U Srbiji postoji više od 200.000 ljudi koji se bore sa bolestima zavisnosti, od kojih se samo dva odsto leči, pokazuju nezvanične statistike. Tu su one tradicionalne zavisnosti o kojima se decenijama govori, poput alkohola, duvana, psihoaktivnih supstanci, a tu su i one novijeg datuma poput kockanja, klađenja, zavisnosti od društvenih mreža, interneta, računara i mobilnih telefona, igrica, novih digitalnih tehnologija.
Zavisnost je bolest
Kako ističe prof. dr Slavica Đukić Dejanović, neuropsihijatar i ministarka prosvete, u svetu oko 35 miliona ljudi ima neki od poremećaja izazvanih uzimanjem supstanci, ali tek svaka sedma osoba potraži neki vid stručne pomoći.
– Zavisnost je bolest. Centralna opisna karakteristika zavisnosti je žudnja za supstancom. Bez lečenja ili angažmana oko oporavka, zavisnost je progresivna, dovodi do mnogostrukih oštećenja, kako mentalnog tako i somatskog zdravlja i prerane smrti. Zavisnost prati psihička zavisnost, fizička zavisnost, apstinencijalni sindrom i porast tolerancije. Procenjuje se da je oko 83 miliona ili 28,9 odsto odraslih osoba (u dobi od 15 do 64 godine) u Evropskoj uniji barem jednom tokom života probalo nezakonite droge. Iskustvo upotrebe droga češće navode muškarci (50,6 miliona) nego žene (32,8 miliona). Od svih droga najčešće se konzumira kanabis, zatim kokain i amfetamin. Glavna droga, u približno 26 odsto svih zahteva za tretman zavisnosti u EU, je heroin. Pre pet godina bilo je milion visokorizičnih konzumenata opioida, (što predstavlja trend smanjenja). Opioidi su bili prisutni u 76 odsto slučajeva predoziranja sa smrtnim ishodom prijavljenih u Europskoj uniji za 2019. godinu – smatra prof. dr Đukić Dejanović. Ona dodaje da se, kada je reč o trendovima zavisnosti u Srbiji, beleži stagnacija opioidnih zavisnika, ali i dalje glavna droga preko 50 odsto svih zahteva za tretman zavisnosti je heroin. Povećan je broj zavisnika od stimulativnih supstanci (kokain, amfetamini), kao i broj zavisnika od alkohola, uz zloupotrebu kokaina.
– Porast je zloupotrebe kanabisa i sintetskih kanabinoida, a povećana je zloupotreba lekova koji se propisuju na recept (benzodiazepini). Značajan je porast bihejvioralnih zavisnika (patološko kockanje, klađenje, onlajn). Trgovina drogom se sa ulica premestila na „dark vebu“. Nove zavisnosti iziskuju nove procedure i u dijagnostici i u pristupu osobama koje su zavisne od kocke, interneta i drugih vidova zavisnosti, koje menjaju prosto naš pogled na problem zavisnosti. Nova strategija bi mogla biti napravljena kroz novu standardizaciju i značajnih koraka u pristupu ovoj problematici – kaže prof. dr Đukić Dejanović.
Hemijske i nehemijske bolesti zavisnosti
Prema rečima dr Svetlane Vučetić Arsić, neurologa i stručnjaka za lečenje bolesti zavisnosti, na teritoriji Srbije, a trendovi su slični i u EU, uočavaju se bitne promene u konzumiranju pojedinih legalnih i ilegalnih supstanci. Bolesti zavisnosti koje su do sada mahom bile vezane za hemijske supstance poput alkohola, nikotina, kanabisa i opijata, stimulanasa i benzodizapina našle su svoj pandan i u rasprotranjenim nehemijskim tj. ponašaјnim zavisnostima.
– Na prvom mestu tu su u proteklih oko 10 godina bile zavisnosti od gejminga (video igara) da bi u poslednjih par godina zavisnost od mobilnih telefona – nomofobija, zavisnost od društvenih mreža i patološko kockanje mobilisale sve veći broj pacijenata. Patološko kockanje je od strane OUN proglašeno za veoma značajan socio-medicinski problem u čitavom svetu i nažalost i u našoj zemlji beleži se sve veći broj osoba koje su sklone igrama na sreću i kockanju koje prevazilazi rekreativni ili sporadični oblik konzumiranja. Onlajn kockanje je posebno pristupačno i rasprostranjeno među mladima, iako zvanično postoje ograničenja na uzrast preko 18. godina. Takodje, kokain postaje trenutno u Evropi, a i kod nas sve prisutnija hemijska zavisnost i ide u korak sa zloupotrebom alkohola i kanabisa. Konzumiranje elektronskih cigareta sa tečnim nikotinom i aromatizovanih primamljivim ukusima kao i korišćenje nargila je sve češći izbor medju adolescentnom populacijom. Buduća strategija koja targetira bolesti zavisnosti trebalo bi da odgovori na nekoliko ključnih pitanja a ona se odnose na prevenciju, tretman i ulogu društvene zajednice u celini. Ona bi svakako pod jedan zajednički krovni projekat trebalo da obuhvati, kako hemijske zavisnosti, tako i zavisnost od alkohola, duvana i ponašajne zavisnosti, jer su one često udružene. Stoga je i njihov tretman integrativan i to bi strategija svakako trebalo da prepozna i obuhvati – napominje dr Vučetić Arsić.
