Biomarkeri uspešno otkrivaju najranije znake upozorenja na Parkinsonovu bolest skrivene u krvi

Biomarkeri, odnosno jednostavan test krvi mogao bi da otkrije najranije znake Parkinsonove bolesti godinama pre nego što se pojave primetniji simptomi, navodi se u novoj studiji o popravci DNK i ćelijskom stresu koju su sproveli istraživači sa Chalmers University of Technology. Istraživanje je objavljeno u časopisu npj Parkinson's Disease.

Preporučujemo

Biomarkeri odražavaju deo rane biologije bolesti  

Procesi kroz koje ćelije popravljaju svoju DNK i prilagođavaju se stresu već imaju veze sa  Parkinsonovom bolešću. Ovde su istraživači identifikovali krvne biomarkere za ove mehanizme kod ljudi kojima je dijagnostikovana Parkinsonova bolest u ranom stadijumu, faza koja može trajati i do 20 godina pre nego što se pojave glavni simptomi.

Prema istraživačima sa Chalmers University of Technology u Oslu, ovi nalazi mogli bi ubuduće da postanu nove metode za rano dijagnostikovanje Parkinsonove bolesti, kao i moguće pronalaženje načina da se spreči njen razvoj.

- Istakli smo biomarkere koji verovatno odražavaju deo rane biologije bolesti i pokazali smo da se mogu meriti u krvi. Ovo otvara put za široke skrining testove putem uzoraka krvi: isplativa i lako dostupna metoda - kaže Annikka Polster, biostatističarka na University of Oslo. 

Markeri ćelijskog stresa nisu primećeni u krvi ljudi sa potpuno razvijenom Parkinsonovom bolešću

Kako Parkinsonova bolest napreduje, smrt neurona koji proizvode dopamin smanjuje motoričke funkcije, razmišljanje i pamćenje. Poslednjih godina, studije su pokazale da smanjenje otpornosti ćelija i problemi sa održavanjem DNK mogu da budu uzrok ovog oštećenja.

Tri godine, istraživači su pratili ekspresiju gena u uzorcima krvi kod 188 zdravih učesnika kontrolne grupe, 393 osobe sa potpuno razvijenom Parkinsonovom bolešću i 58 osoba sa prodromalnom Parkinsonovom bolešću, fazom kada bolest tek počinje u mozgu. Upoređivanjem uzoraka iz tri grupe, studija je pokazala da varijacije u genima, koji imaju veze sa popravkom DNK i odgovorima ćelija na stres - i rezultujući efekti na krvne ćelije -  mogu da razlikuju zdrave osobe od ljudi sa prodromalnom Parkinsonovom bolešću sa visokim nivoom tačnosti, u nekim slučajevima i do 91 odsto.

Primetno je da markeri ćelijskog stresa nisu primećeni u krvi ljudi sa potpuno razvijenom Parkinsonovom bolešću što istraživači objašnjavaju kao da početak Parkinsonove bolesti pokreće vanredno stanje u ćelijama, koje bolest na kraju prevazilazi.

- To znači da smo pronašli važan prozor mogućnosti u kome se bolest može otkriti pre nego što se pojave motorički simptomi uzrokovani oštećenjem nerava u mozgu.Činjenica da se ovi obrasci pokazuju samo u ranoj fazi i više se ne aktiviraju kada bolest dalje napreduje takođe čini zanimljivim fokusiranje na mehanizme za pronalaženje budućih tretmana - ističe Polster.

Trenutno više od 10 miliona ljudi širom sveta ima Parkinsonovu bolest

Kada klasični problemi sa motoričkom kontrolom i tremor, koji se dovodi u vezu sa  Parkinsonovom bolešću, počnu da se pokazuju, mozgu je već naneta značajna šteta, kažu naučnici. Preliminarni testovi bi mogli da omoguće da se lečenje i podrška uvedu ranije. Istraživači procenjuju da bi moglo da bude potrebno oko pet godina da se ovakav test krvi pokrene i uspostavi, ali u poređenju sa skeniranjem mozga i drugim tehnikama skrininga za Parkinsonovu bolest, uzimanje uzorka krvi je jednostavno, brzo i nekomplikovano - i to nije jedini test krvi koji je u razvoju.

Trenutno više od 10 miliona ljudi širom sveta ima Parkinsonovu bolest, a još uvek nemamo lek za nju. Najbolja šansa da se to promeni možda jeste da se bolest otkrije mnogo pre nego što može da se ukoreni.

- Do trenutka kada se pojave motorički simptomi Parkinsonove bolesti, 50 do80 procenata relevantnih moždanih ćelija je često već oštećeno ili nestalo - kaže Danish Anwer, sistemski biolog sa Chalmers University of Technology.

(eKlinika.rs)