Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Zabrinutost, posebno preterana, povećava nivo triglicerida i šećera u krvi

Priredio/la: S. M.
16:00 - 17. 12. 2021.

Kada smo preterano zabrinuti i to stanje traje dugo ili konstantno, to može dovesti do osećaja velike anksioznosti i drugih oboljenja

zabrinutost Usred preterane brige, može se javiti duboka anksioznost, pa čak i napadi panike Foto: Shutterstock

Zabrinutost je danas prisutna na globalnom nivou, a osim mentalnih problema, može da dovede i do fizičkih. Možda nesvesno mislite da ako se „dovoljno brinete“, možete sprečiti loše stvari da se dogode. Međutim, kada zabrinutost postane preterana, to može dovesti do osećaja velike anksioznosti i čak do oboljenja fizičke prirode.

Zabrinutost može preći u preteranu brigu

Briga je osećaj nelagodnosti ili prevelika zabrinutost zbog neke situacije ili problema. Sa preteranom brigom, naš um i telo postaju preopterećeni dok se stalno fokusirate na ono „što bi se moglo dogoditi“. Usred preterane brige, može se javiti duboka anksioznost, pa čak i napadi panike. Mnoge hronično zabrinute osobe govore o osećaju predstojeće propasti ili nerealnih strahova, koji samo povećavaju njihove brige. Izuzetno osetljivi na svoje okruženje i kritike drugih, preterano zabrinuti ljudi mogu da vide bilo šta i bilo koga kao potencijalnu pretnju.

Zabrinutost može da poremeti svakodnevni život

Hronična zabrinutost može u velikoj meri uticati na vaš svakodnevni život. Može da poremeti životne navike, međuljudske odnose, radni učinak, apetit i san. Mnoge osobe koje preterano brinu su toliko anksiozne da traže olakšanje u štetnim životnim navikama kao što su prejedanje, pušenje cigareta ili konzumacija alkohola i droga.

Anskioznost je odgovor na stres

Anksioznost je normalna reakcija na stres. Međutim, stalna anksioznost može biti rezultat poremećaja kao što je generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj ili socijalna anksioznost. Anksioznost se manifestuje na više načina i ne zavisi od godina, pola ili rase. Stresni događaji poput razgovora za posao mogu učiniti da se neko oseća pomalo uznemireno. Ponekad može biti od pomoći mala briga ili anksioznost. Na primer, ako se pripremate za razgovor  za posao, mala briga ili anksioznost mogu vas naterati da saznate više o poziciji. Tada se možete profesionalnije predstaviti potencijalnom poslodavcu.

Zabrinutost i iracionalna anksioznost

Preterano zabrinute osobe reaguju brzo i intenzivno na stresne situacije ili okidače. Čak i razmišljanje o situaciji može hronično zabrinutim ljudima izazvati veliku nevolju. Preterana zabrinutost ili stalni strah ili anksioznost su štetni kada postanu toliko iracionalni da ne možete da se fokusirate na stvarnost ili jasno da razmišljate. Ljudi sa visokom anksioznošću imaju poteškoća da se oslobode svoje brige. Oni tada mogu iskusiti stvarne fizičke simptome.

Zabrinutost i anksioznost  mogu izazvati odgovor na stres

Stres dolazi od zahteva i pritisaka koje svakodnevno doživljavamo. Dugi redovi u prodavnici, saobraćaj u špicu, telefon koji neprestano zvoni ili hronična bolest su primeri koji mogu izazvati stres na dnevnoj bazi.

Dva elementa odgovora na stres

Postoje dva elementa odgovora na stres. Prvi je percepcija izazova. Drugi je automatska fiziološka reakcija koja se zove „bori se ili beži“. To je odgovor koja izaziva nalet adrenalina i stavlja vaš organizam u  „crvenu uzbunu“. U dalekoj prošlosti  odgovor „bori se ili beži“ štitio je naše pretke od opasnosti kao što su divlje životinje. Iako danas ne susrećemo divlje životinje, opasnosti i dalje postoje. Oni su tu u obliku zahtevnog kolege, bebe sa grčevima, svađe sa voljenom osobom ili neke druge svakodnevne životne situacije.

Može li preterana zabrinutost izazvati fizičke bolesti?

Hronična zabrinutost i emocionalni stres mogu izazvati niz zdravstvenih problema. Problem se javlja kada se borba ili bekstvo od problema svakodnevno pokreću preteranom brigom i anksioznošću. Odgovor na borbu ili bekstvo uzrokuje da simpatički nervni sistem tela oslobađa hormone stresa kao što je kortizol. Ovi hormoni mogu povećati nivo šećera u krvi i triglicerida (masti u krvi) koje telo može koristiti kao gorivo. Hormoni takođe izazivaju fizičke reakcije kao što su:

Poteškoće pri gutanju
Vrtoglavica
Suva usta
Ubrzan rad srca
Umor
Glavobolja
Nemogućnost koncentracije
Razdražljivost
Bolovi u mišićima
Napetost mišića
Mučnina
Nervna energija
Ubrzano disanje
Kratak dah
Znojenje
Drhtanje i trzanje.

Posledice izlivanja hormona stresa

Kada se prekomerno gorivo u krvi ne koristi za fizičke aktivnosti, hronična anksioznost i izlivanje hormona stresa mogu imati ozbiljne fizičke posledice. Ovo su neke od njih:

Slabljenje imunološkog sistema
Digestivni poremećaji
Napetost mišića
Kratkoročni gubitak pamćenja
Prevremena bolest koronarnih arterija
Srčani napad

Ako se preterana zabrinutost i velika anksioznost ne leče, mogu dovesti do depresije, pa čak i do suicidnih misli.

