Kardio-renalni sindrom se definiše kao patofiziološki poremećaj srca i bubrega u kome akutni ili hronični poremećaj funkcije jednog organa podstiče akutni ili hronični poremećaj drugog organa.
Srčana slabost nije bolest već sindrom
– Kada imate srčanu slabost, ona pogoršava funkciju bubrega i obrnuto, te je u tom smislu, saradnja kardiologa i nefrologa izuzetno važna. Srčana slabost nije bolest već sindrom, te da iza nje može da stoji čitav niz oboljenja. Osim toga ovi pacijenti vrlo često imaju i druge pridružene bolesti i zbog svega toga imaju jako lošu prognozu. Međutim izuzetno je značajno, da je današnja savremena terapija vrlo efikasna kod većine pacijenata bez obzira na uzrok koji je doveo do pojave srčane slabosti. Takođe, novim terapijskim principom možemo ne samo da presečemo ovaj začarani krug između veze bubrega i kardiovaskularnog sistema. Danas možemo i ono što nikada ranije nismo mogli, a to je da sa jednim terapijskim principom, utičemo i na komplikacije same srčane slabosti, odnosno na bubrežnu slabost ili dijabetes, jer postoji terapijski pristup kojim lečimo sva tri oboljenja. Ovo je redak primer u medicini da šta god da je uzrok srčanog popuštanja možemo vrlo efikasno da je zbrinemo. Savremena terapija je drastično promenila perspektive pacijenata – izjavio je prof. dr Arsen Ristić, kardiolog iz Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije
Bubrežna slabost dovodi do dijalize
– Svaki deseti građanin Srbije živi sa hroničnom bubrežnom slabošću, ali da, nažalost, ona nije dovoljno prepoznata. Najveći problem je što pacijenti ne osećaju nikakve simptome i zbog toga se kasno javljaju lekaru, a ukoliko se hronična bolest bubrega ne otkrije i ne leči na vreme, neminovno je da bolest napreduje. Progresija ove bolesti dovodi do potrebe za dijalizom ili translantacijom bubrega, kao jedinim rešenjima. Zbog svega pomenutog, važno je da radimo na prevenciji, ali i skriningu rizičnih grupa pacijenata, kako bismo na vreme otkrili postojanje hronične bubrežne slabosti i primenom savremene terapije odložili dijalizu i translantaciju, te produžili život našim pacijentima – naveo je prof. dr Igor Mitić, nefrolog iz Univerzitetskog Kliničkog Centra Vojvodine.
Učesnici panela: „KARDIO-RENALNI SINDROM: Kako ga prepoznati i adekvatno lečiti“ S leva na desno: Dejan Lakovski, dr Jelena Janković, prof. dr Arsen Ristić, Sanja Radojević Škodrić i prof. dr Igor Mitić Foto: Nikola Tomić
Jačanje primarne zaštite
– Obaveza Ministarstva zdravlja, pre svega, je da kroz programske aktivnosti radi na prevenciji. Važno je da radimo i na uspostavljanju registra različitih oboljenja, na primer, registar bubrežne insuficijencije ne postoji. Druga aktivnost u okviru programa za prevenciju je saradnja sa svim institucijama koje mogu da doprinsu prevenciji raznih oboljenja. Naš predlog bi bio da zajedno sa strukom radimo na izradi nacionalnog programa za prevenciju bubrežne insuficijencije, odnosno kardio-renalnog sinrdroma i da u okviru toga radimo na izradi vodiča i samu edukaciju lekara koji će imati zadatak da budu nosioci ove aktivnosti, odnosno da na vreme prepoznaju problem, urade ranu dijagnostiku i što pre uključe terapiju – rekla je ona i dodala da je veoma važna uloga primarne zdravstvene zaštite koja u najvećoj meri može pomoći u ranom otkrivanju i prepoznavanju problema – istakla je na ovom panelu dr Jelena Janković, pomoćnica ministarke zdravlja u Vladi Republike Srbije.
