Deca, njihovo vaspitanje i vrednosne norme koje im plasiramo uvek su aktuelna tema. Neko će reći da roditelj najbolje poznaje svoje dete, ali smo često svedoci da se prvo roditelji iznenade kada saznaju za neka ponašanja za koja bi mogli da „garantuju“ da to njihova deca nikada ne bi učinila. Izazovi su veliki i svakodnevni, bez obzira na podneblje.
Deca zahtevaju pažnju za koju nam vreme često izmiče zbog životnog tempa
Biti svom detetu prijatelj – nema ničeg logičnijeg i prirodnijeg, a u isto vreme i komplikovanijeg. Uslovi života su se promenili, pa roditelji najčešće nemaju dovoljno efektivnog vremena da se posvete deci onoliko koliko bi bilo potrebno. Poslovi, brojne aktivnosti, turbulentan životni tempo koji imaju i deca ali i roditelji, velika su prepreka na ovom putu, uz uticaj sredine, društvene mreže i okruženje u kome se deca kreću mimo kuće.
Fizička dobrobit dece u smislu obezbeđivanja osnovnih potrepština jesta važna. Ali jednako je, ako ne i više, značajna njihova emotivna stabilnost. Ona se postiže isključivo dobrom komunikacijom, ostvarivanjem odnosa obostranog poverenja, percepcijom deteta da mu roditelj nije kontrolor već prijatelj, koji uvek treba da mu bude pri ruci. Da se raduje sa njim kada su lepe stvari u pitanju, a prvi priskoči u pomoć kada se javi bilo koji problem.
Ali, kako to postići? Evo nekih od saveta koje su dali psiholozi koji se bave porodičnim odnosima i dečjom dobrobiti.
1. Doživotna posvećenost i bezuslovna podrška
Razvijanje prijateljstva sa detetom počinje tako što ćete im se bezuslovno posvetiti, ali da to ne bude preneglašeno. Psiholozi kažu da je najvažniji deo ovog segmenta rečenica: šta god da se desi, nikada neću prestati da te volim ili podržavam. Život nosi različite izazove, pa i neprijatna iskustva, ali dete nikada ne bi trebalo napustiti.
2. Deca i potreba objektivne procene njihovih sposobnosti
Umesto da pokušavate da svoju decu „gurnete“ u nešto za šta vi mislite da bi bilo dobro, ispitajte njihove želje i afinitete. U to ulazi i što je moguće objektivnija procena njihove snage, sposobnosti, ali i slabosti. Zavirite što dublje u ličnost deteta. Da li je jake volje, zabavno, osetljivo ili detaljno, dominantno ili se povlači? Šta mu se sviđa, a šta ne voli? Koji je najbolji način da ga motivišete? Koji su njegovi konkretni ciljevi i snovi?
Kada počnete da odgovarate na ovakva pitanja a odgovore vidite jasno, svakako ćete se bolje razumeti, a u izboru dece učestvovati kao podrška. To će poboljšati i njihove rezultate.
3. Budite tu i dostupni za njih, čak i kada morate da zanemarite neke druge obaveze
Osim što planirate vreme sa svojom decom, psiholozi kažu da morate da im budete na raspolaganju i kada to nije planirano, odnosno, u vanrednim okolnostima i kada oni to požele. Važno je da nađemo vreme kada je našoj deci potrebno. Ponekad ćemo morati da da odustanemo od onoga što radimo, jer su nam deca jednostavno preča.
Prijateljstvo sa decom ne razvija se slučajno ili površnim odnosom. Smislene i čvrste veze su rezultat redovnog, po mogućnosti svakodnevnog, zajedničkog druženja i povezanosti.
4. Slušajte ih na sa razumevanjem
Još jedan važan aspekt razvoja prijateljstva sa našom decom je slušanje, sa razumevanjem onoga što nam govore. Treba podstaći roditelje da postanu aktivni slušaoci kada komuniciraju sa svojom decom. Aktivno slušanje podrazumeva prvenstveno kontakt očima i jedan interaktivni odnos. Nemojte koristiti telefon, kuckati poruke ili gledati film kada dete želi nešto da vam kaže.
