Besplatni pregledi i saveti lekara na 32. Festivalu zdravlja u Beogradu

Tradicionalni, 32. Festival zdravlja biće održan 24. septembra, od 10 do 19 časova, u Domu Vojske Srbije, u Ulici braće Jugovića 19. Ulaz je besplatan, a posetioci će bez zdravstvene knjižice i zakazivanja moći da obave brojne preglede, provere svoje zdravlje i posavetuju se sa stručnjacima iz različitih oblasti medicine.

Festival zdravlja i ove godine objedinjuje preventivne preglede, stručna predavanja, savetovanja sa lekarima, programe vežbanja, radionice za mlade i sadržaje namenjene deci. Posebna pažnja biće posvećena navikama koje godinama mogu da povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara, karcinoma, dijabetesa i drugih hroničnih nezaraznih bolesti.

Preporučujemo

Povodom najave festivala održana je konferencija za medije na kojoj su o značaju prevencije, faktorima rizika i povezanosti bolesti zavisnosti sa najčešćim zdravstvenim problemima današnjice govorile dr Mirjana Mićović, pedijatar i predsednica Organizacionog odbora Festivala zdravlja, dr Svetlana Vučetić Arsić, neurolog i specijalista za lečenje bolesti zavisnosti, dr Vesna Mandrapa, specijalista opšte medicine, i prim. dr Lela Ilić, epidemiolog.

Koje će preglede građani moći da obave

Posetioci će moći da provere nivo šećera u krvi i krvni pritisak, vid, sluh, nivo vitamina i minerala, zasićenost krvi kiseonikom, indeks telesne mase i stanje uhranjenosti. Biće dostupni i analiza sastava tela, procena rizika za dijabetes, spirometrija, pregled mladeža i drugih promena na koži, kao i testovi za procenu demencije, anksioznosti i depresije.

Žene do 45 godina moći će od 14 do 19 časova da obave ultrazvučne preglede dojki, stomaka i štitaste žlezde. Građanima će biti omogućeni i saveti o ishrani, fizičkoj aktivnosti, zdravlju zuba i drugim pitanjima važnim za očuvanje zdravlja.

– Želimo da poručimo da je prevencija jako važna, jer ne umiremo samo od infarkta, već od navika koje mu godinama prethode. Zato želimo da pozovemo građane da dođu i dobiju savete koji će im pomoći o očuvanju zdravlja, a ako je ono narušeno da saznaju na koji način mogu da ga unaprede. Posetioci će moći da provere nivo šećera u krvi i krvni pritisak, kao i sluh i vid, nivo minerala i vitamina u organizmu, pulsnu oksimetriju (kontrola procenta kiseonika u krvi), provere bodi mas indeks i nivo uhranjenosti, utvrde sastav sopstvenog tela na specijalnoj vagi i saznaju šta prema njihovoj konstituciji treba da jedu i kojim fizičkim aktivnostima da se bave, posavetuju se oko zdravlja zuba, testiraju se na demenciju, anksioznost i depresiju, provere rizik za pojavu dijabetesa. Mogu da obave i spirometriju i test kože za atopijski dermatitis, a biće im omogućen i pregled mladeža i drugih promena na licu i otkrivenim delovima tela. Takođe, žene do 45. godine moći će od 14 do 19 sati da obave ultrazvučne preglede dojki, stomaka i štitaste žlezde. Biće još dosta značajnih vrsta pregleda... Građane očekuju i savetovanja sa lekarima raznih specijalnosti. Posetioci će moći da isprobaju i neke od tehnika za relaksaciju, kao što je terapeutska masaža ruku – istakla je dr Mirjana Mićović, predsednica Organizacionog odbora Festivala zdravlja u Beogradu.

Dr Mićović je podsetila i na konkretne rezultate prethodnih festivala. Zahvaljujući mogućnosti da brzo i besplatno provere nivo šećera u krvi, kod oko 200 posetilaca otkrivene su povišene vrednosti. Nakon pregleda lekara iz Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava”, 20 osoba upućeno je na hitno lečenje.

Ovi podaci pokazuju da besplatni preventivni pregledi nisu samo prilika za proveru zdravlja već nekada mogu da omoguće da se ozbiljan zdravstveni problem prepozna na vreme i da pacijent bez odlaganja dobije potrebnu pomoć.

Program za sve generacije

Na festivalskoj bini smenjivaće se programi vežbanja, nastupi dečjih plesnih i sportskih klubova i radionice za mlade. Predavanja će držati stručnjaci iz različitih oblasti medicine, dok će za zdravstvene radnike biti organizovane kontinuirane medicinske edukacije. Planirane su i tribine namenjene osnovcima i srednjoškolcima.

Najmlađe posetioce očekuju „Dečji kutak” i „Bolnica za medvediće”. Deca će moći da donesu omiljene igračke na „pregled”, razgovaraju sa zdravstvenim radnicima i kroz igru ublaže strah od belih mantila. Studenti farmacije vodiće „Apoteku i laboratoriju za medvediće”.

Da li bolest počinje mnogo pre dijagnoze

Jedan od centralnih panela ovogodišnjeg festivala biće posvećen pitanju kako zavisnosti i nezdravi obrasci ponašanja doprinose razvoju hroničnih nezaraznih bolesti.

