Klima-uređaj pruža veliko olakšanje, naročito tokom leta. Važno je da znamo kako vazduh koji cirkuliše u prostoriji utiče na naše zdravlje.
Klima-uređaj utiče na vazduh u zatvorenom prostoru
Ako radimo u klimatizovanoj zgradi sa lošom ventilacijom, to može povećati rizik od „sindroma bolesne zgrade”. Simptomi uključuju glavobolju, suv kašalj, vrtoglavicu i mučninu, probleme sa koncentracijom, umor i osetljivost na mirise. Neprirodan vazduh u zatvorenom takođe može malo da poveća rizik od COVID-19. Ali Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) kažu da je rizik mali, a može još da se smanji uz redovne promene i čišćenje filtera i otvaranje prozora..
Klima-uređaj nas dehidrira
Klima-uređaji usisavaju vlagu iz prostorije kako bi smanjili vlažnost i ohladili je. Ovo može da izvuče vodu iz kože, isuši je, a nas dehidrira.
Isušuje oči
Nedostatak vlage u klimatizovanim prostorima može isušiti oči. Zbog toga oči mogu da budu iritirane, da nas svrbe, pa čak može i da nam zamuti vid.
Pospešuje metabolizam
Studije pokazuju da više vremena provedenog po hladnom vremenu može pomoći da izgubimo težinu. Naše telo može razviti veću količinu zdrave, „smeđe masti” koja sagoreva energiju jer se bori sa hladnijim vazduhom. Klima uređaj po toplom vremenu može nam pomoći da nam bude hladno, ali ćemo morati i zimi da snizimo unutrašnju temperaturu da bismo videli stvarne efekte.
Pomaže nam da bolje mislimo
Studija sa Harvarda iz 2018. godine pokazala je da su studenti koji su živeli u studentskim domovima bez klima-uređaja tokom vrelih letnjih meseci imali lošije rezultate na kognitivnim testovima od onih koji su imali hladan centralni vazduh.
Iritira disajne puteve
Studije pokazuju da ljudi koji rade u klimatizovanim zgradama imaju više respiratornih problema (iritirani nosni prolazi, otežano disanje) od ljudi koji rade u zgradama sa prirodnom ventilacijom.
Može da izazove glavobolju
Ako provodimo vreme u zatvorenim prostorima sa sistemima grejanja, hlađenja i ventilacije koji su prljavi ili nisu dobro održavani, veća je verovatnoća da ćemo imati glavobolje ili čak migrene. U jednoj studiji, 8 odsto ljudi koji rade u nezdravom vazdušnom okruženju u zatvorenom prostoru imalo je glavobolje 1-3 dana u mesecu, a 8 odsto je imalo svakodnevne glavobolje.
Kima-uređaj smanjuje toleranciju na toplotu
Naučnici su skovali termin „prilagodljivi model udobnosti” kako bi opisali zašto provođenje više vremena u klimatizovanom prostoru otežava suočavanje sa visokim temperaturama. Naša idealna temperatura delimično zavisi od temperature kojoj smo nedavno bili izloženi. Što više vremena provodimo u prostorima sa klima-uređajima, osećaćemo se manje prijatno na toplom i vlažnom spoljašnjem vazduhu.
Zagađuje spoljašnji vazduh
Stariji klima-uređaji mogu da ispuštaju CFC (hlorofluorougljenike). Ovo je rashladno sredstvo koje može oštetiti ozonski omotač, zagrevajući Zemlju. Američki zakon o čistom vazduhu počeo je postepeno da ukida ove rashladne tečnosti 90-ih, ali ih još ima mnogo u upotrebi širom sveta.
Kima-uređaj pojačava alergije
Ako održavamo i čistimo klima-uređaj, to može da pomogne u sprečavanju alergija. Ali sistem grejanja, hlađenja i ventilacije može brzo postati dom za mikrobne alergene. Zato redovno proveravate sistem i održavajte ga kako ne biste imali probleme sa alergijama.
Pomaže nam da zaspimo
Stručnjaci kažu da je spavanje u sobi koja je između 15-19℃ idealno za najbolji odmor. Ovo je zbog toga što se naše telo hladi kao deo prirodnog ciklusa spavanja, pa hladna soba pomaže da zaspimo. Ponekad je klima-uređaj alat koji nam je potreban da bismo svoj prostor za spavanje doveli na pravu temperaturu.
Spasava živote tokom toplotnih talasa
Klimatizacija može imati neke negativne efekte, ali nema sumnje da može biti spasonosna kada temperature rastu. Kada naša telesna temperatura pređe 38,9℃, rizikujemo da doživimo toplotnu iscrpljenost – mučninu, grčeve, vrtoglavicu, osećaj nesvestice – a ako nastavimo da se zagrevamo, mogli bismo da doživimo toplotni udar.
