Zašto nam se tresu noge: 8 mogućih uzroka koji se javljaju i kada smo mladi i kada ostarimo

Kada primetimo da nam se noge tresu, odnosno podrhtavaju, to može da se desi iz više razloga - od sindroma nemirnih nogu i tremora do težih stanja kao što je demencija. Lekari naglašavaju da nije moguće dijagnostikovati uzrok drhtanja nogu samo na osnovu simptoma. Iz tog razloga, osobe koje osete da im se tresu noge prvo treba da obave lekarski pregled.

Mnogo razloga utiče da se noge tresu, od ansioznosti do lekova 

Drhtanje nogu (tremor) može da ima uzroke koji se kreću od anksioznosti do lekova ili medicinskih stanja poput sindroma nemirnih nogu i Parkinsonove bolesti. Iako je često bezopasno, važno je potražiti lekarski savet ako drhtanje nogu ometa vaš svakodnevni život ili je praćeno drugim simptomima.

Preporučujemo

1. Sindrom nemirnih nogu

Sindrom nemirnih nogu (SNN) može izgledati kao tremor. Razlikuje se jer je to voljni pokret nogu. Ljudi sa sindromom nemirnih nogu imaju potrebu da pomeraju noge zbog neprijatnih osećaja kao što su peckanje ili bol. Svrab i osećaj puzanja u nogama takođe mogu da budu prisutni kod ljudi sa SNN. Ovi simptomi se poboljšavaju kretanjem i obično se pogoršavaju noću. Simptom nemirnih nogu je čest kod trudnica, osoba koje imaju dijabetes ili im nedostaju određene hranljive materije, a može kod svakog da se razvije.

2. Lekovi

Ponekad lekovi mogu da izazovu drhtanje nogu. Najčešće su u pitanju ovi lekovi:

Antipsihotici: Leče mentalne poremećaje poput šizofrenije

Antiholinergici: Koriste se za hroničnu opstruktivnu plućnu bolest (plućne bolesti) i Parkinsonovu bolest

Antidepresivi: Leče anksioznost, depresiju i ADHD

Antiemetici: Leče jaku mučninu i refluks kiseline (kada se želudačna kiselina vraća u jednjak)

Lekovi protiv napada (ASM): Kontrolišu napade

Antihistaminici: Ublažavaju simptome alergije

Dekongestivi: Ublažavaju simptome prehlade i gripa

Antimalarici: Sprečavaju i leče malariju, bolest koju izaziva parazit

Lekovi za Parkinsonovu bolest

Anksiolitici: Koriste se za ublažavanje anksioznosti

Stabilizatori raspoloženja: Leče bipolarni poremećaj i druga mentalna stanja

3. Anksioznost

Anksioznost može gurnuti naše telo u stalno stanje „borbe ili bekstva“. Reakcija „bori se ili beži“ nas priprema za pretnje, ali kod anksioznosti, mogu da je pokrenu i neugrožavajuće situacije. Kod ljudi sa anksioznošću, hormon adrenalin se oslobađa u vremenima kada nije potreban. Utiče na mišiće tako što u njih pumpa više krvi. Ova reakcija takođe može da  izazove drhtanje nogu i može da generiše tremor u drugim delovima tela.

Psihogeni tremor-  Tremor anksioznosti spada u kategoriju psihogenog tremora. Kada osoba ima anksioznost, može iskusiti senzacije slične tremoru, kao što su trzanje mišića, drhtanje ili tremor. Psihogeni tremor se javlja iznenada i takođe sam od sebe nestaje. Često se razvija nakon stresnog životnog događaja. Tremor ima promene u lokaciji i učestalosti. Takođe, tremor se može zaustaviti odvlačenjem pažnje osobi.

4. Multipla skleroza

Multipla skleroza je autoimuna bolest, što znači da imuni sistem pogrešno napada zdrave ćelije. Kod ljudi sa multipla sklerozom, mijelinski omotač - zaštitni omotač nervnih ćelija -  biva oštećen ćelijama imunog sistema. Kada se to desi, komunikacioni put između mozga i tela ne funkcioniše kako treba, što dovodi do simptoma. Ako osoba sa MS doživi oštećenje nerava u ćelijama koje kontrolišu pokrete mišića, može da razvije tremor i da mu se noge tresu. Iako neće svi sa MS iskusiti drhtanje nogu ili tremor, studije pokazuju da otprilike 25 do 58 odsto ljudi sa MS doživi da mu se tresu noge.

5. Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je stanje koje pogađa nervni sistem. Ljudi koji razviju Parkinsonovu bolest doživljavaju nekontrolisane pokrete koji se vremenom progresivno pogoršavaju. Tremor je obično prvi znak upozorenja da osoba ima bolest. Ostali simptomi Parkinsonove bolesti uključuju ukočenost mišića u rukama i nogama, spore pokrete, gubitak refleksa i ravnoteže.

6. Apstinencijalna kriza

Apstinencijalna kriza može da izazve drhtanje nogu koje spada u kategoriju pojačanih fizioloških tremora. Ovi drhtavi pokreti mogu da se razviju zato što upotreba alkohola može da promeni način na koji nervni sistem funkcioniše. Drhtanje tela koje se razvija tokom apstinencije od alkohola obično se naziva „drhtavica“ i počinje u roku od pet do 10 sati nakon poslednjeg alkoholnog pića i može da trtraje i do dva dana.

7. Preaktivna štitna žlezda

Hipertireoza znači da čovek ima preaktivnu štitnu žlezdu - žlezda u osnovi vrata. Preaktivna štitna žlezda proizvodi previše hormona štitne žlezde, važnih hormona koji kontrolišu način na koji telo koristi energiju. Ovi hormoni igraju ulogu u ključnim telesnim funkcijama, kao što su disanje i varenje. Hipertireoza može da ubrza rad tela, uzrokujući simptome kao što su nervoza i ubrzan rad srca. Takođe čovek može da oseti da mu se tresu noge.

8. ADHD

Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) je neurorazvojni poremećaj koji obično počinje u detinjstvu. Kod ADHD poremećaja, drhtanje nogu je bihevioralna navika, a ne nevoljni pokret. Neurorazvojni poremećaji se smatraju invaliditetom i utiču na to kako mozak i neurološki sistem funkcionišu. Simptomi koji imaju veze sa ADHD su:

- Problemi sa obraćanjem pažnje

- Teškoće u vežbanju kontrole impulsa

- Preteranu aktivnost i teškoće sa mirnim sedenjem.

(eKlinika.rs)