Paralelna veza postala je društveni fenomen, ali može da se pretvori u traumu

Paralelna veza i preljuba, iako bi većina ljudi bila spremna da kaže da im se to nikada ne može dogoditi, jer su u stabilnim vezama ili brakovima, veliko su, a često i nimalo lako iskušenje. Iz različitih razloga, ljudi upadaju u kratkotrajne ili dugotrajne afere. One ostavljaju posledice na psihofizičko zdravlje svih koji su „upleteni“. U osnovi preljube, zapravo, i nisu brak ili veza ili neki problem u njima, već sopstveno, lično preispitivanje, nezadovoljstvo, i slabost da se pojedinac suoči sa onim šta zaista želi.

Stabilan brak nije garancija da se neće desiti paralelna veza ili preljuba

Životni tempo, stalne ili vanredne okolnosti, brzina življenja, obaveze, ponekad nam ne ostave dovoljno vremena ni snage da se dubinski bavimo svojim porodičnim, bračnim ili partnerskim odnosima. Naizgled, mnogo toga može da deluje skoro savršeno. Dobra deca, bez finansijskih problema, karijere koje nas ispunjavaju, dobri prijatelji… Partneri mogu delovati potpuno skladno i zadovoljno. Ipak, desi se – afera. Iako smo skloni da površno gledamo na to, obično govorimo o muškarcima kao „rođenim“ preljubnicima, a pitanje koje često zaboravljamo je  „sa kim ti muškarci varaju svoje partnerke, ako ne sa ženama“? Pored toga, erozija društvenih, moralnih i drugih normi, kao i sve moćnije prisustvo društvenih mreža i „rijaliti“ koncepta u našim životima, utiču na to da su paralelne veze sve češće i da, zapravo, a nažalost, varaju svi.

Da li paralelne veze i preljuba mogu da se dese svima

Više događaja u životu nekog bračnog para, pored bolesti i smrti, svojom razornom snagom može da prouzrokuje traumu. Sledeća, kažu psiholozi, po gradaciji, jeste razvod, a ono što ga često uslovljava jesu upravo preljube i afere. Potpuno slična stvar važi i za partnerske zajednice koje nisu formalne, jer se sve veći broj ljudi odlučuje da živi „bez papira“. U tom smislu, kada se afera dogodi i otkrije, često se raspadaju porodične, ali i druge zajednice. Dolazi do dalekosežnih posledica sa visokim nivoom stresa, sa kojima mnogi ne uspeju da se izbore na psihološkom planu, bez stručne pomoći, kakvu god odluku da donesu. Do sličnih psihičkih  „zemljotresa“ dolazi čak i ako se afera ne otkrije, jer mnoge osobe postaju žrtve griže sopstvene savesti. Iako mnoge osobe uspeju da se odupru navali strasti i osećanja koji im do tada nisu bila poznata, statistike kažu da daleko veći broj „poklekne“.

Paralelne veze i afere nisu samo lični, već i društveni fenomen

Preljuba postoji otkako je „sveta i veka“. Društvene okolnosti takođe utiču na pojavu ovog fenomena, pored ličnog ambijenta svakog pojedina. Tako, taj dijapazon ide od tvrdih, rezigniranih osuda, opreznog saosećanja, do otvorenog entuzijazma i podrške „da se živi onako kako se oseća  jer je život samo jedan“. U Francuskoj, tema „afera“ prisutna je u gotovo jednakom procentu kod oba pola. U Meksiku, sve aktivniji su ženski klubovi koji porast broja otkrivenih ženskih preljuba vide kao oblik društvene pobune protiv šovinističke kulture. U Meksiku, inače, muškarci imaju „prostor“ i mogućnost da zakonski imaju „dva doma“ (la casa grande i la casa chica): jedan za porodicu , i jedan za ljubavnicu. Neverstva se, ipak, na kraju ipak vezuju samo za konkretan momenat, ličnu poziciju pojedinca, vreme i mesto na kome se dešavaju, i okolnosti koje su ih uslovile.

Svaka afera može da se pretvori u traumu

Preljuba, kažu beleške sa psihoterapije, za većinu nije samo slomljeno poverenje. To je, za povređenu stranu, prvenstveno razbijanje velike potrebe da se živi u svom idealu romantične ljubavi. Međutim, za sve učesnike, to je i  šok koji nas tera da preispitamo prošlost, budućnost, pa čak i sam naš identitet. Vrtlog emocija koji se događa u toku i nakon afere može biti neverovatno intenzivan. Psiholozi se često okreću polju traume kako bi uticali na simptome kakvi se ponekad javljaju: opsesivno razmišljanje, nesanica, neobjašnjivi bes, nekontrolisana panika, nedoslednost u donošenju odluka. Sa druge strane, dok „plamen strasti“ guta i vas i vašeg tajnog partnera, vi se osećate moćno, raste vam samopouzdanje, aktiviraju uspavana čula, raste libido. Društvene mreže učinile su potencijalne tajne veze lakšim za uspostavljanje, ali i povećale njihovu vidljivost.