Roditelj koji je dobar slušalac nikada ne treba da pretpostavlja šta će mu njegovo dete reći uz ono čuveno „Znam to…“. Umesto toga, postavljajte pitanja. Učestvujte u razgovoru, delite impresije, ali ne namećite svoje mišljenje po svaku cenu. Objasnite zašto mislite da dete treba da postupi po vašem savetu.
5. Grlite ih i pokažite ljubav, ali ne uz presiju
Jedan od načina da se izgradi još čvršće prijateljstvo i odnos sa decom je dodir. Psiholozi kažu da je dodirivanje deteta na emotivan, nežan ali i zaštitnički način važan psihofizički proces. Kada dete grlimo, milioni nervnih završetaka šalju poruke u mozak gde se oslobađaju supstance koje blagotvorno deluju na detetovo ukupno zdravlje. Statistike kažu da se rast deteta usporava kada ga roditelji ne dodiruju, od beba, do starijeg doba.
6. Nemojte biti previše zaštitnički nastrojeni
Neophodno je osigurati na sve načine da vaša deca idu u pravom smeru, da se osećaju zaštićeno i bezbedno. Međutim, dečiji psiholozi kažu da je preterana zaštita ono što ne samo da uništava ovu vezu, već može i da uruši dečje samopouzdanje. Učite ih šta je pogrešno a šta ispravno, ali neka sami odluče. Dajte im dovoljno prostora da izaberu ono što žele. Na taj način ne samo da će vam verovati, već će biti i čvrsti u svojim odlukama i izborima.
Bilo da se radi o izboru odeće, aktivnosti ili izbora profesije, neki roditelji jednostavno nikada ne dozvoljavaju svojoj deci da sama biraju. Ova navika može vremenom postati toksična i može da smanji samopouzdanje deteta.
7. Igrajte se i družite se sa njima, budite i vi dete
Igranje sa decom je koristan način da se povežemo sa njima u njihovom prirodnom ambijentu i atmosferi. Nema deteta koje ne voli da se igra. Ako vaše dete voli igru koja zahteva partnera, nikada ne razmišljajte dva puta – uskačite! Ne samo da će to im pomoći da nas vide u novom svetlu, već može da premosti i neke jazove u odnosu.
Gledajte zajedno njihove omiljene filmove, čitajte, slušajte muziku koju vole. To će i vama reći mnogo toga o njima što možda ne znate.
8. Radite na njihovom samopouzdanju i samopoštovanju
Deca upijaju ton glasa roditelja, govor tela i svaki izraz. Naše reči i postupci kao roditelja utiču na njihovo razvijanje samopoštovanja više od bilo čega drugog. Pohvaljivanje dostignuća, koliko god bila mala, učiniće da se osećaju ponosno, dopuštanje da rade stvari samostalno učiniće da se osećaju sposobnim i snažnim. Nasuprot tome, omalovažavanje komentara ili poređenje sa drugima možee da učini da se osećaju bezvredno.
Izbegavajte da ih opterećujete najvišim dometima i nerealnim očekivanjima, već razgovarajte o racionalnim ciljevima koje treba dostići. Pažljivo birajte reči i budite saosećajni. Neka vaša deca znaju da svi prave greške i da ih i dalje volite, čak i kada vam se neko njihovo ponašanje ne dopada.
9. Postavite granice i budite dosledni
Disciplina je neophodna u svakoj porodici i sistemu, a njen cilj je da pomogne deci da izaberu prihvatljivo ponašanje i nauče se samokontroli, kažu stručnjaci. Oni takođe napominju da deca mogu testirati granice koje im roditelji postavljaju, ali moraju da znaju dokle se ide, kako bi izrasla u odgovorne odrasle osobe.
Zabrane nisu rešenje, već razvijen osećaj za samokontrolu. Mnogi rodiitelji primenjuju sistem: jedno upozorenje, praćeno posledicama kao što su „tajm aut“ od neke navike u kojoj dete preteruje, ili gubitak nekih privilegija. Ali, uobičajena greška koju prave je da ne ispune posledice. Ne možete disciplinovati decu tako da jednom nešto važi kao sankcija, a drugi put ne. Na kraju, ona od vas očekuju i doslednost, čak iako je na njihovu štetu. Fleksibilnost je u redu, ali ne nauštrb jasno postavljenih granica.
