U svakom trenutku, samo delimično kontrolišemo misli koje nam se pojavljuju u glavi. Kako se navodi u istraživanjima, ideje, zapažanja, osude, sećanja, delovi muzike i hiljade drugih tipova misli koje nas more konstantno teku kroz naš um, a većina svega toga dešava se bez našeg pristanka i saglasnosti. Mnoge od ovih misli javljaju se a da ih nismo ni svesni. Na primer, neka pesma vam može da nam se vrzma po glavi veći deo dana pre nego što je postanemo svesni. Ali u drugim slučajevima, neželjena misao ili slika može da nam iskrsne u glavi i da nas momentalno iznenadi ili nam privuče pažnju. Stručnjaci za ove misli koje privlače pažnju kažu da su nametljive misli. Skoro svako u nekom trenutku u životu ima nametljive misli. Generalno, one nisu problem. Međutim, nekim osobama može da postane veoma teško da njima upravljaju što doprinosi značajnoj anksioznosti, uznemirenosti, tuzi ili sumnji u sebe. Ove nametljive misli poznate su kao opsesivne misli i mogu biti problematične za vaše mentalno zdravlje.
Šta su nametljive misli
– Ovo su misli koje niste pokušali da generišete, a koje dolaze i utiču na vaše druge misli. Ovo se svima dešava, i te misli mogu biti pozitivne, negativne ili neutralne – kaže dr Richard Petty, ugledni profesor psihologije na Državnom univerzitetu Ohajo u Kolumbusu.
Nametljive misli se s vremena na vreme dešavaju skoro svima i često su bezopasne.
– Ali ponekad su one negativne na način na koji privlače našu pažnju, često zato što su protiv onoga što jesmo ili onoga što želimo da budemo – kaže dr Jonathan Abramowitz, istaknuti profesor kliničke psihologije na Univerzitetu Severne Karoline u Čapel hilu.
Kako se navodi u Nebraska Medicine, nametljive misli najčešće su izazvane stresom, a mogu biti zastrašujuće, odvratne, sramotne, seksualne ili nasilne prirode, nemoralne ili bogohulne. Iako ove misli mogu biti neprijatne ili uznemirujuće, većini ljudi jednostavno prolaze kroz glavu i ne zadržavaju se, dodaje se u Nebraska Medicine.
Šta su opsesivne misli
Neki ljudi svakodnevno imaju iste neželjene i nametljive misli, osećaju zabrinutost zbog njih i ne mogu s njima da se izbore. Stručnjaci ponekad ove vrste nametljivih misli nazivaju opsesivnim mislima. U istraživanjima se navodi da su opsesivne misli uporne i ponavljajuće misli, slike ili impulsi za koje pojedinac smatra da su nametljive i neprikladne i da im izazivaju značajnu anksioznost ili uznemirenost.
– Ovo su nametljive misli koje se često pojavljuju, zadržavaju se i uznemiruju ljude ili ometaju njihovo svakodnevno funkcionisanje – kaže dr Abramowitz.
Primer opsesivne misli, kaže on, jeste uporna, nametljiva ideja da neko koga volite – dete ili roditelj, na primer – može na neki način biti povređen ili ubijen, uprkos tome što nema dokaza da je ta ideja istinita. Ljudi koji imaju opsesivne misli mogu verovati da čak i samo razmišljanje o njima može da dovede do toga da se ostvare, što povećava njihovu zabrinutost i uznemirenost, dodaje on.
Opsesivne misli su karakteristični simptom opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OCD), kaže dr Abramowitz. One mogu da se jave i kod ljudi sa anksioznim poremećajima, depresijom, posttraumatskim stresnim poremećajem ili sličnim mentalnim zdravstvenim stanjima, dodaje on.
Kada su nametljive misli zdrave, a kada nisu
Može da bude teško da se povuče granica između zdravog i nezdravog, ali se uglavnom svodi na efekat koji ta misao ima na život osobe, kaže dr Abramowitz.
