Ćelijski lepak za regeneraciju tkiva, zaceljivanje rana i obnavljanje nerava uspeli su da naprave istraživači sa University of California u San Francisku. Naime, naučnici su kreirali molekule koji deluju kao „ćelijski lepak“, omogućavajući im da na precizan način usmeravaju kako će se ćelije međusobno vezivati. Ovo otkriće, po rečima istraživača, predstavlja veliki korak u procesu obnavljanja tkiva i organa, što je cilj kojim se dugo težilo u regenerativnoj medicini.
Dizajnirani ćelijski lepak omogućava izgradnju novih struktura poput tkiva i organa
Molekuli lepka prirodno se nalaze u celom telu, držeći desetine triliona ćelija zajedno u visoko organizovanim obrascima. Oni formiraju strukture, stvaraju neuronska kola i usmeravaju imune ćelije do svojih ciljeva. Adhezija, prianjanje, takođe olakšava komunikaciju između ćelija kako bi telo funkcionisalo kao samoregulišuća celina.
U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature ovog decembra istraživači su konstruisali ćelije koje sadrže prilagođene molekule adhezije, koji se vezuju sa specifičnim partnerskim ćelijama na predvidljive načine kako bi formirali složene višećelijske ansamble.
– Uspeli smo da konstruišemo ćelije na način koji nam omogućava da kontrolišemo sa kojim ćelijama one stupaju u interakciju, kao i da kontrolišemo prirodu te interakcije. Ovo otvara vrata za izgradnju novih struktura poput tkiva i organa – objasnio je jedan od vođa studije dr Wendell Lim, profesor molekularne farmakologije i direktor Cell Design Institute na University of California.
Regenerisanje veza između ćelija
Telesna tkiva i organi počinju da se formiraju u materici i nastavljaju da se razvijaju tokom detinjstva. U odraslom dobu, mnoga molekularna uputstva, koja vode ove generativne procese, su nestala, a neka tkiva, poput nerava, ne mogu da zarastu posle povreda ili bolesti. Dr Lim se nada da će taj slučaj prevazići tako što će konstruisati odrasle ćelije kako bi se uspostavile nove veze. Ali, za to je potrebna sposobnost preciznog projektovanja načina na koji ćelije međusobno komuniciraju.
– Svojstva tkiva, kao što je naša koža, na primer, u velikoj meri određena su načinom na koji su različite ćelije organizovane unutar njega. Mi osmišljavamo načine da kontrolišemo ovu organizaciju ćelija, što je ključno za sintetisanje tkiva sa svojstvima koja želimo da imaju – istakao je dr Adam Stevens sa Cell Design Institute.
„Ćelijski lepak“ usmeriće način vezivanja ćelija
Istraživači navode da veliki deo onoga što dato tkivo čini različitim jeste koliko su njegove ćelije čvrsto povezane. U čvrstom organu, poput pluća ili jetre, mnoge ćelije će biti prilično čvrsto povezane. Ali, u imunološkom sistemu, slabije veze omogućavaju ćelijama da prolaze kroz krvne sudove ili da „mile“ između čvrsto povezanih ćelija kože ili tkiva organa kako bi došle do patogena ili rane.
Kako bi usmerili taj kvalitet vezivanja ćelija, istraživači su dizajnirali svoje molekule adhezije u dva dela. Jedan deo molekula deluje kao receptor na spoljašnjoj strani ćelije i određuje sa kojim drugim ćelijama će stupiti u interakciju. Drugi deo, unutar ćelije, podešava snagu veze koja se formira. Ova dva dela mogu da se mešaju i upare na modularan način, stvarajući niz prilagođenih ćelija koje se vezuju na različite načine širom spektra tipova ćelija.
Imam problem sa smrznutim ramenom, oštećena je rskavica tako da iz ramena, konstantno, curi lepljiva tečnost koju zglob koristi da bi podmazivao zglob. Ako je ovo otkriće delotvorno bilo to rešenje.
Hvala i pozdrav!