelji koji odgajaju samouverenu i pametnu decu uče ih da su sva osećanja vredna, čak i ona teška. Ovo pomaže deci da razviju emocionalnu inteligenciju, samosvest i sposobnost da se sa samopouzdanjem suoče sa izazovima.
Ohrabruju svoju decu da misle svojom glavom
Samouverena i pametna deca ne slede uvek samo uputstva – ona uče da kritički razmišljaju i donose sopstvene odluke. A to počinje sa roditeljima koji podstiču samostalno razmišljanje. Umesto da uvek daju odgovore, ovi roditelji postavljaju pitanja: „Šta ti misliš?” ili „Kako bi ti rešio ovaj problem?” Ovo pomaže deci da razviju veštine rešavanja problema i poverenje u sopstveno rasuđivanje.
Kada se deci dozvoli da formiraju svoje mišljenje, donose odluke, pa čak i raspravljaju o idejama, oni izrastaju u odrasle osobe koje mogu da razmišljaju samostalno, a ne samo da slede masu.
Roditelji čine da se njihova deca osećaju bezuslovno voljena
Dete koje zna da je voljeno – bez obzira na sve – razvija dubok osećaj sigurnosti i samopouzdanja.
Kada je ljubav povezana sa dostignućima ili ponašanjem, deca mogu odrastati sa osećanjem da moraju da zasluže odobravanje. Ali kada roditelji pokazuju ljubav čak i u trenucima neuspeha ili borbe, deca uče da se njihova vrednost ne zasniva samo na uspehu.
Jednostavne stvari poput čestog izgovaranja „volim te”, zagrljaja i prisustva tokom teških trenutaka pomažu deci da se osećaju bezbedno i cenjeno. A kada deca osećaju sigurnost u ljubavi svojih roditelja, imaju samopouzdanje da rizikuju, prave greške i postanu najbolje verzije sebe.