Ona kaže da je problem zavisnosti od nikotina u Republici Srbiji prisutan u visokom stepenu, jer nova istraživanja „World population Review“ za 2023. godinu su rangirala našu zemlju kao šestu na svetu po konzumiranju cigareta.
– Stoga bi tretman zavisnosti od nikotina podrazumevao prioritet u zdravstvenoj zaštiti, povećanjem njene dostupnosti i pristupačnosti. Ako se zna da preko 1,5 miliona ljudi godišnje umire u svetu od izloženosti duvanskom dimu, kao pasivni pušači logično je da bi tretman pušača morao da objedini preventivnim mere, uključivanje potencijalnih zavisnika u sistem lečenja, programe smanjenja štete i umanjenje rizika od duvanskog dima i svakako primenu adekvatne farmako i psihoterapije koja bi kao krajnji cilj imala smanjenje broja aktivnih pušača u našoj populaciji – stav je dr Vučetić Arsić.
Zloupotreba lekova je češća kod žena nego kod muškaraca
Prof. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog i subspecijalista za bolesti zavisnosti, istakao je da u EU i Srbiji postoji povećana zloupotreba lekova koji se propisuju na recept (benzodiazepini). Prema istraživanju nemačkog Centra za borbu protiv bolesti zavisnosti smatra se da je oko dva procenta stanovništva zavisno od lekova. Međutim, koliko ljudi zaista pogrešno koristi (zloupotrebljava) lekove i time se nalazi na granici zavisnosti, ne može se sasvim precizno utvrditi.
– Procenjuje se da preko 20 odsto populacije kod nas, povremeno ili svakodnevno, uzima neki od preparata benzodiazepina, odnosno sedativa. Zloupotreba lekova je češća kod žena nego kod muškaraca, dok se poslednjih godina uzrasna granica sve više pomera ka mlađim generacijama. Mladi češće istovremeno uzimaju više lekova i nedozvoljenih supstanci (politoksikomanija) – istakao je prof. dr Janko Samardžić.
Benzodiazepini su jedna od najčešće zloupotrebljavanih grupa lekova, pored opioida i psihostimulanasa. Zloupotreba lekova može se definisati kao svaka primena lekova pri kojoj se ne slede uputstva lekara: uzimanje leka koji je propisan za nekog drugog, uzimanje veće doze i uzimanje na drugi način, za drugu svrhu.
Ponavljana primena benzodiazepina dovodi do zavisnosti i tolerancije, sa sindromom obustave kao glavnom manifestacijom nakon četiri do šest nedelja primene kod čak 15–30 odsto osoba prilikom pokušaja smanjenja doze leka ili prekida primene. Pored neželjenih efekata, zavisnosti i tolerancije, pogrešna primena i zloupotreba može da uslovi prolongiranje tegoba kod pacijenta, da se ne dijagnostikuje osnovni poremećaj i da se ne odredi adekvatna terapija. Kod starijih osoba, pokazano je da primena ovih medikamenata povećava rizik od povreda i fraktura ekstremiteta, ako i smanjenja kognitivnih sposobnosti – naglašava prof. dr Samardžić.
Zloupotreba lekova među studentima
Svojevremeno je rađeno istraživanje o zloupotrebi lekova među studentskom populacijom i došlo se do veoma upozoravajućih podataka. Iako bi se očekivalo da su studenti medicine manje skloni uzimanju lekova iz ove grupe, podaci pokazuju da je čak 15,6 odsto anketiranih studenata povremeno koristilo benzodiazepine tokom poslednjih 12 meseci.
– Benzodiazepini uzeti u prekomernoj dozi izuzetno retko mogu da dovedu do smrtnog ishoda, međutim, važno je naglasiti da uzeti istovremeno sa drugim depresorima centralnog nervnog sistema, posebno alkoholom, mogu izazvati čak i smrtonosnu respiratornu depresiju. Prema podacima iz 65 zemalja, Srbija i Hrvatska su među zemljama sa najvišim stopama potrošnje ovih lekova. Posebno se uočava značajno povećanje upotrebe alprazolama i diazepama u 2020. i 2021. godini, tokom pandemije, sa porastom potrošnje većom od 25 odsto. Međutim, u 2022. zabeleženo je smanjenje potrošnje sedativa za oko 6,5 odsto, između ostalog kao rezultat započetih edukacija i drugih aktivnosti na polju racionalne primene lekova, i to je svakako pozitivan pokazatelj. Zato smatram da je izuzetno značajno donošenje nove nacionalne strategije i akcionog plana delovanja u oblasti bolesti zavisnosti – zaključio je prof. dr Samardžić.
Besplatni zdravstveni pregledi na Festivalu zdravlja
Dr Mirjana Mićović, predsednica Organizacionog odbora Festivala zdravlja, pojasnila je da će se osim o ovoj temi na Festivalu govoriti i o drugim temama iz raznih oblasti medicine. Dr Mićović je istakla da je prevencija najvažnija i da će 8. juna u Domu vojske Srbije građani moći da obave čitav niz besplatnih zdravstvenih pregleda, da se konsultuju sa vrhunskim stručnjacima i slušaju njihova predavanja, kao i zanimljiv program na bini. Ulaz na festival, koji će biti otvoren od 10 do 18 časova, je besplatan.