U poslednjih pet godina svoje mesto našlo je 80 inovatvinih lekova na listi
– Kada su u pitanju inovativni lekovi, mi smo u poslednjih pet godina stavili 80 inovatvinih lekova na listu, više nego ikada pre. Važan je ne samo broj, već i činjenica da su u pitanju lekovi i za onkološke i za neonkološke pacijente. Vodili smo računa i o prevenciji, kao što je HPV vakcina koja se daje o trošku države. Pored broja lekova, uradili smo i decentralizaciju davanja terapije, ali postoji problem kadra, odnosno nedovoljnog broja lekara koji imaju završenu supspecijalizaciju, rekla je ona i dodala da se na listi nalaze najnoviji lekovi za dijabetes, što je veliki pomak, kao i da će se lekovi za kardio i renalni sindrom razmatrati pri kreiranju nove liste inovativnih lekova, u skladu sa misljenjem i struke u pogledu prioriteta među lekovima i finansijskim sredstvima, zajedno sa ostalim inovativnim lekovima – rekla je Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO-a.
Donirali smo 120.000 testova za određivanje funkcije bubrega
– Poboljšanje zdravlja jedan od najvećih izazova s kojima se danas suočava svet. Kao globalna inovativna biofarmaceutska kompanija, AstraZeneca je posvećena pronalaženju, razvoju i distribuciji inovativnih lekova u važnim područjima zdravstvene zaštite, uključujući kardiovaskularne, bubrežne i metaboličke bolesti. Naša misija je da pomeramo granice nauke kako bismo razvili lekove koji menjaju živote ljudi. Pored toga, posvećeni smo i saradnji sa zdravstvenim vlastima kako bismo zajedničkim zalaganjem omogućili građanima da žive zdravije. Pored prevencije, rano otkrivanje bolesti je ključno za uspeh lečenja, te smo u tu svrhu donirali 120.000 testova za određivanje funkcije bubrega domovima zdravlja u Srbiji sa ciljem da se hronična bubrežna slabost kod rizičnih grupa pacijenata otkrije na vreme. Dodatno u partnerstvu sa zdravstvenim vlastima, udruženjima pacijenata, udruženjima lekara i kompanijama koje se bave informacionim sistemima u zdravstvu radimo na pronalaženju digitalnih rešenja koja bi pomogla u ranom postavljanju dijagnoze. Saradnjom i zajedničkim zalaganjem možemo učiniti mnogo za pacijente u Srbiji – rekao je Dejan Lakovski, direktor Balkan Klastera kompanije AstraZeneca.
Cilj je usporiti propadanje bubrega kroz inovativne terapije
Udruženje „Donorstvo je herojstvo” i Udruženje pacijenata Srbije kao krovno udruženje posvećeni su zastupanju ciljeva pacijenata kroz saradnju sa predstavnicima zdravstvenih institucija i struke i ostalim učesnicima u zdravstvenom sistemu Srbije, rekla je Ivana Jović iz Udruženja pacijenata Srbije i Udruženja „Donorstvo je herojstvo”.
– Kako ne bismo stalno jurili svoj rep, važno je da iskoristimo sve mogućnosti – zdravi životni stilovi, prevencija i inovativna terapija. Svaki dan koji odlaže dijalizu je velik kao kuća, kako za pacijente i njihov kvalitet života, tako i za sistem u pogledu troškova dijalize. Dijaliza jeste terapija, ali sa sobom nosi i brojna ograničenja kako u vidu konzumiranja tečnosti i hrane, vremena provedenog na aparatu tako i u pogledu radne sposobnosti. Upravo zato cilj je usporiti propadanje bubrega kroz inovativne terapije sa jedne strane i sa druge strane kada do dijalize i dođe, neohodno je da to bude samo prolazna stanica do transplantacije koja je jedina grana medicine gde je najjeftiniji vid lečenja ujedno i najbolji za pacijenta. Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić je javno podržala transplantaciju, što predstavlja veliku nadu za 2.000 pacijenata sa liste čekanja. Prošle godine su urađene samo 2 transplantacije, a pretprošle 5. Nadamo se da će se ova statistika promeniti i da ćemo mi pacijenti u Srbiji koji smo na listi čekanja imati mogućnost i za ovaj vid lečenja, odnosno za svoju šansu za novi život, bez ograničenja – izjavila je Ivana Jović.
Panel „KARDIO-RENALNI SINDROM: Kako ga prepoznati i adekvatno lečiti“ održan je u organizaciji European Communication Center, u saradnji sa kompanijom AstraZeneca, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i uz podršku Udruženja pacijenata Srbije i Udruženja Donorstvo je herojstvo održan je juče u Jugoslovenskoj kinoteci.
