Umor, hladno vreme i pomeranje sata dižu pritisak, a ruše raspoloženje, kako da se izborimo sa tegobama?

Letnje računanje vremena počelo je u noći između subote i nedelje, 29. marta 2026. godine, pomeranjem kazaljki sa 2:00 na 3:00 sata. Spavali smo jedan sat kraće, ali dan će biti duži, sa više dnevne svetlosti. Ove godine pomeranje kazaljki poklapa se i sa hladnijim prodorom vazduha koji, posle perioda nešto toplijeg vremena, ne odgovara hroničnim pacijentima. Kraći san i nešto niže dnevne temperature, u najboljem slučaju, mogu da budu razlog za nešto jači umor, s tim što kod hroničnih kardiovaskularnih, neuroloških pacijenata, osoba koje pate od reume može da dođe i do dodatnog pogoršanja bolesti.

Prvih 7 dana

Lekari navode da će tegobe, u smislu jačeg osećaja umora, osetiti i osobe koje rade po smenama. Simptomi će biti najteži tokom prvih 7 dana, posebno sutra, u ponedeljak, 30. marta, kada dođe do "sudara" našeg biološkog ritma, novog računanja vremena i radnih obaveza.

Ove godine sve se poklapa sa hladnijim danima koji uslovljavaju sužavanje krvnih sudova. Moguće je da dođe do bržeg srčanog ritma i porasta vrednosti krvnog pritiska. Osobama sa hipertenzijom lekari savetuju da redovno primenjuju terapiju prema preporuci.

Umor i pospanost

Pomeranje sata na letnje računanje vremena i nagli pad temperature vazduha mogu imati primetan uticaj na organizam, posebno u prvim danima adaptacije. Najčešće tegobe su umor i pospanost tokom dana, teže uspavljivanje i lošiji kvalitet sna, slabija koncentracija. Moguće su ipromene raspoloženja, razdražljivost, kao i blag porast rizika od srčanih problema kod osetljivijih osoba.

Nešto niže temperature vazduha dodatno će opteretiti telo. Moguća je veća podložnost virusima, a zbog suženja krvnih sudova dolazi do rasta pritiska. Mogu da se pogoršaju i simptomi astme i reume, uz osećaj iscrpljenosti i pad energije. Zbog dodatnog stresa može da dođe do nesanice, pada imuniteta i glavobolje.

Kako da resetujemo biološki sat?

Ipak, telo će se u većini slučajeva prilagoditi novonastalim promenama, ali ako su navedene tegobe jačeg intenziteta, stručnjaci savetuju da češćim boravkom napolju na dnevnoj svetlosti "resetujemo" biološki sat. Ako smo u mogućnosti, savetuje se šetnja, raznovrsna i zdrava ishrana sa dosta voća i povrća, kao i dovoljan unos tečnosti. Normalno je da se donekle osećamo usporeno.

Lekari navode da pomeranje sata deluje na organizam kao prelazak iz jedne u drugu vremensku zonu. Moguć je pojačan osećaj umora i pospanosti u večernjim satima, a tokom prvih nekoliko dana moguće su i varijacije krvnog pritiska.

Stručnjaci objašnjavaju da se prelaskom na letnje računanje vremena izlažemo za jedan sat duže dnevnoj svetlosti i odlažemo produkciju melatonina, hormona koji se luči tokom noći i omogućava nam san. Zato može da dođe do problema u vidu depresije, pojačanog osećaja umora ili lošeg raspoloženja. Pojedine studije beleže učestaliji osećaj "lupanja srca", pa čak i infarkta miokarda.

Podsećamo i da je Evropski parlament usvojio preporuku Evropske komisije da se u Evropi obustavi praksa promene računanja vremena. Konačna odluka o ovome još uvek nije doneta.

(eKlinika)