Udar groma je retka, ali opasna povreda. Svake godine od ove prirodne pojave smrtno strada oko 25.000 ljudi, smatra se da se tokom svakih 60 sekundi na planeti Zemlji desi 6.000 udara groma. Veliki broj osoba i pored povreda preživi udar groma, ali ima trajne zdravstvene posledice.
Šta je udar groma?
Udar groma nastaje usled delovanja atmosferskog elektriciteta najčešće sa teškim povredama ili smrtnim ishodom. Prirodni elektricitet (udar groma), je impuls jednosmerne struje, ogromnog napona i jačine.
Količina energije koja se oslobađa pri udaru grom je veća od 10 miliona volti. Poređenja radi, jačina visokonaponskog dalekovoda obično je 100.000 volti ili više, a tipična električna kućna utičnica jaka je 110 volti. U Americi i Japanu jačina je 100 do 127 volti, u dugim delovima sveta radni napon utičnica je 220 do 240 volti.
Moguć je srčani zastoj
Povrede tela pri udaru groma su retke i ozbiljne, kaže dr Christopher Griggs iz Atrium Health.
– Povrede mogu da variraju od blagih opekotina na telu do ozbiljnog oštećenja mozga i smrtnog ishoda, sve zavisi od toga u kojoj meri je žrtva bila izložena udaru groma – objašnjava dr Griggs. Udar groma može da izazove srčani zastoj, da dođe do zaustavljanja cirkulacije i direktnih povreda nervnog sistema i mozga.
Udar groma može izazvati krvarenje i moždani udar, a u nekim slučajevima može da dođe i do dubokih opekotina. Dr Griggs kaže da tkiva u blizini kostiju trpe u ovakvim situacijama najveća oštećenja, zato što su kosti deo ljudskog tela najotporniji na delovanje groma.
Udar groma može trajno da onesposobi čoveka
Osobe koje prežive udar groma u velikom su riziku da razviju ozbiljne neurološke i mišićne povrede. Rabdomioliza je teško oštećenje mišićnog tkiva, u ovom stanju mišićno tkivo oslobađa u krv protein mioglobin koji može da izazove otkazivanje bubrega.
Stručnjaci upozoravaju da su povrede moguće ukoliko smo samo boravili u blizini udara groma. Može doći do pucanja bubne opne, manjih opekotina i oštećenja nervnog sistema. Sve zavisi od toga da li je udar direktan, i direktan udar groma može da se preživi, a sve zavisi od količine emitovane energije pri udaru groma. Moguće je da osoba preživi lakši udar groma i da nema oštećenja vitalnih organa.
Šta raditi u slučaju udara groma?
U slučaju udara groma najbolje je da svedoci pozovu hitnu pomoć. Kada dođe do udara groma osobe koje deluju najviše povređeno, na primer nemaju puls i ne dišu mogu da prežive ako dobiju brzu kardiopulmonalnu reanimaciju.
Najbolji način da se zaštitimo od groma jeste da ostanemo u kući i da se udaljimo od prozora. Ukoliko smo se zatekli napolju, savet je da tokom vremenske nepogode, ako je moguće, da uđemo u neki objekat.
Šta ne treba činiti?
Preporuka je da ukoliko smo napolju čučnemo, jer je na taj način najmanji kontakt. Vozači bi trebalo da zaustave vozilo, da izbegavaju blizinu vode, zatvore sva vrata i prozore u autu. Nikako ne tražite zaklon ispod velikih usamljenih predmeta, na primer drveta. U slučaju da smo u šumi, preporuka je sa stanemo između dva drveta međusobno udaljenja oko 15 metara. Dobra zaštita od udara groma je mokra odeća.
Opasni su veliki, ravni tereni ili blaga uzvišenja, ukoliko smo na njivi potrebno je da čučnemo i što manje dodirujemo površinu zemlje. Stručnjaci ne savetuju zaštitu kišobranima ili improvizovanim skloništima i naglašavaju da je zabluda da unesrećenu osobu treba zakopavati u zemlju, jer ćemo na taj način otežati rad srca i disanje i možda usmrtiti čoveka.
