Parkinsonova bolest (Parkinsonizam) nastaje kada moždane ćelije koje proizvode dopamin, supstancu odgovornu za pokrete mišića i određene emocionalne reakcije, prestanu da funkcionišu ili odumru. Ovaj proces najčešće dovodi do simptoma kakvi su tremor, ukočenost mišića, sporije kretanje, problemi sa govorom.
Parkinsonova bolest ne nastaje zbog samo jednog uzroka
Uprkos želji naučnika da što više razjasne kompleksnost ove bolesti, prvenstveno njenog nastanka, pitanje šta tačno dovodi do pojave Parkinsonizma još uvek nema precizan odgovor:
– Sasvim sigurno možemo da tvrdimo da ne postoji jedan uzrok. Na osnovu dosadašnjih istraživanja poznato je da Parkinsonova bolest nastaje zbog starenja moždanih ćelija, genetike i okruženja, a najčešće kombinacijom ovih faktora – kaže dr Lynda Nwabuobi, asistent na katedri za kliničku neurologiju Instituta za Parkinsonovu bolest i poremećaje kretanja pri Weill Cornell Medicine.
1. Životna dob jeste faktor, ali ne sama po sebi
Starost sama po sebi ne izaziva Parkinsonovu bolest, ali starije osobe imaju veći rizik da dobiju bilo koju od neuroloških bolesti. Jedno objašnjenje kaže da su moždane ćelije protokom vremena podložnije propadanju, baš kao i ostatak ljudskog tela. Druga teorija je da se sa godinama menja i način na koji naši geni funkcionišu, što može da dovede do promena u ćelijskoj aktivnosti, a na kraju i do Parkinsonove bolesti.
Obično se Parkinsonova bolest dijagnostikuje u šezdesetim godinama, a verovatnoća obolevanja povećava se što smo stariji. Međutim, uvek postoji mogućnost da neko razvije rane simptome ili da oboli od Parkinsonove bolesti i ranije, oko pedesete godine života (oko 4 odsto slučajeva).
2. Parkinsonova bolest i genetička predispozicija
Prema podacima Parkinson Foundation, nasledna, odnosno genetička predispozicija je uzrok nastanka bolesti u oko 10 do 15 odsto slučajeva. Treba reći i da su ozbiljnija genetička istraživanja o ovoj povezanosti još uvek veliki izazov. Istraživači američkog Nacionalnog instituta za zdravlje prvi put su otkrili vezu između genetike i Parkinsonove bolesti 1997. godine, kada su ustanovili da su mutacije gena SNCA povezane sa bolešću.
Nedavno je otkrivena još jedna mutacija, ovoga puta na genu GBA1, koji proizvodi protein sa ulogom eliminisanja ćelija sa štetnim supstancama. Kada gen GBA1 ne fukcioniše kako treba dolazi do nakupljanja toksina, što potencijalno može da dovede do nastanka Parkinsonove bolesti. Prema podacima Parkinson Foundation, postoji najmanje 20 poznatih mutacija na još jednom genu – LRRK2. Ove mutacije su pronađene kod 2 odsto osoba sa Parkinsonovom bolešću.
Međutim, ni prisutna mutracija gena ne znači da će neko čiji roditelj ima Parkinsonizam, sigurno razviti bolest.
3. Životna sredina i način života
Okruženje u kome živimo značajan je potencijalni faktor nastanka Parkinsonove bolest ili povećanog rizika od obolevanja. Čime se bavite, gde živite i ga li ste bili izloženi uticaju nekih štetnih hemikalija – sve to igra važnu ulogu.
– Određeni toksini povećavaju rizik od Parkinsonove bolesti. Na primer, dokazano je da su jedinjenja za uništavanje vegetacije, kojima su izloženi mnogi američki vojnici u Vijetnamu, bili među razlozima pojave ove bolesti. Takođe, određeni metali i herbicidi mogu da povećaju rizik od nastanka Parkinsonizma – kaže dr Lynda Nwabuobi.
Naučnici su takođe istraživali da li traumatske povrede ili potresi mozga mogu da izazovu Parkinsonizam, a studije su pokazale da samo jedan potres mozga povećava rizik od nastanka bolesti za 57 odsto. Takođe, fudbaleri ili bokseri koji su izloženi udarcima u glavu, u povećanom su riziku.
4. I neki lekovi mogu da budu potencijalni okidač
Uzimanje pojedinih lekova, posebno onih koji blokiraju dejstvo dopamina, još jedan je mogući uzrok pojave bolesti. Još neki lekovi mogu da izazovu simptome, ali ne uvek i samu bolest sa potvrđenom dijagnozom:
- antipsihotici
- lekovi protiv mučnine
- medikamenti koji se koriste kod hiperkinetičkog poremećaja kretanja.
U većini slučajeva, simptomi nestaju u roku od nekoliko sati ili dana nakon što se prestane sa uzimanjem lekova, navodi se u izveštaju američkog Društva za Parkinsonovu bolest. Ponekad, međutim, simptomi ne nestaju ni nakon prestanka uzimanja lekova, a na kraju se ipak dijagnostikuje Parkinsonova bolest. Istraživači ne misle da je sam lek bio uzrok bolesti, već da je nivo dopamina bio nizak, a da su je neželjeni efekti leka zapravo otkrili ovo oboljenje. Drugim rečima, lek je bio „kap koja je prelila čašu“, uz ostale uzroke.
