Postoji jasna razlika između tihog uživanja u uspehu i njegovog korišćenja za prikrivanje osećaja neadekvatnosti, ali ponekad ta granica postaje nejasna. Osobine koje imaju muškarci koji se razmeću novcem često su kompenzacija za njihov nedostatak sopstvene vrednosti. To nisu samo nasumična ponašanja – to su znaci dublje borbe koja se zaista odvija ispod površine.
Preuveličavanje materijalne imovine
Postoji stara izreka da dela govore više od reči. I kada je reč o razumevanju načina razmišljanja muškaraca koji koriste novac da kompenzuju nedostatak sopstvene vrednosti, ovo ne može biti tačnije. Oni imaju sklonost da preterano stavljaju naglasak na materijalnu imovinu. Skupi automobili, dizajnerska odeća i ekstravagantne kupovine sve su deo igre. U suštini, to je pokušaj da se postigne potvrđivanje i divljenje drugih, da se skrene pažnja sa onoga što oni vide kao sopstvene nedostatke.
Ovo prenaglašavanje materijalnog bogatstva često odaje duboko ukorenjenu nesigurnost i borbu sa samopoštovanjem. To je pokušaj da prikriju ono što osećaju da im nedostaje.
Često hvalisanje finansijskim uspehom
Zanimljivo je posmatrati ponašanje ljudi oko nas. Ima onih koji su skromnog porekla, ali koji su uspeli da zarade bogatstvo. Oni nikada mnogo ne pričaju o svom bogatstvu sve dok, možda, ne počnu da se suočavaju sa ličnim i profesionalnim neuspesima. To obično bude okidač da počnu često da se hvale svojim finansijskim uspehom, gotovo kao da pokušavaju da ubede sebe i sve ostale da su ipak uspešni. Svaki razgovor sa njima neizbežno biva usmeren ka njihovom najnovijem skupom uređaju ili nedavnom luksuznom odmoru. Kao da ta materijalna dobra na neki način potvrđuju njihovu vrednost.
Jasno je da oni svoje bogatstvo koriste kao štit, način da kompenzuju svoje unutrašnje borbe, nesigurnost i nedostatak samopoštovanja.
Potreba za konstantnim odobravanjem
Ljudi koji osećaju potrebu da se razmeću svojim bogatstvom često traže stalno odobravanje od drugih. To dolazi iz psihološkog koncepta poznatog kao spoljna validacija. Osobe kojima nedostaje samopoštovanje, sklone su da se u velikoj meri oslanjaju na tuđa mišljenja i odobravanje da bi se osećali dobro u vezi sa sobom. To se često manifestuje kao potreba za stalnim komplimentima, uveravanjem i priznanjem.
Za muškarce koji koriste novac kao kompenzaciju, to može značiti pokazivanje svojih najnovijih kupovina ili dostignuća, ne radi deljenja, već u nadi da će dobiti pohvale i divljenje. To je oblik uveravanja da im ide dobro ili da su važni – način da se poveća njihovo krhko samopoštovanje. Možda izgleda protivrečno, ali ova stalna potreba za odobravanjem može ukazivati na duboko ukorenjeni nedostatak sopstvene vrednosti i nesigurnosti koji se kriju iza fasade bogatstva.
Sklonost ka omalovažavanju drugih
Nije neuobičajeno da muškarci koji koriste novac da nadoknade nedostatak sopstvene vrednosti razviju naviku omalovažavanja drugih. To može da bude suptilno izražavanje prezira prema nečijem jeftinijem načinu života ili otvoreno kritikovanje finansijskih odluka drugih.
Razlog za ovakvo ponašanje je taj što ponižavajući druge, oni uzdižu sebe. Što više druge mogu da nateraju da se osećaju inferiorno, to se u svojim umovima bolje osećaju u vezi sa sopstvenom vrednošću.
Međutim, pravo samopouzdanje dolazi iznutra i ne oslanja se na to da se drugi osećaju inferiorno.
Pokazivanje nedostatka istinske sreće
Neki od najbogatijih ljudi mogu biti i najnesrećniji. To je paradoks koji često važi za muškarce koji koriste novac da nadoknade nedostatak sopstvene vrednosti.
Uprkos svom finansijskom uspehu, ove osobe često se bore da pronađu pravu sreću. Mogu da imaju sve materijalne stvari koju su ikada mogli da požele, ali postoji praznina koju novac ne može da popuni. To je zato što prava sreća dolazi iznutra i ne zavisi od spoljašnjih faktora kao što su bogatstvo ili status.
