Kako ulazimo u ozbiljne godine sve vše treba da brinemo o hidrataciji organizma Foto: Shutterstock
Što smo stariji to više vode treba da pijemo. Novo istraživanje koje su sproveli naučnici Univerziteta u Otavi potvrdilo je ovu tezu. Naime, istraživači su došli do saznanja da unosom tečnosti regulišemo telesnu temperaturu i pomažemo telu da ostane zdravo.
Ispitanici starije dobi koji su učestvovali u novom istraživanju tokom vežbanja nisu podigli telesnu temperaturu, kao što je uobičajeno kod mlađe populacije. Primećeno je da su se manje znojili, a proces znojenja sprečava dehidrataciju što znači da im je potrebno više tečnosti tokom vežbi nego mladima.
Ovo istraživanje je važno jer do skoro se odnos telesne temperature i vežbanja ispitivao samo na mlađoj populaciji.
– Ovo je zanimljiva studija jer nam pruža novi uvid u ključne promene koje se u našoj fiziologiji događaju u procesu starenja – kaže dr Skot A. Kajzer, gerijatar Regionalnog zdravstvenog centra Sveti Nikola u Santa Monici, Kalifornija.
Dr Nodar Janas iz Centra za rehabilitaciju i negu Aper Sajd u Njujorku naglašava da starijim osobama više odgovara toplija temperatura i da teže podnose hladnoću. Problem nastaje i kada starija osobe koje često žele da provode vreme u toplom prostoru sklone su pjačanoj dehidrataciji.
-Kako starimo naš centar za žeđ koji se nalazi u hipotalamusu nije toliko aktivan kao nekada, pa mozak ne daje uvek signal kada treba da unosimo tečnosti. Moramo da uložimo dodatni napor kako bismo osigurali da starije osobe konzumiraju odgovarajuću količinu tečnosti, bez obzira da li su žedne ili ne – i dodaje – Ako starija osoba dehidrira, jedan od prvih organa koji pati su bubrezi, što može da prouzrokuje akutno otkazivanje bubrega. Dehidracija takođe stvara poremeti ravnotežu elektrolita, koja može da bude smrtonosna.
Prema američkoj Nacionalnoj akademiji za nauku, inžinjering i medicinu za odraslu osobu neophodna doza tečnosti koju treba dnevno da unese u organizam je 3,7 litare za muškarca i 2,7 litre dnevno za žene.