Anksioznost nije samo prolazna zabrinutost ili nejasan strah. Osobe koje pate od anksioznosti suočavaju se na svakom koraku sa ozbiljnim problemima. U želji da pomognu i iz najbolje namere, bliski prijatelji i porodica nekada nesmotreno izgovorenim rečima dodatno iskomplikuju već tešku situaciju.
– Društvo u celini ne zna kako da reaguje. Obraćamo se na pogrešan način anksioznim osobama, jer nemamo do kraja uvid u prirodu ovog poremećaja. Pojedine osobe se osećaju neprijatno i ne vole da govore o svojim emocijama ili stanjima nelagodnosti. U takvim situacijama neki saveti mogu da budu kontraproduktivni – kaže stručnjak za anksiozna stanja Kelly McKenna.
Sve je to u tvojoj glavi, prestani suviše da brineš
Anksiozna osoba zna da je sve „u glavi”, ali jednostavno nije u stanju da prestane da brine. Ne postoji način da anksioznost nestane na neki magičan način. Da je to tako jednostavno anksioznost i ne bi postojala.
– Prijatelji i porodica mogu nastojati da rečima olakšaju stanje anksioznosti, ali potrebno je znati da u ovim osetljivim situacijama saveti, poput „sve je to u tvojoj glavi” mogu da budu dodatni izvor frustracije – kaže psihijatar dr Kristin Gill.
„Smiri se” može samo još više da iziritira anskioznu osobu
Svim anksioznim osobama neko je u određenom momentu rekao: „Smiri se”. Za osobu koja pati, ova poruka, može da bude veoma iritirajuća.
– Na ovaj način saopštavamo anksioznoj osobi da nas iritira. Anksiozni ljudi već osećaju da njihovo stanje može da bude opterećujuće za okolinu, a na ovaj način mi im to dodatno potvrđujemo – smatra socijalni radnik Crystal Britt.
Nije tako loše kao što ti izgleda
Ne postoje dva ista anksiozna poremećaja, svaka osoba anksioznost doživljava na svoj način. Posebno je loše poređenje i ukazivanje na neko loše iskustvo.
– Poređenje sa možda težim stanjem druge osobe može da umanji i nesvesno omalovaži problem. Moguće je da se osoba stidi svoje anksioznosti i samim tim da se loše oseća – smatra psiholog Leia Charnin.
Pročićeš ti kroz to
Nemoguće je nekada brzo razrešiti anksiozni problem. Jednostavna rečenica:“Pročićeš ti kroz to,“ može da omalovaži ozbiljnost stanja.
– Nije uvek moguće samo „proći” kroz problem. Neko sa kliničkim anksioznim poremećajem neće moći da se oporavi „dok pucnemo prstom“. Ovoj osobi je potrebna iskrena podrška i ohrabrenje na putu prevazilaženja anksioznosti – precizira dr Kristin Gill.
Potrebno je samo da se naspavaš i da vežbaš
Kvalitetan odmor, fizička aktivnost, molitva, meditacija, mogu biti snažno oruđe za prevazilaženje svakodnevnog stresa. Istina je da se na neki od ovih načina mogu, donekle, ublažiti simptomi anksioznosti. Ipak, veoma zabrinutoj i uplašenoj osobi ovi saveti neće biti dovoljni.
– Odgovori na komplikovane psihičke probleme nisu jednostavni. Više sna i fizička aktivnost ne mogu biti lek za anksioznost, da je to tako anksioznosti skoro da i ne bi bilo – tvrdi Crystal Britt.
Nije to ništa strašno
Svakom je svoja muka najteža. I pored toga što nekada posmatraču može izgledati da anksiozna osoba previše „drami”, nikada ne znamo šta se do kraja krije u ljudskoj duši. Anksioznoj osobi svaka „sitnica” može biti razlog za ozbiljnu zabrinutost.
– „Nije to ništa strašno” je oblik zaobilaženja problema. Primalac ovakve poruke može da se oseća zanemareno, neshvaćeno i još više usamljeno – navodi Leia Charnin.
