Candida auris slabi imunitet, izaziva rane, respiratorne i infekcije krvi, može da prodre u centralni nervni sisitem. Ovu gljivičnu infekciju, stručnjaci označavaju kao globalnu prijetnju po javno zdravlje. Prvi put je otkrivena u državi Njujork u Americi 2016. godine. Laboratorije su ustanovile da je Candida auris u Americi od 2013. godine . Posebno je opasna za već bolesne osobe koje se leče u hospitalnim uslovima. Stručnjaci upozoravaju da se ova gljivica prenosi prljavim rukama, problem je i činjenica da su novi sojevi otporni na različite tretmane. Najopasnija je za pacijente u bolnicama, zdrave osobe ne mogu lako da se zaraze.
Candia auris je jedna od nekoliko vrsta gljivica kandida koje se prenose na ljude. Candida auris otkrivena je u Japanu 2009. godine kada je izolovana iz inficiranog ušnog kanala. Auris je latinska reč za uho, ali ova infekcija nije ograničena samo na uho već može zahvatiti i druge delove tela.
Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti naglašava da su u povećanom faktoru rizika osobe koje često posećuju zdravstvene ustanove ili su na bolničkom lečenju. Hronični pacijenti koji imaju već oslabljen imuni sistem, zbog osnovne bolesti ili medicinskih tretmana su u riziku od Candida auris. Ovu gljivičnu infekciju lakše mogu da dobiju i osobe koje neracionalno koriste antibiotike, pacijenti kojima su potrebne cevi za disanje ili hranjenja, kateteri.
Lekari naglašavaju da je teško otkriti simptome infekcije kod već bolesnih osoba. Simptomi variraju u zavisnosti od dela tela zahvaćenog infekcijom. Mogu se javiti otvorene rane, Candia auris može da dospe u krvotok ili uho.
Uobičajeni simptomi su visoka telesna temperatura i drhtavica koje ne prolaze i pored primene antibiotika. Siguran način dijagnostike Candie auris je specifičan laboratorijski test. Pravovremena dijagnostika ključna je za sprečavanje komplikacija, jer gljivična infekcija može biti i životno ugrožavajuća ako prodre u krvotok.
Candida auris prenosi se kontaktom sa kontaminiranim površinama, opremom ili ljudima. Najbolja zaštita je uredno čišćenje i dezinfekcija. Infekcija se, ipak, može uspešno lečiti antifungalnim lekovima poznatim kao ehinokandini.
Moguće je da novi sojevi Candide auris steknu otpornost na jednu ili više klasa antifungalnih lekova. Tada je i lečenje teže, u ovim slučajevima lekari pokušavaju da eliminišu infekciju kombinacijama antifungalnih lekova u veoma visokim dozama.
Prema podacima iz prošle godine, do 2020. do 2021. godine broj novih slučajeva zaraze se skoro udvostručio. I pored toga što je bolji skrining, stručnjaci skreću pažnju da broj novih slučajeva vrtoglavo raste.
Istraživači su 2019. godine primetili da su se novi slučajevi zaraze Candidom auris pojavili skoro u isto vreme na tri različita kontinenta, svaki soj je imao drugačiji genetski kod. Ne zna se zašto su se infekcije pojavile u isto vreme. Pojedine teorije ukazuju da je odgovor možda u klimatskim promenama. Smatra se da se i da su gljivice otporne na mnoge lekove.
Lekari ipak naglašavaju da Candida auris u većini slučajeva nije opasna za relativno zdrave osobe. I pored toga upozorava se da je dobra higijena veoma važna, kako bi se sprečilo širenje infekcije na pacijente koji se leče od karcinoma i hroničnih bolesti.
Dijagnostika Canda auris može da bude otežana jer mnoge zdravstvene ustanove nemaju potrebnu opremu. Sve ovo povećava verovatnoću od pogrešne dijagnoze i stvara rizik za dalje širenje infekcije. Candida auris može nekoliko meseci opstati u telu zaražene osobe. Potrebno je zato detaljno se pridržavati mera opreza. Savetuje se skrining pacijenata, predlaže se da se ograniči broj zdravstvenog osoblja koje je u kontaktu sa pacijentima koji imaju Candia auris, navodi se da je potrebno izolovati zaražene pacijente. Redovno pranje ruku i upotreba dezinfekcionih sredstva je sastavni deo bolničke higijene, koja mora biti podignuta na viši nivo u bolnicama sa zaraženim pacijentima.