Dijagnoza raka je šokantna za svakog, stručnjaci savetuju kako se lakše „nositi“ sa tom informacijom

Dijagnoza raka je nešto sa čime se, nažalost, sve češće srećemo svakodnevno. Dešava se našim najbližima, prijateljima, kolegama. Gotovo da se u svakom trenutku i svako od nas može suočiti sa njom, bez obzira na godine života, životne navike ili genetiku. I stanje šoka, i bes i tuga su normalna osećanja, ali je njihovo kanalisanje veoma važno i za proces lečenja i za kvalitet života.

Dijagnoza raka i dobro informisanje iz relevantnih izvora

Uprkos tome što je rak jedna od najčešćih bolesti od koje oboljena svetska populacija, dijagnoza je i dalje za svaku osobu svojevrstan šok. Treba doneti razne odluke koje će za nas biti najoptimalnije, promeniti način života, ishrane, verovatno redukovati i radne obaveze, pripremiti se psihički na neželjene efekte lečenja… Psiholozi se bave ovim pitanjem kako bi što bolje pomogli obolelima u procesu privikavanja, lečenja i adaptacije.

Od velikog značaja su iskustva zdravstvenih radnika. I to ne samo onih koji su upućeni na pacijente koji se leče, već i onih koji su sami imali ovu dijagnozu. Svi su saglasni da je jedan od najvažnijih koraka za prevazilaženje prvog šoka – prikupiti što više informacija. Važno je, međutim, da ti izvori budu relevantni i zasnovani na medicinskim činjenicama.

Strahovi, emocije, panika… sve to može u nama da pokrene dijagnoza raka

Dany Bell, specijalni savetnik za oporavak obolelih od raka u Macmillan Cancer Support kaže da je dijagnoza maligne bolesti svakako šok. To se ne menja ni u slučaju kada pretpostavljamo da se može raditi o ovoj dijagnozi.

– Rak je reč koja izaziva mnoge strahove i pokreće brojne emocije. Potrebno je najpre potpuno razumevanje ove dijagnoze, opcija lečenja i izvlačenja maksimuma iz potencijala koje daje medicina i koje imamo mi sami – naglašava Bell.

U vlogu o svom iskustvu sa rakom jajnika 4. faze, Sharon Nance iz Teksasa objašnjava koliko joj je pravilno informisanje pomoglo da se nosi sa traumatičnim vestima.

– Pre nego što uđete u režim panike, najpre duboko duboko udahnite. Pokušajte, iako je teško, da ipak budete što mirniji. Prikupite što više pravih informacija od svog lekara ili od prijateljima kojima verujete, a koji su se možda upravo od istog raka lečili. U velikom broju slučajeva će se ispostaviti da se radi samo o jednom velikom iskušenju za koje postoje dobra rešenja i šanse – kaže Nance.

Razgovor o dijagnozi sa doktorom mora biti potpuno iskren

Treba naglasiti da i komunikacija sa doktorom često može da bude izazovna.Visok nivo stresa, gužve, panika pacijenta… Sve su to razlozi koji mogu da budu prepreka da ovaj razgovor ne bude efikasan koliko bi trebalo i da ne ispuni očekivanja pacijenta. Dr Ann O’ Marra, šef istraživanja palijativnog zbrinjavanja u NCI’s Division of Cancer Prevention kaže da ne postoji magični recept za potpuni uspeh. Ipak, ističe da je otvorena komunikacija veoma važna kako bi ljudi od najmerodavnije osobe za to dobili informacije koje su im potrebne.

– Ako vam to izaziva veći stres, to morate da saopštite lekaru. Prema onome ko vas leči morate biti potpuno otvoreni. Sa druge strane, lekari moraju, i pored preopterećenosti, da imaju dovoljno strpljenja i da odgovore na sva pitanja koja im pacijent postavi – ističe O’Marra.

Podrška osoba od poverenja je izuzetno važna

Simptomi depresije i anksioznosti često su prirodan ishod nakon informacije o dijagnozi raka. Dany Bell kaže da se i u ovom delu te izazovnve slagalice kriju neke zamke. I to ne samo za pacijenta, već i za one koji bi trebalo da budu podrška.

– Reći prijateljima i porodici da imate rak može i za njih da bude zastrašujuće i veoma stresno. Uglavnom se to najpre saopšti najbližima. Ali, postoje ljudi koji od te informacije upravo najbliže žele da zaštite. Ne žele da im kažu. Sve zavisi od prirode same osobe. Istraživanja pokazuju da su razumevanje i podrška osoba od poverenja možda i najvažnija karika u ovoj borbi. Jako je teško kroz tako nešto proći sam. Svako od nas je samo ljudsko biće „od krvi i mesa – objašnjava Bell.

Dr O’Marra se slaže da je važno da osoba o svojoj dijagnozi razgovara sa svojim najbližima. Razgovor, zagrljaj, pomoć kada nismo u situaciji da sve što moramo obavimo sami, da nam nešto skuva ili donese – sve to pomoći će i u podizanju samopouzdanja. Nećemo, ističe dr O’Marra, imati osećaj da smo bolesni, sami i ostavljeni.

Kako da rak ne preuzme prevlast nad našim životom

Tuga i bes su sasvim normalna osećanja kada se potvrdi dijagnoza raka. Međutim, takve emocije ne moraju da budu destruktivne. Kada osetite da vas preplavljuju, pišite dnevnik i izbacite ih iz sebe, ako nemate mogućnost da popričate sa stručnim licem. Sharon Nance kaže da je njoj emocija besa pomogla da ne prepusti raku da vlada njenim životom.

– Imate svako pravo da se naljutite i na rak i na život. Ali, to ne sme da preraste u jedino osećanje koje vas vodi. „Lupite šakom o sto“ i objasnite raku da je on sada tu, ali da nameravate da ovu igru vi vodite i da ga ispratite na put u jednom pravcu. Tako ćete naučiti da živite sa njim u periodu borbe – savetuje žena koja je uspela da se izleči uz poverenje u lekare, ličnu snagu i dobar model suočavanja sa bolešću.

POVEZANE VESTI

Onkološkim bolesnicima najviše pomažu psihološka podrška i pravilan režim ishrane

Skrining raka pluća povećava šanse obolelih da prežive, poručuje dr Goran Stojanović

Rak utiče na svakodnevni životi menja ga. Nemojte, ipak, nikako potpuno zanemariti aktivnosti u kojima ste nekada uživali. To se odnosi, uz hobije poput crtanja, slikanja, dekupaža, slušanja muzike, čitanja, i na laganu fizičku aktivnost. Ona je moguća i kada imate hemioterapije, uz konsultaciju sa lekarom. Lagana šetnja uz pratnju i podršku će sigurno biti blagotvorna za kompletno psihofizičko stanje. Pokušajte, koliko god da ste iscrpljeni i možda nemate ni volje ni želje da se pokrenete, savetuju stručnjaci.