Samopouzdanje je osobina koja može da nam pomogne da se direktno suočimo sa životnim iskustvima. Mnogi od nas znaju kakav je osećaj obavljati zadatak sa sigurnošću, dok je isto tako uobičajeno iskustvo osećati nedostatak samopouzdanja. Psiholozi su se zbog toga bavili na koje načine možemo da izgradimo samopouzdanje u svakodnevnom životu.
Šta je samopouzdanje?
U svom najjednostavnijem obliku, samopouzdanje je osećaj poverenja u nešto. Kada govorimo o samopouzdanju, tu je pre svega reč vera u sebe i svoje sposobnosti ili znanje. Stručnjaci Goldsmiths University of London samopozdanje definišu i kao suštinsku samoevaluaciju, sastavljenu od dva elementa – samoefikasnosti i lokus kontrole.
Samoefikasnost se odnosi na verovanje u svoju sposobnost da možemo da uspemo u određenim situacijama. Faktori kao što su: direktno iskustvo (kada probamo nešto novo i uspemo), uočeno iskustvo (prepoznatljiv uzor uspeha ili neuspeha u nečemu) i društveno ubeđivanje (kada vam se kaže da ste dobri u nečemu), oblikuju našu samoefikasnost.
Lokus kontrole se odnosi na verovanje u našu sposobnost da utičemo na situacije u životu. Oni sa unutrašnjim lokusom kontrole veruju da njihov sopstveni naporan rad, osobine i odluke određuju njihov uspeh. S druge strane, oni sa spoljašnjim lokusom kontrole najpre će verovati da sreća ili loša sreća, okolnosti i sudbina određuju njihov uspeh.
Praksa je pokazala da oni koji veruju u samopoboljšanje i razvoj tokom vremena često imaju bolje rezultate od onih sa fiksnim načinom razmišljanja i verovanjem da su sposobnosti urođene i fiksne od rođenja.
Tanka linija između samopouzdanja i arogancije
Ponekad postoji tanka linija između samopouzdanja i arogancije. Samopouzdanje znači imati veru i poverenje u svoje sposobnosti i znanje. Arogancija je, s druge strane, kada neko veruje da ih njegove sposobnosti ili znanje na neki način čine boljim od drugih. Samopouzdanje se odnosi na pozitivno izražavanje sposobnosti da uspete (samoefikasnost) ili da na nešto utičete (lokus kontrole) u određenim situacijama, a arogancija je hvalisanje drugima svojom sposobnošću da to učinite.
Samopouzdanje protiv samopoštovanja
Ova dva pojma se svakako preklapaju, ali i među njima postoje razlike, a koncept se odnosi na našu percepciju sebe. Da li nam se sviđa osoba kakva jesmo? Šta mislimo o sopstvenim snagama i slabostima? Da li možemo da prepoznamo svoje greške i da li smo u stanju da sebi oprostimo te greške? Samopouzdanje ima više veze sa našim verovanjem u sebe i svojim sposobnostima. Kao što smo videli, ono može da proizađe iz naših direktnih ili posmatranih iskustava, kao i iz vere u naš sopstveni naporan rad.
Osećaj samopouzdanja može da bude izuzetno koristan. Štaviše, studije su pokazale niz prednosti koje se dovode u vezu sa samopouzdanjem:
- Ljudi sa samopouzdanjem imaju veće šanse da žive duže. Studije sa Brandeis University u Masačusetsu i University of Rochester u Njujorku pokazala je da je veća verovatnoća da će oni koji imaju samopouzdanja i „otporniji“ su u odnosu na druge – živeti duže i zdravije. Istraživanje je pokazalo da oni koji su imali visok osećaj kontrole (više samopouzdanja) naizgled negiraju rizik od smrtnosti, koji dolazi sa nižim nivoima obrazovanja.
- Ljudi sa izgrađenim samopouzdanjem su srećniji. Studija iz 2003. otkrila je da su (osim nekih varijacija u različitim kulturama) ljudi sa višim samopoštovanjem bili srećniji, zadovoljniji i sa manje negativnog raspoloženja.
- Samopouzdanje utiče na fizičko i mentalno zdravlje. Istraživanja pokazuju da postoji korist od pozitivnog samopoštovanja. Samopouzdanje je povezano sa mentalnim blagostanjem i srećom, a takođe utiče i na brži i bolji oporavak nakon teške bolesti.
- Samopouzdanje utiče na uspeh. Iako je tačna veza između samopouzdanja i uspeha nejasna, često među njima postoji pozitivna korelacija. Naravno, ovo bi moglo da znači da ljudi osećaju više samopouzdanja, a ne da su samopouzdani ljudi uspešniji, jer verovanje da možete da istrajete i naporno radite često pomaže u postizanju uspeha.
Da li je samopouzdanje veština?
Postoji određena debata o tome da li je samopouzdanje veština ili karakterna crta. Iako je lako osetiti da je to nešto sa čime smo rođeni, samopouzdanje nikom nije fiksno dato, jer samopouzdanje se sastoji od sopstvenog uverenja u našu sposobnost da uspemo i uverenja da možemo da utičemo na situacije u svom životu. Dakle, dok su stvari kao što su inteligencija i ličnost relativno fiksne, verovanje u sebe i svoje sposobnosti može da se uči i vežba.
