Da li nam novac donosi sreću, ili je on pak koren naše bede? Foto: Shutterstock
Trošenje sopstvenog novca, koje nam zauzvrat donosi maksimalnu sreću, zaista je moguće, iako se ne radi o investiranju u materijalna dobra. Koliko god da nekog čine srećnim nove cipele, torba, haljina… nova kola, novi stan… psihološka istraživanja pokazuju da su ljudi mnogostruko srećniji kada novac potroše na nešto drugo, jer danas najveću vrednost imaju neke neopipljive stvari.
Ideja da materijalne vrednosti mogu da ometaju naš put ka sreći datira stotinama godina unazad. Buda je, na primer, podsticao ravnotežu između asketizma i zadovoljstva, ranohrišćansko monaštvo je propovedalo duhovni preobražaj kroz jednostavno življenje, dok je filozof Lao Ce upozorio da ako jurite za novcem „vaše srce se nikada neće otključati“.
Vekovima kasnije, pitanje da li nam novac može doneti sreću ostaje predmet intenzivne debate. Ali, iako bi nas stvari koje kupujemo mogle usrećiti u datom trenutku, taj osećaj vremenom atrofira.
– To je ono što psiholozi nazivaju „hedonističkom trakom za trčanje“. Naviknemo se na stvari koje imamo, a kada počnu da se reklamiraju nove, sjajne stvari, osećamo da moramo da ih posedujemo kako bismo održali ta osećanja – kaže Amit Kumar, docent marketinga i psihologije na University of Texas, koji je svoje istraživanje fokusirao na nauku o sreći.
Dakle, da li nam novac donosi sreću, ili je on pak koren naše bede? Komplikovano je, kažu psiholozi. Finansijska sigurnost svakako utiče na naše blagostanje, kada je u pitanju zadovoljavanje naših osnovnih potreba i životnog standarda, ali generalno, istraživanja pokazuju da je bogatstvo slab pokazatelj sreće. Ono oko čega većina stručnjaka može da se složi je sledeće – postoje načini da potrošimo naš novac, koji će verovatno izazvati radost. Dakle, sledeći put kada vas reklama bude „zasvrbela“ da izvučete novčanik, pritisnite ono dugme zvano „pauza“ i razmotrite tri saveta o tome gde/kako da uložite svoj novac.
Iako živimo u vremenu kada nam je na dugme sve dostupno „odmah i sada“, ipak, uprkos našoj sposobnosti da skoro sve radimo brže i efikasnije, većina ljudi na svetu, bez obzira na visinu prihoda, kaže da doživljava fenomen poznat kao „vremenska glad“.
– Nije važno koliko ste zauzeti, već lično stanje anksioznosti i zabrinutosti da nemate dovoljno vremena da radite stvari koje želite da radite – objašnjava Kumar i dodaje da „glad za vremenom“ nije samo egzistencijalna kriza – ona može da ima stvarne posledice po naše zdravlje.
Istraživanja pokazuju da su ljudi, koji se osećaju ograničeni vremenom, pod većim stresom. To je takođe jedan od glavnih razloga zbog kojih objašnjavaju zašto ne vežbaju redovno ili ne jedu dobro. Međutim, postoji nešto što može da nas zaštiti od negativnih posledica vremenskog stresa. Taj koncept, prema psiholozima, jeste kupovina vremena, odnosno unajmljivanja pomoći za rane usluge – čišćenje kuće, peglanja ili kuvanja, na primer. To može da poveća naš osećaj kontrole i obezbedi stanje u kome se osećamo dobro. Zbog toga vreme treba tretirati kao robu, jer istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će ljudi, koji o svom vremenu razmišljaju kao o ograničenom resursu, više uživati u jednostavnim životnim zadovoljstvima, poput ispijanja kafice i razgovora sa prijateljem.
Kao veoma važno navodi se prednost ulaganja u iskustva, trošenje novca u nešto što će zauvek trajati. Psiholozi su otkrili da kada ljudi razmišljaju o iskustvima, a ne o imovini, na kraju su velikodušniji prema drugima.
– To je zato što smo skloni da budemo više zahvalni za ono što smo uradili nego za ono što imamo. Ta osećanja zahvalnosti dolaze sa čitavim nizom psiholoških prednosti, uključujući prosocijalna ponašanja poput davanja. Ovo je značajno jer je trošenje novca na druge takođe povezano sa većim blagostanjem – navodi Kumar i podseća na rezultate istraživanja koje kaže da su „učesnici, koji su nasumično raspoređeni da troše novac na druge, bili mnogo srećniji od onih kojima je dodeljeno da troše novac na sebe“.
Poznato je da je sreću teško proučavati – subjektivna je, nestabilna i nematerijalna. Ali, jedna zajednička nit se stalno pojavljuje u istraživanju – sposobnost moći ljudske veze da izazove radost.
– Kupovine koje pomažu u podsticanju naših društvenih odnosa su kupovine koje će nam najverovatnije doneti dugotrajniju i trajniju sreću. To ne znači nužno da treba da potrošite sav svoj novac na porodične odmore. Ponekad su materijalne kupovine sredstva za društveno povezivanje, a ideja je da se više ulaže u iskustva nego u imovinu. Na primer, kupite novi bicikl, sastajete se sa gomilom biciklista i redovno vozite bicikl – objašnjava Kumar čiji savet glasi „kada nešto kupujete, zapitajte se kolika je verovatnoća da ćete to koristiti sa drugim ljudima“.
– Jedna od grešaka koje ljudi mogu da naprave je to što misle da su materijalna dobra najbolja finansijska investicija, da će trajati. Ali, materijalna dobra, koja imaju najveći udarac su ona koja rađaju društvena iskustva. Recept za bolju potrošnju je jednostavan – pozitivni društveni odnosi su od suštinskog značaja za ljudsku sreću. Trošite novac na načine koji unapređuju vaše društvene odnose i pokušajte da svedete na minimum poređenja sa drugim ljudima – savetuje Kumar, koji se bavi istraživanjem fenomena zvani sreća.