Kašalj i kratak dah prvi su simptomi bolesti koja nepovratno uništava plućne alveole i/ili najmanje bronhiole u plućima ( terminalne grane bronhija dijametra manjeg od 1 milimetra). Reč je o emfizemu, bolesti koja dovodi do nepopravljivog anatomskog stanja. Nema leka za emfizem. Stručnjaci nastoje da terapijom sačuvaju deo zdravog plućnog tkiva i tako omoguće pacijentu normalan život. Ova ozbiljna hronična bolest uglavnom je posledica loših životnih navika, u 90 odsto slučaja prouzrokovana je pušenjem.
Prvo upozorenje da nešto nije u redu
Kod pacijenta koji imaju emfizem dolazi do povećanja alveola u plućima i na kraju njihovog propadanja. Kašalj i otežano disanje prvo su upozorenje da nešto nije u redu. Zbog uništavanja zidova alveola dolazi do abnormalnog i trajnog povećanja vazdušnih šupljina, stvaranja „rupa“ u plućima, koja postaju manje elastična. Lekari kažu da vazduh koji treba da izdahnemo kod emfizema ostaje zarobljen u plućima, na ovaj način se umanjuje površina disajnih organa.
Najvažniji faktor rizika
Stručnjaci kažu da postoji više faktora rizika koji mogu da dovedu do ove bolesti, ali i dodaju da je najučestaliji faktor dugotrajno pušenje u aktivnom i pasivnom obliku. Pušenje je u skoro 90 odsto slučajeva uzrok emfizema. Smatra se da duvanski dim urušava elastična vlakna u zidovima alveola, usled čega ova vlakna slabe i pucaju.
Do emfizema koji se javlja pre 45. godine života, može da dovede i retko nasledno stanje u kojem pacijent nema dovoljne količine proteina alfa 1-antitripsina. Glavna uloga ovog proteina jeste da spreči oštećenje alveola. Bolest je posledica starenja, oslabljene plućne funkcije, javlja se i zbog DNK oštećenja, zagađenja vazduha izduvnim gasovima, izloženosti iritansima na radnom mestu kod rudara na primer.
Obratite pažnju na pušački jutarnji kašalj
Primećuje se da veliki broj pacijenata sa dijagnozom emfizema imaju i hroničnu opstruktivnu bolest pluća. Emfizem može da bude komplikacija nelečene ili pogrešno lečene astme. Javlja se i kod hroničnog bronhitisa, plućne tuberkuloze.
Kašalj je najčešći razlog za posetu lekaru, pa i pacijenti sa emfizemom dođu zbog ovog simptoma na pregled. Simptomi mogu da se preklapaju sa simptomima astme ili bolesti srca. Lekari kažu da je bitno da obratimo pažnju na „jutarnji pušački kašalj“. Ispljuvak je uglavnom sluzav i/ili gnojnog izgleda. Pacijenti sa emfizemom posle kašlja žale se na otežano disanje i u naporu i mirovanju. Može da dođe do plavičaste boje kože, opšte slabosti. Pacijenti se žale na slab apetit, pa dolazi do slabljenja, zviždanja u plućima i osećaja pritiska u plućima.
Bolest utiče na kvalitet života, čovek slabije spava
Na samom početku bolesti simptomi ne moraju da budu jaki i očiti, ali kako bolest napreduje i tegobe su sve teže. Emfizem na kraju u bitnoj meri narušava kvalitet života, pacijent slabije spava zbog taloženja sekreta i otežanog disanja. Ukoliko se stanje ne dijagnostikuje i ne leči može da dođe do pneumotoraksa, zbog nakupljanja vazduha u plućnoj maramici i kolapsa pluća. Zbog niskog nivoa kiseonika u krvi moguć je gubitak svesti, kod pojedinih pacijenata dolazi i do razvoja plućnog srca. Lekari naglašavaju da kašalj, posebno ako traje duže od osam nedelja zahteva tačnu dijagnozu.
Kako se dijagnostikuje emfizem?
Emfizem se dijagnostikuje na osnovu detaljnog pregleda, uvida u istoriju bolesti. Laboratorijskim testovima, EKG, radi se procena funkcije pluća i srca. Bolest se utvrđuje i rendgenskim snimanjem, spirometrijom.
Prvi korak u lečenju
Ne postoji lek za emfizem, ali postoje lekovi koji mogu da kontrolišu simptome. Koriste se lekovi za proširenje disajnih puteva, na primer bronhodilatatori kratkog ili dugog dejstva. Lekari propisuju i medikamente za smanjenje upale, kao što su kortikosteroidi. Moguća je primena antibiotika ako dođe do komplikacija i terapija kiseonikom, savetuju se i lekovi koji pomažu u iskašljavanju ili sprečavanju kašlja.
Lekari kažu da je ovo bolest kojoj u bitnoj meri „kumuju“ loše navike. Ovo ozbiljno oštećenja pluća može da se spreči, u većini slučajeva, prestankom pušenja. Prvi korak u lečenju je takođe prestanak pušenja. Od pomoći su i tehnike disanja pomoću stomaka i dijafragme. Savetuje se izbegavanje namirnica koji mogu da dovedu do pojačanog lučenja sluzi kao što su mlečni proizvodi, prerađene namirnice. Iako se pacijenti nekada osećaju iscrpljeno, fizička aktivnost može da poboljša plućnu funkciju, dovoljno je i hodanje. Potrebno je izbegavati zagađenja iz životne sredine.