Raskorak između emocija i društvenih potreba, obaveza i zadovoljstva

Svako racionalno biće, koje ima i normalne emocionalne potrebe, želi sve što bi tradicionalna porodica trebalo da pruži – sigurnost, status, finansijsku stabilnost, mogućnost za hedonizam. Međutim, želimo i da nas naš partner voli, da nas želi, da bude zainteresovan za nas i naše potrebe, trudi se da nam ugodi. Trebalo bi da partneri budu najbolji prijatelji, pouzdani, poverljivi, a uz to i strastveni ljubavnici. U tom širokom krugu nalaze se i uglavnom kontradiktorni ideali o tome da će, uz sve izazove, ljubav ostati bezuslovna, intimnost očaravajuća, a seks uzbudljiv. I sve to bi trebalo ostvariti sa jednom osobom, na duge staze, ili ceo život.

Ako nismo suštinski ispunjeni, lutaćemo iako nas partner ne zapostavlja

Neverstva se dešavaju i u lošim, i u dobrim brakovima. Uobičajeno je mišljenje da se izleti ovakvog tipa dešavaju samo kada vam nešto nedostaje u braku ili partnerskoj zajednici. Ako kod kuće imate sve što vam je potrebno, ne bi trebalo da imati razloga da nešto tražite negde drugde. Međutim, ova teorija često „padne“ u praksi. Naizgled savršen brak ili veza, neće nas „vakcinisati“ protiv žudnje za lutanjima, ako nismo suštinski ispunjeni. Svako lično nezadovoljstvo često maskiramo sebičnim traganjem za nečim novim, drugačijim, izazovnim. Upravo u taj prostor ponekad upadne osoba koja će nam barem trenutno pružiti privid celovitosti i neke ravnoteže kojoj težimo.

Priče o zabranjenoj ljubavi su uvek utopijske i intrigantne

Priče o zabranjenoj ljubavi su po prirodi utopijske. U direktnoj su suprotnosti sa svakodnevnim ograničenjima i ciljevima braka i porodice. Osnovna karakteristika ovog, na trenutak beskrajnog Univerzuma, i ključ njegove moći, jeste u tome da je nedostižan. Afere su po definiciji nesigurne, neuhvatljive, dvosmislene, ali samim tim i izazovne. Neodređenost, neizvesnost, iščekivanje kada ćemo se ponovo videti sa tajnim ljubavnikom/ljubavnicom, uglavnom su osećanja koja nikada ne bismo tolerisali u našoj primarnoj vezi. U ovakvoj, ona postaju još eksplozivnija. Pošto ne možemo imati svog ljubavnika, želimo ga još jače. Pojačava se i erotska mističnost. Često se „dogodi“ neko ko nikada ne bi bio izabran za životnog partnera. Zaljubivši se u nekoga iz sasvim drugačijeg okruženja, kulture ili generacije, igramo se mogućnostima koje u realnom životu čak ne bismo ni poželeli.

U ovakvim vezama neko će sigurno biti povređen

Emotivna šteta koju neverstvo pričini „oštećenom“ partneru, samo je jedna strana priče. Vekovima unazad, afere su, nekako prećutno „odobravane“ muškarcima, pa je taj bol zanemarivan i zabašurivan, jer su ga uglavnom doživljavale žene. Ekspanzijom različitih vrsta sloboda, emancipacije i promene pozicije žena, i one su došle u poziciju da budu hrabrije, pa i „predatorke“. Na takav način promenjena klima ljubavnih odnosa, otvara polje da i muškarci bivaju ti koji su povređeni. Tu leži možda i najbolnija činjenica: svako živo biće sa emocijama može da bude u nekom trenutku i žrtva istih. Takođe, u ovakvim vezama, mala je šansa da neko ne bude povređen. Toga bi svi koji u njih ulaze trebalo da budu svesni, iako je razum nešto što u takvoj situaciji, najbrže „strada“.

Psihoterapija razjašnjava segmente preljube, nema krivih, ni pobednika

Psihoterapija, pojedinačna, partnerska (bračna), ili grupna, dobro je rešenje kakve god da je posledice preljuba ostavila. Čak i ako nije otkrivena, ona značajno utiče na psihološki status osobe koja je bila u takvoj vrsti odnosa. Afere nas, uz pomoć stručnjaka, mogu mnogo naučiti ne samo o braku, već prvenstveno o nama samima. Lakše ćemo odgovoriti na pitanja poput onih šta očekujemo, šta mislimo da želimo, šta zaslužujemo, a šta od toga su naša nerealna očekivanja. U svakom slučaju, i naše stabilne veze i brakovi posle preljube će doživeti vrstu redefinisanja. Od samih ličnosti zavisi na koju ćemo stranu otići i kako ćemo se u svemu tome osećati. 

Psihoterapija u ovom procesu razjašnjava postojeće, a otkriva i nove lične i kulturološke stavove o ljubavi, požudi i posvećenosti. Upoznajući sebe i svoje potrebe, bolje ćemo razumeti i potrebe svog partnera. Bez toga, nijedna zajednica nema uslova za uspeh i opstanak.