Poteškoće sa pamćenjem, donošenjem odluka ili raspoloženjem možda su izazvane i nedostatkom nekih hranljivih materija Foto: Shutterstock
Mozak se po strukturi u potpunosti razlikuje od svih ostalih organa u našem telu, a veliki broj degenerativnih bolesti nervnog sistema (mozga i nerava), povezuje se sa uticajem ishrane i hranljivih materija koje unosimo: vitamina, minerala, esencijalnih kiselina, enzima…
Zbog kvalitete namirnica današnje mahom industrijski proizvedene hrane, u njoj je bazično sve manje sastojaka koji nam služe za odbranu i obnovu moždanog tikiva, a sve je više toksičnih. Jasno je da hrana, kao i hranljive materije koje unosimo u organizam mogu biti i „otrov“ i „lek“. Kod mozga je to još izraženije zbog specifične građe i potreba.
Postoje dokazi da određeni suplementi mogu da doprinesu zdravlju mozga, a naučnici u ovom slučaju pre svega misle na Omega-3 masne kiseline, antioksidanse i vitamine B grupe.
Istraživanja povezuju unos Omega-3 masnih kiselina iz ribe sa smanjenim rizikom od kognitivnih oštećenja kod sredovečnih osoba. Međutim, nisu dosledno potvrdile da usporavaju kognitivni pad kod osoba sa Alchajmerovom bolešću. Ovi suplementimogu imati bolji efekat kod starijih osoba bez neurodegenerativnih bolesti.
Laboratorijske studije na životinjama ukazuju da antioksidansi mogu usporiti kognitivni pad povezan sa starenjem smanjenjem oksidativnog stresa u mozgu.
Vitamini B6, B9 (folna kiselina) i B12 su ključni za funkciju mozga. Manjak vitamina B može negativno uticati na kognitivne funkcije, a dodaci koji sadrže sve vitamine B grupe mogu biti efikasniji od izolovanih suplemenata.
Ako neko ne može da unese dovoljno hranljivih materija putem ishrane, suplementi mogu biti od koristi. Naravno, ne preporučuje se uzimanje suplemenata na svoju ruku i dok laboratorijske analize ne pokažu da postoji nedostatak.
Osobe fokusirane na ishranu biljnog porekla mogu imati nedostatak vitamina B12 jer se on uglavnom nalazi u proizvodima životinjskog porekla. Preporučuje se konsultacija s lekarom kako bi se proverilo da li postoji manjak određenih hranljivih materija.
Izbegavajte proizvode koji obećavaju instant rezultate, čuda ili tvrde da su bolji od lekova. „Prirodno“ ne znači uvek „sigurno“.
Kombinovanje suplemenata ili njihovo uzimanje i sa lekovima i bez njih može biti opasno. Prekomerno doziranje određenih vitamina (A, D, gvožđe) može izazvati zdravstvene probleme, a proizvodi mogu sadržati skrivene sastojke ili obmanjujuće etikete.
Dakle, važno je biti informisan o prednostima i manama korišćenja suplemenata.
Prednosti su dostupnost, pristupačnost i potencijalni doprinos zdravlju mozga. Mogu pomoći osobama koje ne unose dovoljno hranljivih materija putem ishrane. Mane su mogućnost interakcije sa lekovima, rizik od nuspojava i pogrešnog doziranja.
Ponekad su nepotrebni ako ishrana obezbeđuje dovoljne hranljive materije.
Obratite se lekaru ako primetite znakove kognitivnog pada, poput problema sa pamćenjem, rešavanjem problema, donošenjem odluka ili promene ličnosti i raspoloženja. Mozak je zahtevan organ, ali će na svaku pozitivnu promenu odreagovati dobro.
Rešavanje ukrštenih reči, osmosmerki, sudoku, čitanje knjiga, samo su neki od dobrih svakodnevnih treninga za mozak. Ukoliko primetite neke od navedenih problema, moguće je da vam nedostaje i neki vitamin ili mineral, pa se savetuje provera laboratorijskim analizama i eventualna nadoknada suplementima.