Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Menopauza i depresija se često prate i pojačavaju druge simptome

Priredio/la: Ma.R.
18:00 - 13. 11. 2022.

Neki od hormona koji utiču na menstrualni ciklus odgovorni su i za osećaj sreće, zadovoljstva i raspoloženja, pa stručnjaci veruju da se u tome krije objašnjenje veze između depresije i menopauze

menopauza i depresija I u perimenopauzi i u menopauzi menja se status reproduktivnih hormona, a to žene čini ranjivim, osetljivijim i podložnijim poremećajima mentalnog zdravlja Foto: Shutterstock

Menopauza i depresija su u dokazanoj vezi a da li će se ona sigurno ostvariti ili materijalizovati, zavisi od više faktora. Period u životu svake žene koji počinje perimenopauzom pravi je emocionalni i psihofizički „rolerkoster“, a ponekad se može razviti i u depresiju.

Menopauza i depresija se često prate, uz druge simptome

Promene koje nijedna žena ne može da izbegne, a čiji je razlog hormonska aktivnost, karakteriše mnoštvo simptoma kakvi su talasi vrućine, nesanica, promene raspoloženja, pa čak i anksioznost i depresija.

– Kada žene prolaze kroz iznenadne hormonalne promene poput onih koje dolaze sa perimenopauzom, pubertetom, posle porođaja, pa čak i sa mesečnim ciklusom, one su u većem riziku od depresije. Generalno, žene imaju dvostruko veće šanse da razviju depresoju od muškaraca, a menopauza tome samo doprinosi – kaže dr Jennifer Payne, direktor Women’s Mood Disorders Center pri Johns Hopkins bolnici.

Koji procesi se pokreću kada se uslove menopauza i depresija, a šta se dešava sa hormonima

I u perimenopauzi i u menopauzi menja se status reproduktivnih hormona, a to žene čini ranjivim, osetljivijim i podložnijim poremećajima mentalnog zdravlja. Među njima su i anskioznosti i depresija.

Tokom ove faze, menstrualni ciklus postaje nepravilan (biva duži ili kraći, teži ili lakši u odnosu na simptome, uz pojavu bola ili druge neprijatnosti). To je logično, ako se zna da isti hormoni koji kontrolišu menstrualni ciklus utiču i na serotonin, hemikaliju odnosno hormon u mozgu zaslužan za osećaj zadovoljstva i sreće. Kada nivo hormona padne, nivo serotonina takođe pada, a to doprinosi povećanju razdražljivosti, anksioznosti i tuge.

– Pad nivoa estrogena i progesterona može da izazove promene raspoloženja koje žene čine vas manje sposobnim da se nose sa stvarima koje bi inače rešile lako i uobičajeno. Kod određenog broja žena ovi hormonski padovi su izazivači depresivnih epizoda pa i kliničke depresije, a posebno su izložene one koje su kroz depresiju već prošle i imaju dijagnozu – upozorava dr Jennifer Payne.

Menopauza i depresija ozbiljno utiču i na san

Uobičajeno je da žene doživljavaju napade nesanice tokom perimenopauze, delom zbog noćnih talasa vrućine (valunga). Međutim, istraživanja kažu da loš san može dovesti čak do 10 puta veće šanse da neka osoba postane depresivna.

Loš kvalitet sna i poremećaj sna ipak ne spadaju u najintenzivnije i najčešće dodatne manifestacije tokom ove faze života, ali su veoma česte. Na sreću, za njih postoji i pomoć  – kaže dr Grace Pien, MD, docent u Centru za poremećaje spavanja Johns Hopkins bolnice.

Životne promene koje utiču da se intenziviraju menopauza i depresija, simptomi i posledice

Perimenopauza se obično javlja kada su žene u 40. godinama života. Osim turbulentne aktivnosti hormona, to takođe može biti faza života puna stresa zbog događaja koji utiču na emocionalno zdravlje, kao što su:

  • starenje roditelja
  • pritisak zbog posla i karijere
  • zdravstveni problemi
  • odlazak dece od  kuće na fakultet i promena porodičnih okolnosti.

Svi ovi spoljni pritisci uz ostale svakodnevne probleme mogu da pogoršaju promene raspoloženja, ali i da izazovu ili intenziviraju depresiju.

Šta ako vam je u prošlosti pre menopauze dijagnostikovana depresija

Ako već imate zdravstvenu istoriju depresije, veća je verovatnoća da ćete doživeti sledeću epizodu kako se približavate menopauzi. Zbog toga je veoma značajno što pre porazgovarati sa lekarom ako simptomi depresije počnu da se javljaju ponovo ili intenziviraju. Neki od njih su:

  • stalna osećanja tuge, beznađa ili razdražljivosti
  • problemi sa apetitom ili napadi prejedanja
  • reterano spavanje ili nesanica
  • ogroman umor i nedostatak motivacije
  • gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima ste ranije uživali
  • poteškoće u donošenju odluka i percepsiji informacija
  • misli o samoubistvu.

Lečenje depresije povezane sa menopauzom

Ako osećate česte promene raspoloženja ili druge simptome depresije koji utiču na vaš svakodnevni život, važno je da razgovarate sa svojim izabranim lekarom primarne zdravstvene zaštite, ali i sa ginekologom. U dogovoru sa njima odlučićete da li je neophodno da se uključi i psiholog, psihijatar ili psihoterapeut.

Mnoge žene u perimenopauzi dobro reaguju na hormonske lekove, kaže dr Grace Pien. Međutim, uzimanje hormonskih lekova za depresiju možda nije dobra opcija za sve pacijentkinje, posebno ako:

– Antidepresivi mogu biti od pomoći kod izraženih simptoma varijacija raspoloženja kod onih koji nisu kandidati za hormonske lekove. Svakako, osobama sa ozbiljnom depresijom će možda biti potrebna kombinovana terapija (lekovi i kognitivno bihejvioralna terapija), za koju studije pokazuju da je najefikasnija opcija za obolele od depresije.

Promena životnih navika i olakšanje

Prilagođavanje načina života takođe će biti od pomoći i uticati na smanjenje simptoma perimenopauz i menopauze. To se prvenstveno odnosi na promenu ishrane i laganiju hranu, redovno vežbanje i ograničavanje konzumacije kofeina i alkohola.

– Za mnoge žene, ulazak u menopauzu predstavljaće veliko olakšanje. Kada se hormoni smire, kod većine žena prestaće i dramatične promene rasploženja. Ali, ako vam je dijagnostikovana depresija, ne možemo sa sigurnošću reći da će biti tako, čak i u postmenopauzi. Depresija je ozbiljna bolest koja može da se vrati. Ponekad stanje postaje dosta bolje tokom dužeg vremenskog perioda, ali se ponekad pogorša „iz vedra neba“ – podseća dr Grace Pien.

Kada tražiti pomoć

Dobre vesti vezane za depresiju i za menopauzu su da se svi simptomi mogu lečiti. Može se čak uticati i na promene raspoloženja. Ako emocionalni usponi i padovi tokom perimenopauze i menopauze utiču na vaše normalne, svakodnevne aktivnosti (posao, škola, druženje…) ili vaše odnose, obavezno se obratite sručnom licu i tako izbegnite komplikacije.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend