Hronična bolest bubrega je česta, ali i opasna bolest, koja se može završiti smrtnim ishodom ukoliko se ne leči. Hronična bubrežna bolest definše se kao poremećaj u građi i funkciji bubrega koji traje duže od tri meseca i koji dovodi do stanja u kojem bubrezi gube sposobnost uklanjanja otpadnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma, čije nakupljanje može narušiti funkcionisanje celog organizma.
Svetski dan bubrega
Jedan od deset odraslih stanovnika u svetu živi sa hroničnom bolešću bubrega. Smrtnost povezana sa bolestima bubrega raste iz godine u godinu i predviđa se da će postati peti vodeći uzrok smrti do 2040. godine Ove godine Svetski dan bubrega obeležava se 9. marta 2023. godine pod sloganom „Zdravlje bubrega za sve – pripremamo se za neočekivano, podržavamo ugrožene“, pa je veoma važno podići svest o značaju kontrole funkcije bubrega.
– Osobe s hipertenzijom, dijabetesom, kardiovaskularnim bolestima i porodičnom anamnezom hronične bubrežne bolesti pod većim su rizikom od obolevanja. Iz tog razloga je bitno da se redovno kontrolišu, uzimaju terapiju na način propisan od strane lekara i da se pridržavaju preporučenih životnih navika kako bi nivo šećera u krvi i visinu krvnog pritiska održali unutar poželjnih vrednosti. Farmaceutska Komora Srbije je 2019. godine pokrenula projekat standardizovane farmaceutske usluge obolelima od dijabetesa, gde farmaceuti – savetnici daju značajan doprinos poboljšanju zdravlja pacijenta. Neki od saveta su svakako kako da očuvaju normanlo funkcionisanje bubrega, da se kreću, redovno kontrolirolišu šećer u krvi i krvni pritisak, održavaju optimalnu telesnu težinu, smanje unos soli na pet grama dnevno, uzimati odgovarajuću količinu tečnosti – objašnjava mr ph spec. Jasna Anđelković, farmaceut u Farmaceutskoj komori Srbije.
Visok krvni pritisak i hronična bolest bubrega
Visok pritisak i funkcije bubrega su u vrlo bliskoj vezi. Dobro regulisana hipertenzija ne može da ošteti bubrege, što se ne može reći za visok pritisak koji se ne kontroliše, a faktori rizika i za kardiovaskularne bolesti i bolesti bubrega su praktično isti. Stručnjaci uvek ističu i da viši rizik od bubrežnih, ali i srčanih komplikacija, imaju osobe sa dijabetesom.
– U 2023. godini Farmaceutska Komora Srbije pokreće i projekat standardizovane farmaceutske usluge obolelima od hipertenzije gde će farmaceuti aktivno učestvovati u savetovanju građana o važnosti kontrole krvnog pritiska. Farmaceuti u Srbiji prilikom izdavanja lekova ističu da bubrezi imaju ulogu u eliminaciji lekova i njihovih metabolita i kada bubrezi ne funkcionišu dobro, veće koncentracije lekova mogu dovesti do povećanog rizika za razvoj toksičnosti. Takođe, i farmaceuti savetnici za antibiotike naglašavaju značaj monitoringa primene antibiotika (penicilinskih, hinolonskih, cefalosporinskih i aminoglikozidnih) kod pacijenata sa oslabljenom bubrežnom funkcijom, u cilju sprečavanja pojave toksičnosti navedenih lekova. Pacijenti ne bi trebalo da preterano koriste lekove protiv bolova (nesteroidne antiinflamatorne lekove) i da kada imaju poznatu bubrežnu slabost obrate se farmaceutu i lekaru u cilju nadgledanja primene lekova za koje je poznato da mogu kod oslabljene bubrežne funkcije ugroziti zdravlje pacijenta – upozorava Anđelković.