Pošto je normalno da ljudi s vremena na vreme imaju neželjene misli, činjenica da nam se takve misli pojavljuju u glavi nije sama po sebi pokazatelj problema mentalnog zdravlja, kaže dr Abramowitz. Ako nam ne izlaze iz glave ili nam ne izazivaju uznemirenost, verovatno ne moramo da brinemo, dodaje dr Petty. „Međutim, ako ne možete da spavate ili funkcionišete zbog ovih misli, ili ako negativno utiču na vaš život, tada bismo preporučili neku vrstu profesionalne intervencije,” napominje dr Abramowitz.
„Mnogo toga je subjektivno,” kaže dr Abramowitz. Dvoje ljudi može imati iste nametljive misli, ali jedna osoba može osećati mnogo više problema od druge. Na primer, religiozna osoba može smatrati da su bogohulne misli veoma uznemirujuće, dok kod ateiste to ne mora da bude problem, objašnjava on.
Šta učiniti sa dosadnim nametljivim ili opsesivnim mislima
Ako vas misli koje imate muče ili vas sprečavaju da se bavite svakodnevnim aktivnostima, stručnjaci daju nekoliko saveta.
1. Razgovarajte sa stručnjakom za mentalno zdravlje
Bez obzira na to da li su vaše neželjene misli blago uznemirujuće ili imaju značajan, negativan uticaj na vaš život, dr Abramowitz preporučuje da razgovarate sa stručnjakom za mentalno zdravlje ako to već niste učinili. U zavisnosti od prirode i učestalosti vaših misli i njihovog uticaja na vaš život, možda imate OKP ili anksiozni poremećaj. U ovakvim slučajevima, stručnjak za mentalno zdravlje može da preporuči niz profesionalnih terapijskih strategija, kao što su psihoterapija (tzv. terapija razgovorom) ili lekovi. Mnoge od ovih strategija korišćene su da pomognu ljudima koji imaju opsesivne ili nametljive misli kao rezultat OKP, anksioznih poremećaja ili sličnih stanja, dodaje dr Abramowitz.
2. Razmislite o kognitivno-bihevioralnoj terapiji
Zaključci istraživanja su da kognitivna bihevioralna terapija (CBT) posebno može da bude od velike pomoći svima koji se bore sa neželjenim nametljivim ili opsesivnim mislima, uključujući one sa generalizovanim anksioznim poremećajem ili OKP. CBT je uobičajen oblik psihoterapije usmeren ka promeni beskorisnih obrazaca razmišljanja u konstruktivnije.
Za osobe sa OKP posebno, jedan od najefikasnijih tretmana je oblik CBT koji se zove terapija prevencije izlaganja i odgovora (ERP).
3. Vežbajte priznavanje neželjenih misli kada se dogode
Ako vam se u glavi pojavi neželjena misao, pokušajte da je prihvatite, umesto da je odmah odbacite. Prema Nebraska Medicine, možete pokušati da preusmerite svoj um na sadašnji trenutak onoliko često koliko vam je to potrebno, umesto da se zadržavate na toj misli. Vremenom i vežbanjem, ova tehnika može pomoći da neželjene misli brže izblede i da umanje njihovu moć u umu.
4. Zapišite neželjene misli i fizički ih odbacite
Za ljude sa nametljivim mislima koje nisu uzrokovane OKP ili srodnim mentalnim zdravstvenim stanjem, istraživanje pokazuje da bukvalno odbacivanje dosadnih nametljivih misli može biti još jedna korisna strategija.
U studiji čiji je koautor dr Petty, a koja je objavljena u časopisu Psychological Science, ljudi su ono što im se nije dopalo u vezi sa svojim izgledom zapisivali na papiru. Kada su zatim pocepali i bacili taj papir to im je pomoglo da iz svog uma uklone tu negativnu misao.
– Fizičko odbacivanje misli omogućilo je ljudima da i mentalno odbace tu misao – kaže on.
Međutim, ovaj pristup verovatno nije idealan za osobe sa OKP zbog prirode opsesija i kompulzija.
