Iako se sumnjalo da žvakaći mišić ima više slojeva nego što to anatomija čoveka poznaje, istraživanja čak 100 godina nisu donosila rezultate, sve do danas
Naučnici otrkili i treći sloj žvakaćeg mišića Foto: Jens. C. Türp, University of Basel
Novi deo tela, tačnije mišićni sloj, otkriven je na ljudskoj vilici. Ljudska anatomija još uvek ima nekoliko iznenađenja za nas – istraživači sa University of Basel otkrili su ranije zanemareni deo mišića naše vilice i po prvi put detaljno opisali ovaj sloj. Proteže se od zadnje strane jagodične kosti do prednjeg mišićnog nastavka donje vilice.
Maseter mišić je najistaknutiji od mišića vilice. Ako stavite prste na zadnju stranu obraza i pritisnete zube, osetićete kako se mišić steže. Udžbenici anatomije generalno opisuju maseter koji se sastoji od jednog površnog i jednog dubokog dela. Sada, istraživači predvođeni dr Szilvia Mezey sa Odeljenja biomedicinena University of Basel i profesor Jens Christoph Türp sa University Center for Dental Medicine Basel opisali su strukturu „žvakaćeg“ mišića kao da se sastoji od dodatne trećine, još dubljeg sloja. U naučnom časopisu Annals of Anatomy, oni predlažu da se ovom sloju da ime Musculus masseter pars coronidea — drugim rečima, koronoidni deo masetera — jer je novoopisani sloj mišića pričvršćen za mišićni (ili „koronoid“ ) proces donje vilice.
Anatomska studija se zasnivala na detaljnom pregledu muskulature vilice fiksirane formalinom, skeniranju kompjuterske tomografije i analizi obojenih delova tkiva preminulih osoba koje su svoja tela zaveštale nauci.
– Ovaj duboki deo mišića žvakača jasno se razlikuje od dva druga sloja, u smislu svog toka i funkcije – objašnjava dr Szilvia Mezey. Raspored mišićnih vlakana, kaže ona, ukazuje da je ovaj sloj uključen u stabilizaciju donje vilice. Takođe, izgleda da je to jedini deo masetera koji može da povuče donju vilicu unazad, to jest, prema uhu.
Pogled na istorijske studije anatomije i udžbenike otkriva da je struktura mišića u prošlosti već dovođena u pitanje. U prethodnom izdanju Gray’s Anatomy, iz 1995. godine, urednici su takođe opisali mišić za žvakanje kao troslojni, iako su citirane studije bile zasnovane na muskulaturi vilice drugih vrsta i delimično su bile u suprotnosti jedna sa drugom. I neke druge pojedinačne studije iz ranih 2000-ih takođe su objavile tri sloja, ali su površinski deo masetera podelile na dva sloja i složile se sa standardnim radovima u svom opisu dubljeg dela.
– S obzirom na ove kontradiktorne opise, želeli smo da ponovo sveobuhvatno ispitamo strukturu mišića žvakaćeg mišića. Iako se generalno pretpostavlja da anatomska istraživanja u poslednjih 100 godina nisu ostavila ni trag pomaka, naš nalaz je pomalo kao da zoolozi otkrivaju novu vrstu kičmenjaka – naglasio je profesor Jens Christoph Türp.