Imuni sistem štiti od stresa

Iako su ovi efekti odgovor na stres, stres je jednostavno okidač. Da li ćete se razboleti ili ne zavisi od toga kako se nosite sa stresom. Fizičke reakcije na stres uključuju vaš imuni sistem, vaše srce i krvne sudove i kako određene žlezde u vašem telu luče hormone. Ovi hormoni pomažu u regulisanju različitih funkcija u vašem telu, kao što su funkcija mozga i nervni impulsi. Svi ovi sistemi su u interakciji i na njih duboko utiču vaš stil suočavanja i vaše psihološko stanje. Nije stres ono što vas čini bolesnim. Umesto toga, efekti reakcija kao što su preterana zabrinutost i anksioznost na ove različite sisteme u interakciji mogu izazvati fizičku bolest. Međutim, postoje stvari koje možete učiniti, uključujući promene u načinu života, da biste promenili način na koji reagujete.

Koje promene u načinu života mogu pomoći preterano zabrinutima

Iako preterana zabrinutost i velika anksioznost mogu da izazovu neravnotežu u vašem telu, postoji mnogo opcija kojima možete da ponovo uspostavite harmoniju uma, tela i duha.

Razgovarajte sa svojim doktorom

Počnite tako što ćete razgovarati sa vašim izabranim lekarom. Obavite detaljan fizički pregled da biste bili sigurni da drugi zdravstveni problemi ne podstiču vaša osećanja anksioznosti. Vaš lekar može da vam prepiše lekove kao što su lekovi protiv anksioznosti ili antidepresive koji će vam pomoći da upravljate anksioznošću i preteranom zabrinutošću.

Vežbajte svakodnevno

Uz odobrenje lekara, započnite redovan program vežbanja.  Redovne aerobne vežbe i vežbe za jačanje su takođe veoma efikasan način da trenirate svoje telo da se nosi sa stresom pod kontrolisanim okolnostima.

Konzumirajte zdravu ishranu

Stres i briga provociraju neke osobe da jedu premalo, druge previše ili da konzumiraju nezdravu hranu. Imajte na umu svoje zdravlje i ne dozvolite da nezdrava i loša hrana leči vašu zabrinutost. Takođe, unosite umereno u sebe koefin. Kofein stimuliše nervni sistem, što može izazvati adrenalin i učiniti da se osećate nervozno i napeto.

Budite svesni svojih briga

Odvojite 15 minuta svakog dana u kojima ćete sebi dozvoliti da se fokusirate na probleme i strahove a zatim obećajte sebi da ćete ih zaboraviti nakon što istekne 15 minuta. Uradite sve što možete da se podsetite da prestanete da razmišljate o brigama.

Naučite da se opustite

Tehnike opuštanja mogu pokrenuti relaksacioni odgovor, odnosno fiziološko stanje koje karakteriše osećaj topline i tihe mentalne budnosti. Ovo je suprotno od odgovora „bori se ili beži“. Tehnike opuštanja mogu ponuditi pravi potencijal za smanjenje anksioznosti i briga. Takođe mogu povećati vašu sposobnost da sami upravljate stresom. Sa opuštanjem, protok krvi u mozgu se povećava i moždani talasi prelaze iz napetog beta ritma u opušteni, alfa ritam. Redovno praktikovane tehnike opuštanja mogu da se suprotstave iscrpljujućim efektima stresa. Uobičajene tehnike opuštanja uključuju duboko disanje, meditaciju, slušanje umirujuće muzike i aktivnosti kao što su joga i tai či.

Svakodnevna meditacija

Svakodnevna meditacija može vam pomoći da prevaziđete negativne misli i omogućiti vam da se „oslobodite“ od briga. Uz meditaciju, obraćate pažnju na ono što se dešava u sadašnjem trenutku bez razmišljanja o prošlosti ili budućnosti. Meditacija smanjuje hormone kao što su kortizol i adrenalin, koji se oslobađaju tokom odgovora na stres.

Dragocena pomoć prijatelja

Hronična osećanja usamljenosti ili društvena izolacija otežavaju efikasno upravljanje stresom. Ljudi koji su srećni u braku ili imaju veliki broj prijatelja ne samo da imaju duži životni vek već imaju i manje slučajeva skoro svih vrsta bolesti.

Razgovarajte sa profesionalnim terapeutom

Psihološko savetovanje može vam pomoći da razvijete odgovarajuće strategije suočavanja sa problemima koji izazivaju preteranu zabrinutost. Psihološka intervencija može vam dati metode suočavanja koje možete koristiti u okviru ili van drugih programa lečenja. Terapeut će vam pomoći da identifikujete koje vrste misli i uverenja izazivaju anksioznost, a zatim će raditi sa vama da ih smanjite. Terapeut vam može pomoći tako što će vam predložiti načine koji vam mogu pomoći da se promenite. Ali vi morate biti taj koji će izvršiti promene da bi terapija bila uspešna.

TEME:
Gordana
11:56, 20. 12. 2021. Odgovori

Da li možete da mi preporučite nekog psihoterapeut koji radi u beogradu(treba mi pomoć za ćerku od 23 godina)

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend