Anksioznost se najčešće određuje kao „difuzna, unutrašnja, slobodno lebdeća napetost“. Anksiozne osobe žive pod pitskom da će se nešto loše desiti. I pored toga, što često nema realne osnove, stalno su zabrinute. Anksiozni poremećaji su najčešći problem savremenog sveta, veruje se da anksioznost pogađa jednu od pet osoba u razvijenim zemljama.
Više je oblika ankisioznosti
Postoji više oblika anksioznosti: generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, panični poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj i socijalna anksioznost. Anksioznost se leči psihoterapijom, farmakoterapijom. Postoje i različite tehnike koje mogu da budu od značajne pomoći da shvatimo da svet u kojem živimo nije ni crn, ni beo.
Dobar osećaj za humor
Možda se na prvi pogled čini čudna pomisao da se smejemo kada smo napeti, ali psiholozi tvrde da dobar smisao za humor može da nam pomogne da sagledamo situaciju iz drugog ugla i uvidimo da nije sve tako tragično kao što nam se čini.
– Čak i usiljeni osmeh diže donekle nivo dopamina u telu – kaže klinički psiholog dr Karen Lynn iz Čikaga. Dopamin je neurotransmiter koji deluje na raspoloženje, san, pamćenje, učenje i koncentraciju. Stručnjaci naglašavaju da se dopamin često pogrešno shvata kao hemija „zadovoljstva“ i dodaju da je više povezan sa željom i nagonom, motivacijom.
Studija Loma Linda University otkriva da čak i samo predviđanje veselog događaja obuzdava delovanje koritizola – hormona stresa koji se povećava kada smo anksiozni.
Vreme za odmor
Psiholozi naglašavaju da je veoma bitno da anksiozne osobe izdvoje jedan deo dana za sebe.
– Dobro razmotrite dnevni raspored i sigurno ćete pronaći pola sata vremena za opuštajuću šetnju, meditaciju, jogu, ili bilo šta drugo što vas relaksira – objašnjava prof. dr Katherine Raymer sa Bastyr University u Sijetlu.
Istraživanja navode da je velika korist od tehnika relaksacije, socijalno anksiozne osobe su posle šetnje kroz park, ili nakon slušanja omiljene muzike, imale stabilniji krvni pritisak i mogle su lakše da stupe u kontakt sa drugim ljudima.
GABA
Suplementi GABA (gama aminobuterna kiselina) je aminokiselina koje ima najviše u ljudskom mozgu. U pitanju je neesencijalna aminokiselina za koju se veruje da na prirodan način podiže raspoloženje i umirujuće deluje na nerve. GABA je moždani transmiter koji se suprotstavlja delovanju drugog neurotransmitera, glutamata koji povećava razdražljivost.
Pojedina istraživanja navode da su osobe koje su unosile namirnice sa GABA dodatkom bile pod manjim stresom pre rešavanja važnih zadataka. Stručnjaci upozoravaju da budemo pažljivi kada je reč o primeni GABA suplemenata, jer oni mogu lako da stupe u interakciju sa lekovima. Preporuka je da se pre primene bilo kakvih suplemenata posavetujemo sa izabranim lekarom.
Lavanda
Pojedini mirisi, kao na primer esencijalno ulje lavande, mogu da deluju umirujuće na nervni sistem. Preporuka je da se malo ulja lavande nakapa na ručni zglob, utrlja u slepoočnice. Studija iz 2012. godine navodi da su osobe koje su udisale miris lavande pola sata, pre neke medicinske procedure, bile mnogo smirenije i pribranije, u odnosu na pacijente koji nisu koristili ovu umirujuću tehniku.
Uradite nešto opipljivo
Kada ste anksiozni pokušajte da uradite nešto opipljivo, nešto što će delovati na osećaj u rukama. Bračni i porodični psihoterapeut John Tsilimparis, profesor na Pepperdine University savetuje da pređemo prstima preko ključeva, savijemo papir, držimo kocku leda u šaci.
„ Kako ovo može da nas smiri? ” svi bi se pitali, prof. Tsilimparis objašnjava da jednostavno naš mozak ne može da bude na dva mesta u isto vreme.
– Ove aktivnosti nam pomažu da prevaziđemo osećaj anksioznosti. Umesto misli o nadolazećoj katastrofi, bićemo ophrvani osećajem i mišlju da držimo nešto hladno u rukama – kaže Tsilimparis.
Suočimo se sa strahom
Moguće je da nešto što nam iz naše anksiozne pećine izgleda strašno i nije baš tako. Ma koliko bilo nekada teško, psiholozi kažu da je bitno da se suočimo sa našim strahovima. Socijalno anksioznim osobama se savetuje da idu na društvene skupove, žurke i slavlja i da u početku borave na njima barem izvesno vreme. Postoji mogućnost da upoznaju neko novo zanimljio lice, koje će im pomoći da prebrode često neosnovane brige, ali i shvate da je neizvesnost deo života.
