Znaci da je dete možda doživelo seksualno nasilje

Seksualno nasilje nije samo seksualni kontakt sa detetom. Pod ovaj termin spadaju i pretnje seksualnim činom, neprikladni komentari, razmena i slanje nepristojnih, provocirajućih ili erotskih fotografija, kao i fotografisanje ili snimanje dece kamerom.

Seksualno nasilje u detinjstvu utiče na ostatak života

Radi se o ozbiljnom krivičnom delu koje može da ima snažan uticaj na život i razvoj deteta. Često neizbežno utiče na osobu koja ga je doživela i u nastavku života, u smislu obrazaca ponašanja, životnih izbora, ali i poremećaja mentalnog zdravlja koji su posledica preživljene traume, često nelečene.

Upravo zbog toga, od ogromnog značaja je prepoznavanje znakova da je dete doživelo seksualno nasilje. Tako će se otvoriti šansa da počinilac bude kažnjen, a u budućnosti će biti zaštićena i mnoga druga deca i njihove porodice.

Znaci da je dete možda bilo seksualno zlostavljano

Znake seksualnog zlostavljanja nije lako uočiti jer počinioci često preduzimaju ozbiljne korake da sakriju svoje postupke. Takođe, najčešće zbog sramote i straha, deca prećutkuju ono što im se desilo ili im se i dalje događa. Međutim, postoje znaci koji se lakše uočavaju, a neki od njih nedvosmisleno ukazuju da se nešto loše dešava.

U životu deteta trebalo bi da budete prisutni, da poznajete njegove navike i reakcije. Pored svog instinkta, uključite „alarm“ ako primetite da nešto ili neko kod deteta izaziva nelagodu. Ako dete odbija da kaže šta je posredi, verujte „svom stomaku“. Statistike kažu da su majke u ovom smislu intuitivnije, i da deca u njih imaju više poverenja, bojeći se da će, ako kažu ocu, bratu ili nekom drugom muškarcu iz porodice, nastati još veći problem. Majke su u početku uplašene, šokirane, ali i spremnije da se suoče sa strašnim činjenicama. Muškarci deluju impulsivno uz bes, često i agresivnost.

Fizički znaci upozorenja na seksualno nasilje nad detetom

• polno prenosive infekcije
• znaci traume genitalnog područja, kao što su neobjašnjivo krvarenje, modrice ili krv na posteljini, donjem vešu ili drugoj odeći.

Promene u ponašanju koje ukazuju na moguće seksualno nasilje

• odjednom učestali razgovori ili primetna upućenost u teme o seksu i intimnim odnosima
• prestanak odavanja tajni u odnosu na ranije
• dete ne želi da ostane samo sa određenim ljudima ili se plaši da bude daleko od primarnih staratelja, posebno ako je ovo novo ponašanje
• regresivna ili ponovna ponašanja koja su prerasli (sisanje palca ili mokrenje u krevet)
• preterano popustljivo ponašanje
• seksualno ponašanje i aspiracije neprimerene uzrastu deteta
• osamljivanje kao novo ponašanje
• protivljenje svemu
• izbegavanje skidanja dela odeće pred drugima sa svakodnevnim ciljevima (presvkačenje, tuširanje…).

Emocionalni znaci

• promena navika u ishrani
• promena raspoloženja ili ličnosti, kao što je povećana agresija
• smanjeno samopouzdanje
• preterana zabrinutost ili strah
• novi i neobjašnjivi zdravstveni problemi kao što su bolovi u stomaku i glavobolje
• gubitak ili smanjenje interesovanja za školu, aktivnosti i prijatelje
• noćne more ili strah da dete bude samo noću
• samopovređivanje.

Kome se obratiti ako dete neće da govori otvoreno o problemu koji slutite

Neki od ovih znakova su potpuno suprotni pa mogu da zbune, kao previše popustljivosti ili kontriranje u svemu, ili pokazivanje regresivnog ponašanja, odnosno previše nametljivog ponašanja sa seksualnom konotacijom. Svako dete je jedinka za sebe i reaguje različito u odnosu na strukturu ličnosti. Najvažnija stvar koju treba imati na umu jesu nagle promene u ponašanju. Ako vam dete kaže da mu je neprijatno da o tome govori, ili ako izbegava razgovor a osećate nelagodu, vreme je za akciju u smislu istraživanja problema. Ako ne uspete sami da probijete taj zid, obratite se stručnom licu (za početak dečjem psihologu).

Znaci da odrasla osoba može da povredi dete ili da je to već učinila

Ono što je veliki problem je to što su mnogi počinioci seksualnog nasilja osobe na pozicijama od poverenja. Statistike kažu da čak 93 odsto dece žrtava nekog vida seksualnog nasilja zna počinioca. To uključuje članove porodice, predstavnike verskih zajednica, trenere, nastavnike i druge profesionalce koji su prisutni u životu dece mimo porodice. pomažu. Posebno treba obratiti pažnju ako neko od tih osoba ponaša na sledeći način:

• ne poštuje granice čak kada mu/joj neko kaže „ne“
• dodiruje decu i pored toga što su dete ili roditelji/staratelji rekli da to nije poželjno
• pokušava da bude detetov prijatelj umesto da ispunjava ulogu koju ima
• previše često razgovara sa decom o ličnim problemima ili odnosima
• provodi vreme sa decom van uloge koju ima i izmišlja izgovore da bude sam sa detetom
• izražava neobično interesovanje za seksualni razvoj deteta, kao što je komentarisanje seksualnih karakteristika ili seksualizacija normalnog ponašanja
• daje detetu poklone bez razloga
• provodi mnogo vremena sa vašim detetom ili drugom decom
• ograničava pristup deteta drugim odraslim osobama.

Reagovanje nije lako, ali je važno i neophodno

Nije uvek lako identifikovati seksualno zlostavljanje dece, a ponekad je ozbiljan izazov upustiti se proveru sumnji. Međurim neadekvatna reakcija i zatrpavanje problema „pod tepih“ može da ostavi traumu još nekim osobama u lancu, pored deteta. Zato, da ne biste, ako do toga dođe, postavljali sebi pitanja koja će vas sigurno mučiti poput:

• kako je moglo da se dogodi
• zašto nisam reagovao/la ranije kada je bilo sumnje
• bilo me je sramota da prijavim a time samo samo više povredio/la svoje dete
• kakav sam ja roditelj kada sam ovo dopustio/la.

Ne oklevajte, prijavite čak i sumnju na seksualno nasilje ne samo prema vašem detetu već i prema drugoj deci. Važno je da počinilac bude kažnjen, i da se radi na zaceljivanju i lečenju trauma.