Vesti

Svetski dan borbe protiv zloupotrebe droga: Bolesti zavisnosti i kako ih prepoznati

Priredio/la: Vesna Stanimirović

U Srbiji, oko 8% srednjoškolaca svakodnevno ili skoro svakodnevno koristi marihuanu, 7% samo vikendom, a 10% povremeno. Indirektne procene pokazuju da je u Srbiji oko 20.000 injektirajućih korisnika droga, dok je oko 4.500 osoba zavisnih od opijata na supstitucionoj terapiji

Bolesti zavisnosti su složeni poremećaji koji se javljaju kada osoba ne može da kontroliše konzumaciju određene supstance ili ponašanja, uprkos štetnim posledicama. One obuhvataju različite oblike zavisnosti, uključujući zavisnost od alkohola, droga, nikotina, kao i zavisnost od ponašanja kao što su kockanje, igranje video igrica, ili kompulsivna kupovina.

Rezolucijom 42/112 iz 1987. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 26. jun Međunarodnim danom protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama. Ova odluka je doneta kao izraz odlučnosti da se pojača delovanje i saradnja u borbi protiv zloupotrebe i trgovine drogama.

Zavisnost – na koje bi promene u ponašanju dece roditelji trebalo da obrate pažnju

Prema izveštaju Evropskog monitoring centra za droge i bolesti zavisnosti (EMCDDA) iz 2022. godine, evropsko tržište droga je obeleženo širokom dostupnošću raznovrsnih droga sve veće potentnosti ili čistoće. Procene pokazuju da je oko 83 miliona odraslih osoba (28,9% populacije od 15 do 64 godine) u Evropskoj uniji barem jednom u životu probalo nezakonite droge. Kanabis je najčešće korišćena droga, dok je zabeležen značajan porast konzumiranja stimulativnih supstanci poput kokaina i amfetamina. Problemi sa milion visokorizičnih konzumenata opioida postaju sve složeniji.

U Srbiji, oko 8% srednjoškolaca svakodnevno ili skoro svakodnevno koristi marihuanu, 7% samo vikendom, a 10% povremeno. Indirektne procene pokazuju da je u Srbiji oko 20.000 injektirajućih korisnika droga, dok je oko 4.500 osoba zavisni od opijata na supstitucionoj terapiji.

Porodica, škola i vršnjačke grupe igraju ključnu ulogu u prepoznavanju i otkrivanju problema. Roditelji bi trebalo da obraćaju pažnju na promene u ponašanju dece, kao što su neočekivane promene raspoloženja, razdražljivost, agresivnost, povlačenje u sebe, smanjenje motivacije, opadanje školskog uspeha i teškoće u koncentraciji. Telesne promene mogu uključivati gubitak telesne težine, poremećaj sna, umor, hiperaktivnost, zakrvavljene oči i proširene zenice.

Specijalisti savetuju roditeljima da prvo razgovaraju sa decom kada primete prve znakove problema. U praksi, deca često ne pristaju na razgovor, te je laboratorijska analiza urina siguran način za utvrđivanje prisustva droge u organizmu. Ukoliko je test pozitivan, sledeći korak je poseta stručnjaku koji će proceniti stepen zavisnosti.

Oboleli i dostupne terapije

Pravovremeno reagovanje i uočavanje problema su ključni za lečenje bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Najefikasniji period za ulazak u proces lečenja je između 18 i 26 godine života, jer je tada veća verovatnoća da još nije došlo do trajnih promena u moždanim funkcijama. U Srbiji, lečenje od opijata prosečno počinje posle 9,5 godina uzimanja, dok se manje od 10% zavisnika javi na lečenje tokom prve dve godine uzimanja opijata.

Lečenje se odvija u nekoliko faza. Prva faza je stabilizacija, koja može uključivati detoksikaciju tokom prve godine, dok se nakon dužeg uzimanja opijata postiže stabilizacija supstitucijom. Druga faza podrazumeva psihosocijalnu stabilizaciju i reintegraciju, dok je treća faza opciona i uključuje detoksifikaciju.

Najčešća farmakoterapija u Srbiji je lečenje agonistima kao što su metadon i buprenorfin, koji daje odlične rezultate. Savremena terapija, poput kombinacije buprenorfina sa naloksonom (Bulnexo), smanjuje rizik od zloupotrebe drugih opioida i predoziranja, te nije atraktivan za uličnu preprodaju. Ova terapija smanjuje žudnju za opijatima i rizik od transmisivnih bolesti i smrti zbog predoziranja.

Foto: Alkaloid

Knjiga „Dualni poremećaji”

Sveopšti problem u svetu je uzimanje psihoaktivnih supstanci, a još veći problem nastaje kada se adikcija udruži sa psihijatrijskim poremećajem. Prepoznajući važnost pitanja mentalnog zdravlja i verujući da kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika doprinosi boljoj brizi za pacijente, kompanija Alkaloid je podržala objavljivanje knjige „Dualni poremećaji”, grupe autora, eminentnih srpskih psihijatara i profesora sa 4 srpska univerziteta, čije su urednice  prof. dr Aleksandra Dickov i prof. dr Mirjana Jovanović.

U svetu medicine, prepoznavanje, razumevanje i lečenje dualnih poremećaja, koji obuhvataju različite mentalne i fizičke tegobe, postaje sve važnije. Knjiga „Dualni poremećaji” pruža sveobuhvatan uvid u najnovija istraživanja, dijagnostičke metode i terapeutske pristupe za uspešno upravljanje ovim kompleksnim stanjima.