Broj jajnih ćelija kojima žene raspolažu manji je ili lošijeg kvaliteta, a s druge strane vidi se tendencija da muškarci imaju sve lošije spermograme, odnosno manji broj spermatozoida i lošu pokretljivost. Svi ovi faktori utiču na to da svaki peti par ima problem da ostvari trudnoću prirodnim putem i da je potrebno da se obrati stručnjacima za pomoć putem asistirane reprodukcije. Sve ovo posledica je činjenice da se parovi sve kasnije odlučuju za stvaranje porodice i potomstva, kao i ritma života kojim živimo i loših navika kao što su pušenje i konzumiranje alkohola, smanjeno kretanje, ishrana, stres…
Pravo mesto za sve one koji imaju problem da se ostvare kao roditelji svakako je klinika koja u Solunu postoji od 2004. godine i predstavlja prototip centra za medicinski asistiranu reprodukciju.
Tim ove klinike čine vrhunski lekari, embriolozi i naučnici raznih specijalnosti, sa velikim iskustvom i specijalizacijama u oblasti asistirane humane reprodukcije. Kako bi parovima omogućili da dobiju najbolje moguće rezultate putem terapija koje su prilagođene svakom ponaosob, svi oni stalno se usavršavaju i pored onih kojima raspolažu, neprestano unose inovativne tehnologije.
Dr Mihalis Kiriakidis i dr Dimitris Michalakis, obojica ginekolozi specijalisti za asistiranu reprodukciju, stručnjaci klinike iz Soluna, jedne od najsavremenijih i najboljih ustanova za vantelesnu oplodnju u Evropi, boravili su proteklog vikenda u Beogradu. Za to vreme obavili su besplatne konsultacije sa parovima koji žele da se ostvare u ulozi roditelja i odgovarali na sva pitanja zainteresovanih.
Imali smo čast i zadovoljstvo da razgovaramo sa doktorima i da ih zamolimo da za portal eKinika odgovore na nekoliko pitanja.
Želeli smo da znamo kako se biraju donori reproduktivnog materijala koji imaju u svojoj klinici.
– Donorke su žene, prosečne starosti 25 godina, koje se prijavljuju dobrovoljno da doniraju svoje jajne ćelije.
Nakon ispitivanja njihovog fertiliteta, kada se utvrdi da imaju dobru zalihu jajnih ćelija, prelaze u fazu ispitivanja gde se rade biohemijske i genetičke analize. Ukoliko su svi rezultati u redu, prelazi se u sledeću fazu koja podrazumeva razgovor sa psihologom na našoj klinici u Solunu i pisani psihološki test jer donorka mora da zadovolji sve kriterijume. Dakle, mora da bude zdrava i fizički i psihički kako bi bila prihvaćena i mogla donirati jajne ćelije drugoj ženi kojoj je to jedini način da se ostvari kao majka – objasnio nam je Dr Mihalis Kiriakidis.
Dr Mihalis Kiriakidis (levo) i dr Dimitris Michalakis, ginekolozi specijalisti za asistiranu reprodukciju, boravili su u Beogradu
Da li se vrši genetska provera embriona pre ubacivanja u matericu i šta ako postoji neki problem?
– Da bi se radila genetska provera embriona moramo imati određene indikacije koje nam ukazuju da je potrebno da se embrioni ispitaju.
Genetska provera embriona vrši se u slučaju kada nalaz kariotipa jednog ili oba roditelja ukazuje na to da bi plod mogao da nasledi iste mutacije, kao i u slučaju kada su kariotipi roditelja dobri, ali postoji istorija ponovljenih pobačaja. Takodje, jedan od razloga za ispitivanje embriona jeste kada je žena starija od 40 godina, zbog anomalija koje jajna ćelija nosi. Ispitivanjem ćelija svakog od embriona dobija se informacija o embrionima i samo će zdravi embrioni biće vraćeni u matericu. Na taj način povećavaju se šanse za uspešnu trudnoću jer se zna da je embrion genetički ispravan – kaže Dr Kiriakidis
S obzirom na to da se u Vašoj klinici leče parovi iz mnogih evropskih zemalja, postoji li neki specifičan problem na koji nailazite kod parova iz Srbije i okruženja u odnosu na druge?
– Parovi iz Srbije susreću se sa istim problemima kao i parovi u drugim delovima sveta. Ritam života kojim živimo, loše navike kao što su pušenje i konzumiranje alkohola, smanjeno kretanje, ishrana, stres… zajednički su elementi za sve nacije. Parovi se sve kasnije odlučuju za stvaranje porodice i potomstva. Time dolaze u situaciju da je broj jajnih ćelija kojima žene raspolažu manji ili lošijeg kvaliteta, a s druge strane vidi se tendencija da muškarci imaju sve lošije spermograme, odnosno manji broj spermatozoida i lošu pokretljivost. Svi ovi faktori utiču na to da svaki peti par ima problem da ostvari trudnoću prirodnim putem i da je potrebno da se obrati stručnjacima za pomoć putem asistirane reprodukcije – rekao je Dr Kiriakidis
Kakav je odziv parova iz Srbije i s kojim pitanjem najčešće dolaze kod Vas?
– Parovi iz Srbije najčešće dolaze na konsultacije na našu kliniku kako bi dobili mišljenje naših stručnjaka o njihovim prethodnim pokušajima vantelesne. Dakle, najčešće pitanje svih parova je: kako dalje i šta još uraditi kako bi se došlo do uspeha?
Naši lekari, specijalisti za asistiranu reprodukciju, sagledavaju njihove rezultate analiza, izveštaje sa vantelesnih i vrše ginekološki ultrazvučni pregled, kao i ispitivanje uzorka muškog partnera metodama DFI i FISH.
Nakon sagledavanja svih rezultata, ukoliko se utvrdi da nema mogućnosti za vantelesnu oplodnju sa sopstvenim genetičkim materijalom, dosta parova odlučuje se za donaciju jajne ćelije ili embriona s obzirom na to da je uspešnost na našoj klinici čak 65 odsto za ostvarivanje trudnoće iz prvog puta i da nema liste čekanja. To znači da će u roku od mesec dana od prve posete našoj klinici čak sedam od deset žena ostati u drugom stanju.
– Vantelesna oplodnja zahteva vreme, posvećenost, strpljenje i par mora imati poverenja u odabranog lekara i kliniku kako bi zajednički došli do cilja, a to je rođenje zdravog deteta – izjavio je za portal eKlinika Dr Mihalis Kiriakidis.
