Novi deo tela, tačnije mišićni sloj, otkriven je na ljudskoj vilici. Ljudska anatomija još uvek ima nekoliko iznenađenja za nas – istraživači sa University of Basel otkrili su ranije zanemareni deo mišića naše vilice i po prvi put detaljno opisali ovaj sloj. Proteže se od zadnje strane jagodične kosti do prednjeg mišićnog nastavka donje vilice.
Novi mišićni sloj nalazi se u žvakaćem mišiću
Maseter mišić je najistaknutiji od mišića vilice. Ako stavite prste na zadnju stranu obraza i pritisnete zube, osetićete kako se mišić steže. Udžbenici anatomije generalno opisuju maseter koji se sastoji od jednog površnog i jednog dubokog dela. Sada, istraživači predvođeni dr Szilvia Mezey sa Odeljenja biomedicinena University of Basel i profesor Jens Christoph Türp sa University Center for Dental Medicine Basel opisali su strukturu „žvakaćeg“ mišića kao da se sastoji od dodatne trećine, još dubljeg sloja. U naučnom časopisu Annals of Anatomy, oni predlažu da se ovom sloju da ime Musculus masseter pars coronidea — drugim rečima, koronoidni deo masetera — jer je novoopisani sloj mišića pričvršćen za mišićni (ili „koronoid“ ) proces donje vilice.
Anatomska studija se zasnivala na detaljnom pregledu muskulature vilice fiksirane formalinom, skeniranju kompjuterske tomografije i analizi obojenih delova tkiva preminulih osoba koje su svoja tela zaveštale nauci.
Novi deo tela je kao da je otkrivena nova životinjska vrsta
– Ovaj duboki deo mišića žvakača jasno se razlikuje od dva druga sloja, u smislu svog toka i funkcije – objašnjava dr Szilvia Mezey. Raspored mišićnih vlakana, kaže ona, ukazuje da je ovaj sloj uključen u stabilizaciju donje vilice. Takođe, izgleda da je to jedini deo masetera koji može da povuče donju vilicu unazad, to jest, prema uhu.
Pogled na istorijske studije anatomije i udžbenike otkriva da je struktura mišića u prošlosti već dovođena u pitanje. U prethodnom izdanju Gray’s Anatomy, iz 1995. godine, urednici su takođe opisali mišić za žvakanje kao troslojni, iako su citirane studije bile zasnovane na muskulaturi vilice drugih vrsta i delimično su bile u suprotnosti jedna sa drugom. I neke druge pojedinačne studije iz ranih 2000-ih takođe su objavile tri sloja, ali su površinski deo masetera podelile na dva sloja i složile se sa standardnim radovima u svom opisu dubljeg dela.
– S obzirom na ove kontradiktorne opise, želeli smo da ponovo sveobuhvatno ispitamo strukturu mišića žvakaćeg mišića. Iako se generalno pretpostavlja da anatomska istraživanja u poslednjih 100 godina nisu ostavila ni trag pomaka, naš nalaz je pomalo kao da zoolozi otkrivaju novu vrstu kičmenjaka – naglasio je profesor Jens Christoph Türp.
