Nova studija kaže da je samo jedna viršla dnevno dovoljna za ozbiljne zdravstvene probleme, evo i koje

Nova analiza pokazala je da čak i male dnevne količine prerađenog mesa, gaziranih napitaka i trans masti značajno povećavaju rizik od dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i raka debelog creva

Znamo – viršla je brza, jeftina i deca je obožavaju. Ništa bolje od gaziranog hladnog soka ne može da nas osveži tokom leta, a čips je nezamenljiv pred TV-om. Niko ne očekuje da odjednom prestanemo da jedemo ono što volimo. Ali nova naučna saznanja nas upozoravaju da se makar na tren  zamislimo: koliko je zaista potrebno da naš organizam počne da pati?

Nova studija objavljena u prestižnom časopisu Nature Medicine donosi zabrinjavajuće zaključke: čak i male količine prerađenog mesa mogu povećati rizik od ozbiljnih bolesti kao što su rak, dijabetes tipa 2 i srčana oboljenja. U istu rizičnu kategoriju spadaju i gazirani sokovi sa dodatim šećerom, kao i industrijski trans masti koje se često nalaze u grickalicama i pekarskim proizvodima.

Preporučujemo

Jedna viršla dnevno – 11% veći rizik od dijabetesa

Nakon analize više od 60 prethodnih istraživanja, stručnjaci su utvrdili da redovno konzumiranje i malih količina ovih namirnica značajno povećava rizik od razvoja hroničnih bolesti. Na primer, osobe koje su svakog dana jele samo jednu viršlu imale su:

• 11% veći rizik za dijabetes tipa 2
• 7% veći rizik za rak debelog creva

Slično tome, ispijanje jedne limenke gaziranog soka dnevno bilo je povezano sa:

• 8% većim rizikom za dijabetes tipa 2
• 2% većim rizikom za ishemijsku bolest srca

Ovi rezultati dodatno potvrđuju ranije nalaze da prekomeran unos crvenog mesa i šećera može doprineti pojavi raka, naročito kod mlađih osoba.

Nema „bezbedne količine“ prerađenog mesa

Glavni autor studije, dr Demewoz Haile iz Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju u Sijetlu, istakao je da čak i umeren unos pomenutih namirnica nije bez rizika.

– Navike kao što su svakodnevno konzumiranje prerađenog mesa, slatkih napitaka i trans masti povezane su sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, ishemijske bolesti srca i raka debelog creva. Prerađeno meso obuhvata proizvode poput slanine, kobasica i šunke, koje se obično konzerviraju soljenjem, dimljenjem ili sušenjem. U našoj analizi, dnevni unos od oko 57 grama (otprilike veličina jedne viršle) bio je dovoljan da poveća rizik od ovih bolesti – kaže dr Haile.

Kada su u pitanju gazirani napici, dnevni unos od 12 unci (oko 390 ml) bio je povezan sa najmanje 8% većim rizikom za dijabetes tipa 2 i 2% za srčane bolesti.

I trans masti povećavaju rizik

Industrijski proizvedene trans masti, koje se nalaze u mnogim pekarskim proizvodima, grickalicama i brzoj hrani, takođe su imale negativan uticaj na zdravlje. Čak i male količine bile su povezane sa najmanje 3% povećanim rizikom od ishemijske bolesti srca.

– U fokusu su bile trans masti prisutne u proizvodima kao što su krofne, keksi, peciva, pržena hrana i čips – objasnio je dr Haile.

Umesto zabrana – realan, zdraviji izbor

Zaključak stručnjaka je jasan: što manje prerađenog mesa, zaslađenih napitaka i industrijskih trans masti – to bolje za zdravlje. Iako ponekad ne možemo u potpunosti izbeći ove namirnice, svaka odluka da ih zamenimo zdravijom alternativom dugoročno znači – manji rizik i bolje zdravlje.

Naravno, svi mi s vremena na vreme posegnemo za viršlom, sokom ili pecivom „s nogu“. U savremenom tempu života nije lako uvek birati idealno i savršeno zdravo. Ali nije poenta u strogoj zabrani – već u svesnosti. Svaka mala promena, svaki izbor u pravcu zdravije ishrane, znači korak manje ka hroničnim bolestima. I zato ne moramo biti savršeni – dovoljno je da budemo pažljiviji prema sebi.