Štaviše, znamo i da postoje načini da se izgradi samopoštovanje, što pokazuje da je to nešto na čemu možemo da radimo i što možemo da poboljšamo. Kao rezultat toga, relativno je lako izneti argument da je samopouzdanje veština. Međutim, ima i tvrdnji da je samopouzdanje emocija kojom se može upravljati, a ne veština.
Kako izgleda nedostatak samopouzdanja?
Lako je prepoznati osobu kojoj nedostaje samopouzdanje. Takođe, često može da nas iznenadi činjenica kada saznamo da su neki ljudi, za koje smatramo da su samouvereni zapravo samo dobri glumci, dobro se pretvaraju. Međutim, ponekad postoje očigledniji znaci nedostatka samopouzdanja:
Anksioznost. Nisko samopoštovanje i generalizovani anksiozni poremećaj često su usko povezani. Neko kome nedostaje samopouzdanje može izgledati uznemireno u nepoznatim situacijama. Anksioznost nas može naterati da posumnjamo u svoju veru u svoje sposobnosti, a znamo da je samopouzdanje često stvar verovanja.
Izbegavanje izazova. Oni koji nemaju samopouzdanja često nisu voljni da isprobaju nove stvari jer ne veruju u svoje sposobnosti da u njima uspeju.
Izbegavanje društvenih situacija. Upoznavanje novih ljudi (pa čak i onih poznatih) može biti teško kada čoveku nedostaje samopouzdanje. Nedostatak vere u društvene veštine često znači izbegavanje društvenih okruženja.
Nedostatak brige o sebi. Ako je neko negativan prema sebi i svojim sposobnostima, možda će zanemariti i brigu o sebi. To može da znači lošu ishranu, nedostatak vežbanja ili mentalno kažnjavanje sebe.
Briga o tome šta drugi misle. Oni koji imaju nisko samopoštovanje često će brinuti o tome kako ih drugi procenjuju.
Pet najboljih saveta kako izgraditi samopouzdanje
Ako osećate da vam nedostaje samopouzdanje, postoje neki uobičajeni načini da ga izgradite. Mnogi od njih imaju dokaze koji ih potkrepljuju, a svi imaju potencijal da vam pomognu da se osećate bolje, odnosno da imate bolje mišljenje o sebi i svojim sposobnostima.
Pet najboljih saveta za izgradnju samopouzdanja su:
1. Uvek brinite o sebi
Samopouzdanje i briga o sebi su često usko povezani. Redovno vežbanje, dobro spavanje i zdrava ishrana mogu učiniti da se svako oseća bolje. Odvajanje vremena za procenu svojih potreba može da vam pomogne da identifikujete zbog čega se osećate dobro. Svesnost i zahvalnost takođe mogu da pomognu u smanjenju stresa, poboljšanju regulacije emocija i poboljšanju sna.
2. Izgradite pozitivne odnose
Oni koji su negativni i pokušavaju da vas „sruše“ često vam mogu uništiti samopouzdanje. S tim u vezi, stručnjaci savetuju da provodite što manje vremena sa takvim ljudima. Umesto toga, težite da izgradite dobre odnose sa ljudima koji vas cene, sa pozitivnim osobama, sa ljudima od kojih uvek možete nešto novo da naučite. Njihova pozitivnost može da vam pomogne da se osećate sigurnije.
3. Razmišljajte o ličnom razvoju
Istraživanja pokazuju da ljudi koji razmišljaju o ličnom razvoju obično imaju veće samopoštovanje i otpornost od onih sa fiksnim načinom razmišljanja, odnosno osoba koje teško pomeraju sa jedne tačke. Iako postoji argument o tome da li samopouzdanje utiče na način razmišljanja o ličnom razvoju, izgradnja načina razmišljanja o razvoju može da nam pomogne u drugim oblastima života.
4. Izazovite sebe
Stručnjaci preporučuju da sebi postavite izazov kako biste pomogli u izgradnji samopouzdanja. Iako je prirodno biti nervozan zbog isprobavanja novih stvari, samopouzdani ljudi će prihvatiti izazov bez obzira na to. Preporučuje se i postavljanje ciljeva, koji mogu da pomognu u formiranju novih ponašanja, fokusiranju i početku postepenog napretka.
5. Vežbajte samopotvrde
Razne studije su pokazale moć afirmacija. U suštini, govoreći sebi o svojim prednostima i koliko ste samopouzdani, možete ojačati ove pozitivne misli. Jedna posebna studija pokazuje da samopotvrde mogu da pomognu u održavanju naše samoefikasnosti, što je ključna komponenta samopouzdanja. Druge su pokazale da neuronski putevi u mozgu reaguju kada ljudi praktikuju samopotvrđivanje. Neki primeri pozitivnih afirmacija za samopouzdanje su:
- Biram da verujem da sam siguran
- Ja sam samouveren i cenim sebe
- Uveren sam u svoje sposobnosti
- Ne zanimaju me ograničavajuća uverenja i biram da verujem sebi.