Kada neko svoju samopoštovanje zasniva isključivo na svom finansijskom uspehu, često otkrije da to ne vodi do zadovoljstva koje je očekivao.
Borba sa značajnim odnosima
Jedan od najtužnijih aspekata korišćenja bogatstva za prikrivanje nedostatka sopstvene vrednosti i samopouzdanja jeste borba za formiranje i održavanje značajnih odnosa.
Kada osoba pridaje veliki značaj bogatstvu, često privlači ljude koji isto cene. Ovakve veze, zasnovane na površnosti, a ne na istinskoj naklonosti, mogu rezultirati plitkim i nezadovoljavajućim odnosima.
Pored toga, stalna potreba da se dokaže vrednost kroz bogatstvo može da optereti odnose. Voljene osobe mogu da imaju osećaj da nisu cenjene ili da su potcenjene, što dovodi do prekida veze i nerazumevanja.
Duboko u sebi, ove osobe žude za vezom i prihvatanjem kao i svi drugi. Ali njihova borba sa samopouzdanjem i njihovo oslanjanje na materijalno bogatstvo kao merilo uspeha često im u tome smeta. To je težak ciklus koji treba prekinuti i koji je često duboko isprepleten sa njihovim osećajem vrednosti i samopoštovanja.
Opsednutost statusnim simbolima
Možda se neki sećaju dana kada su dobili svoj prvi luksuzni sat, na koji su bili beskrajno ponosni. Nosili su ga i svima koji bi obratili pažnju pokazivali i hvalili se. Onda su, vremenom, shvatili da je njihova opsesija statusnim simbolom ukorenjena u njihovoj sopstvenoj nesigurnosti. Koristili su sat kao sredstvo da se osećaju bolje, da se osećaju uspešno i potvrđeno. Ovo je uobičajena osobina muškaraca koji koriste novac da nadoknade nedostatak sopstvene vrednosti. Često postaju opsednuti statusnim simbolima. To mogu biti skupi satovi, luksuzni automobili, dizajnerska odeća ili čak ekskluzivno članstvo u klubovima. Ovi simboli često se ističu kao trofeji njihovog uspeha, kao način da kažu, „Pogledajte me, dobro mi ide”.
Zanimljivo je da su studije pokazale da razmetanje luksuznim predmetima zaista može poboljšati nečiji status u očima javnosti.
Ali uprkos potencijalnim prednostima, ova opsesija često je maska za dublje nesigurnosti i nedostatak samopouzdanja i samopoštovanja.
Stalna težnja da se ima više
Još jedna uobičajena osobina među muškarcima koji koriste bogatstvo da prikriju nedostatak sopstvene vrednosti jeste beskrajna težnja da postignu i imaju više. Više novca, više imovine, više uspeha. Kao da pokušavaju da popune rupu bez dna. Bez obzira na to koliko steknu, nikada im nije dovoljno. To je zato što praznina koju pokušavaju da popune nije vezana za materijalna dobra, već za nešto mnogo dublje, njihovu sopstvenu vrednost.
Ova neumorna potraga često dovodi do ciklusa nezadovoljstva. Stalno jure za sledećom velikom stvari, verujući da će im to konačno pomoći da se osećaju dobro duboko u sebi. Ali, stvarnost je takva da nikakav spoljni uspeh ne može nadoknaditi nedostatak sopstvene vrednosti.
Nedostatak samospoznaje
Verovatno najkritičnija osobina među muškarcima koji koriste bogatstvo da prikriju nedostatak sopstvene vrednosti jeste nedostatak samospoznaje. Oni često ne shvataju da su njihovo razmetljivo pokazivanje bogatstva i stalna potreba za potvrđivanjem znaci dublje nesigurnosti.
Istinsko samopoštovanje ne zavisi od spoljnjeg potvrđivanja ili materijalnog uspeha. Ono potiče iz prepoznavanja nečije inherentne vrednosti, nezavisno od bogatstva ili statusa.
Put do istinskog samopoštovanja može biti izazovan, posebno za one koji su novac koristili kao štit. Ali sa samospoznajom, promena je moguća.
Bilo da se radi o bogatstvu ili drugim sredstvima, svi imamo trenutke u kojima tražimo nešto spolja da bismo potvrdili svoju vrednost. Ali istina je da samopoštovanje nije nešto što možemo kupiti ili pozajmiti – to je nešto što gradimo iznutra. I možda ono što muškarcima koji se razmeću novcem zaista treba nije više bogatstva, već više razumevanja – počevši od njih samih.
Kao što je psiholog Carl Rogers rekao: „Kada prihvatim sebe onakvim kakav jesam, onda mogu da se promenim.”