Da li infarkt počinje tek kada se javi bol u grudima? Da li dijabetes nastaje onog trenutka kada se postavi dijagnoza? Ili se rizik razvija mnogo ranije, kroz navike koje svakodnevno ponavljamo?

Pušenje, štetna upotreba alkohola, prejedanje i nezdrava ishrana često se posmatraju odvojeno od kardiovaskularnih bolesti, karcinoma, dijabetesa i hroničnih bolesti pluća. Međutim, upravo su takva ponašanja među zajedničkim faktorima rizika za nastanak i napredovanje brojnih hroničnih bolesti.

Analiza zasnovana na UBI indeksu, odnosno indeksu nezdravog ponašanja, procenjuje izloženost stanovništva pušenju, alkoholu i nezdravim obrascima ishrane. Prema predstavljenim podacima, Balkan i Istočna Evropa pripadaju regionima sa visokom koncentracijom ovih faktora rizika, dok se Srbija posebno izdvaja po izloženosti pušenju i štetnoj upotrebi alkohola.

– Kada govorimo o hroničnim nezaraznim bolestima, često se fokusiramo na posledicu, infarkt, moždani udar, karcinom ili dijabetes, a mnogo ređe na ponašanja koja godinama prethode njihovom nastanku. Upravo zato je važno da prevenciju posmatramo šire, kroz prepoznavanje i kontrolu zajedničkih faktora rizika kao što su pušenje, štetna upotreba alkohola i nezdrava ishrana... Sa javnozdravstvenog aspekta, najveći efekat postiže se kada se rizici prepoznaju rano i kada se ljudima pruži podrška da postepeno usvajaju zdravije obrasce ponašanja – ističe prim. dr Lela Ilić, epidemiolog.

Zavisnost nije samo loša navika

Jedna od tema festivala biće i razlika između pojedinih oblika zavisnosti i načina na koji utiču na zdravlje. Kada je reč o alkoholu, ista supstanca izaziva zavisnost i neposredno doprinosi oštećenju jetre, kardiovaskularnim bolestima, pojedinim vrstama karcinoma i drugim zdravstvenim posledicama.

Kod pušenja se razlikuju nikotin, koji održava zavisnost, i duvanski dim nastao sagorevanjem, koji sadrži veliki broj toksičnih i kancerogenih materija. Potpuni prestanak pušenja ostaje najbolji način da se zdravstveni rizik smanji, ali stručnjaci ukazuju i na potrebu da podršku dobiju ljudi koji ne uspevaju da prestanu iz prvog pokušaja.

– Mozak pamti ponovljena ponašanja i supstance koje izazivaju promene, zbog čega se zavisnički obrazac teško prekida, a žudnja postaje jedan od ključnih izazova u promeni ponašanja. Važno je razumeti da kod pušenja nikotin pre svega održava zavisnost, dok najveći deo zdravstvenih posledica nastaje usled dugotrajne izloženosti duvanskom dimu. Duvanski dim sadrži više od 7.000 hemijskih jedinjenja, među kojima su brojne toksične i kancerogene supstance. Zbog toga proizvodi koji ne uključuju sagorevanje, prema dostupnim dokazima, izlažu korisnike znatno manjoj količini štetnih materija. Upravo zato razumevanje prirode zavisnosti i mehanizama nastanka bolesti predstavlja važan preduslov za donošenje informisanih odluka o zdravlju – ističe dr Vučetić Arsić.

Iskustva iz primarne zdravstvene zaštite pokazuju da mnogi pacijenti sa dijabetesom, gojaznošću ili kardiovaskularnim bolestima istovremeno imaju dugogodišnje navike koje dodatno povećavaju zdravstveni rizik. Zato su rano prepoznavanje problema i stručna podrška pri menjanju ponašanja važan deo prevencije i lečenja.

– Nikada nismo imali više alata za odvikavanje od pušenja nego danas. Na raspolaganju su savetovališta, nikotinska supstituciona terapija, farmakološki tretmani i različiti programi podrške. Uprkos tome, veliki broj pušača nastavlja da puši. Pitanje na koje javno zdravlje mora da odgovori nije samo kako pomoći onima koji žele da ostave cigarete, već i šta možemo da uradimo za one koji to ne uspevaju ili trenutno nisu spremni da prestanu. Zbog toga se sve više govori o pristupima koji, uz nastavak podrške za prestanak pušenja, mogu doprineti smanjenju izloženosti najštetnijim sastojcima duvanskog dima – navodi dr Vesna Mandrapa, specijalista opšte medicine.

Stručnjaci će govoriti i o ponašanjima koja nisu zvanično klasifikovana kao bolesti zavisnosti, ali mogu da doprinesu narušavanju zdravlja, poput prekomernog konzumiranja ultraprerađene hrane. Slatka hrana, cigarete, alkohol, pa čak i društvene mreže, mogu da aktiviraju slične puteve nagrade u mozgu i podstaknu ponavljanje određenog ponašanja.

Zapišite ovaj dan kao važan u vašem kalendaru i posetite Festival zdravlja u četvrtak 24. septembra od 10 do 19 časova u Domu Vojske Srbije.

(eKlinika.rs)